Dik Marti: Preliminarni nacrt rezolucije Skupštine Evrope

Dik Marti, Švajcarac, član Saveza liberala i demokrata za Evropu, podneo je Preliminarni nacrt rezolucije Skupštini Evrope sa naslovom „Nehumana postupanja sa ljudima i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu”. 

A. Preliminarni nacrt rezolucije

1. Parlamentarna skupština je bila veoma zabrinuta kada je čula navode bivšeg tužioca Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) da su tokom sukoba na Kosovu počinjeni ozbiljni zločini, uključujući trgovinu ljudskim organima, zločini koji su do danas prošli nekažnjeno i koji nisu bili predmet nijedne ozbiljne istrage.

2. Prema tvrdnjama bivšeg tužioca, ta dela su počinili pripadnici „Oslobodilačke vojske Kosova” (OVK) nad Srbima zarobljenim na kraju oružanog sukoba na Kosovu.

3. Prema informacijama do kojih je došla skupština i onima iz krivične istrage koja je u toku, brojne konkretne i konvergentne indicije potvrđuju da su neki Srbi i neki kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima pod kontrolom OVK na severu Albanije i prema njima se postupalo nehumano i na ponižavajući način pre nego što su na kraju nestali.

4. Brojne indicije izgleda potvrđuju da su, u periodu neposredno posle završetka oružanog sukoba, pre nego što su međunarodne snage stvarno bile u stanju da preuzmu kontrolu nad regionom i ponovo uspostave kakav-takav red i zakon, u jednoj klinici na teritoriji Albanije, blizu mesta Fuše Kruje, nekim zatvorenicima vađeni organi i odatle slati u inostranstvo za transplantacije.

5. Ove kriminalne aktivnosti, koje su se razvile zahvaljujući haosu koji je vladao u regionu, na inicijativu pojedinih lidera OVK povezanih sa organizovanim kriminalom, nastavile su se, mada u drugim oblicima, sve do danas, što je pokazala istraga Euleksa koja se odnosi na kliniku „Medikus” u Prištini.

6. Iako su konkretni dokazi o takvoj trgovini postojali još na početku decenije, međunarodne vlasti nadležne za ovaj region nisu smatrale da je neophodno da se ove okolnosti detaljno ispitaju ili su to činile nepotpuno i površno.

7. Posebno tokom prvih godina njihovog prisustva na Kosovu, međunarodne organizacije odgovorne za bezbednost i vladavinu prava (Kfor i Unmik) morale su da se bore sa velikim strukturnim problemima i ozbiljnim nedostatkom kadra sposobnog za poverene im zadatke. Sve se to pogoršavalo zbog brzog i neprestanog rotiranja osoblja.

8. MKSJ, koji je počeo inicijalni pregled na mestu događaja da pronađe tragove eventualne trgovine organima, obustavio je istragu. Delovi dokaza prikupljenih u mestu Ripe u Albaniji uništeni su i ne mogu se koristiti za detaljnije analize. Nije bilo naknadnih istraga o slučaju koji je bivši glavni tužilac haškog tribunala ipak smatrala dovoljno ozbiljnim da je neophodno da na njega skrene pažnju javnosti u svojoj knjizi.

9. Tokom odlučujuće faze oružanog sukoba, NATO je bombardovao, dok je kopnene operacije sprovodio OVK, de fakto saveznik međunarodnih snaga. Po odlasku srpskih vlasti, međunarodna tela odgovorna za bezbednost na Kosovu u velikoj meri su se oslanjala na političke snage koje su bile na vlasti na Kosovu, a tu su većinom bile bivše vođe OVK.

10. Međunarodne organizacije raspoređene na Kosovu imale su pragmatičan politički pristup, zauzevši stav da po svaku cenu treba da se zalažu za kratkoročnu stabilnost, žrtvujući pri tom neke važne principe pravde. U dugom periodu malo toga je urađeno da se otkriju novi dokazi o umešanosti pripadnika OVK u zločine nad srpskim stanovništvom i protiv pojedinih Albanaca sa Kosova. Neposredno po završetku sukoba, kada je OVK imao gotovo isključivu kontrolu na terenu, usledilo je svođenje računa između različitih frakcija i sa onima koji su se, bez ikakvog suđenja, smatrali izdajnicima, osumnjičeni da su sarađivali sa prethodnim srpskim vlastima.

11. Euleks, koji je krajem 2008. preuzeo određene funkcije u sektoru pravosuđa od struktura Unmika, nasledio je tešku i osetljivu situaciju, posebno u oblasti borbe protiv teških krivičnih dela: nepotpune datoteke, izgubljeni dokumenti, neprikupljene izjave svedoka. Zbog toga bi veliki broj krivičnih dela mogao i dalje da prolazi nekažnjeno. Bilo je malo ili nimalo detaljnih istraga o organizovanom kriminalu i njegovim vezama sa predstavnicima političkih institucija ili o ratnim zločinima počinjenim protiv Srba i kosovskih Albanaca koji su se smatrali izdajnicima ili rivalima dominantnih frakcija. Ovo poslednje je još uvek prava tabu tema na Kosovu, iako svi o tome govore privatno i s velikim oprezom.

Euleks je izgleda nedavno ostvario izvestan napredak u ovoj oblasti i treba se nadati da ga politički razlozi neće omesti da ispuni obavezu.

12. Tim međunarodnih tužilaca i istražitelja u okviru Euleksa, zadužen za istragu navoda o nehumanom postupanju, uključujući i one koji se odnose na moguću trgovinu organima, ostvario je napredak, posebno kad je reč o dokazivanju postojanja tajnih mesta OVK za pritvor zarobljenika na severu Albanije, gde je navodno bilo neljudskog postupanja, pa čak i ubistava. Istraga, međutim, nema poželjnu saradnju sa vlastima Albanije.

13. Užasni zločini srpskih snaga izazvali su vrlo jaka osećanja u svetu i mišljenje koje se odražava i u stavu nekih međunarodnih agencija, po kom se uvek samo jedna strana smatra vinovnikom zločina, a druga žrtvom, pa je ova druga nužno nevina. Realnost je manje jasna i mnogo složenija.

14. Parlamentarna skupština snažno potvrđuje potrebu za apsolutno beskompromisnom borbom protiv nekažnjivosti odgovornih za teška kršenja ljudskih prava i želi da ukaže na to da činjenica da su ta kršenja počinjena u kontekstu nasilnog sukoba nikada ne bi mogla opravdati odluku da se ne gone počinioci (vidi Rezoluciju 1675. (2009)).

15. Ne može i ne sme postojati jedna pravda za pobednike, a druga za gubitnike. U svakom sukobu, svi zločinci moraju biti procesuirani i pozvani na odgovornost za svoja nezakonita dela, kojoj god strani da su pripadali i bez obzira na političku ulogu koju su preuzeli.

16. Sa humanitarne tačke gledišta, najbolnije i najosetljivije je pitanje nestalih osoba. Od više od 6.000 nestalih koliko je registrovao Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK), oko 1.400 osoba su pronađene žive i 2.500 tela je pronađeno i identifikovano. U većini slučajeva to su kosovski Albanci pronađeni u masovnim grobnicama u regionima pod kontrolom Srbije i na Kosovu. Broju od 1.900, koji su nestali tokom sukoba i čija sudbina još nije ustanovljena (oko dve trećine su kosovski Albanci), mora da se doda i skoro 500 osoba koje su nestale nakon dolaska snaga Kfora 12. juna 1999. Od toga su njih 100 kosovski Albanci i blizu 400 nealbanci, većinom Srbi.

17. Jasno je da još nema dovoljne saradnja između međunarodnih agencija s jedne strane i kosovskih i albanskih vlasti s druge na utvrđivanju sudbine nestalih. Dok je Srbija na kraju sarađivala, ispostavilo se da je daleko teže obaviti iskopavanja na teritoriji Kosova, i nemoguće, bar za sada, na teritoriji Albanije.

Saradnje sa kosovskim vlastima posebno nema kad je u pitanju potraga za skoro 500 osoba koje su zvanično nestale pošto je sukob završen.

18. Radnoj grupi za nestala lica, kojom predsedavaju MKCK i Kancelarija za nestala lica Euleksa, potrebna je puna i svesrdna podrška međunarodne zajednice kako bi se prevazišlo opiranje na obe strane. Saznavanje istine i omogućavanje porodicama žrtava da ožale voljene na kraju je suštinski preduslov za pomirenje među zajednicama i mirnu budućnost u ovom regionu Balkana.

19. Skupština stoga poziva:

19.1 članice Evropske unije i druge povezane države:

19.1.1 da dodele Euleksu neophodne resurse, u smislu logistike i visokostručnih kadrova, da bi mogao da se bavi izuzetno složenom i važnom ulogom koja mu je poverena;
19.1.2 da postave Euleksu jasan cilj i daju mu političku podršku na najvišem nivou da se beskompromisno bori protiv organizovanog kriminala, kao i da obezbedi da pravda bude sprovedena, ne razmatrajući političku svrsishodnost;
19.1.3 da obezbedi sve potrebne resurse da se uspostavi efikasan program zaštite svedoka;
19.2 Euleks:

19.2.1 da istraje u istraživačkom radu, ne uzimajući u obzir funkcije na kojima se nalaze potencijalni osumnjičeni ili poreklo žrtava. Da uradi sve da bi rasvetlio nestanke, indicije o trgovini organima, korupciju i dosluh između organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova, na šta često ima pritužbi;
19.2.2 da preduzme sve potrebne mere da obezbedi efikasnu zaštitu za svedoke i stekne njihovo poverenje;

19.3 MKSJ da u potpunosti sarađuje sa Euleksom, posebno tako što će mu predati one informacije i elemente dokaza koji će mu možda pomoći da pravno goni odgovorne za krivična dela u okviru svoje nadležnosti;

19.4 vlasti Srbije:

19.4.1 da ulože maksimalan trud da se uhvate osobe, koje i dalje traži Haški tribunal za ratne zločine, posebno general Ratko Mladić i Goran Hadžić, čija nekažnjenost i dalje predstavlja ozbiljnu prepreku za proces pomirenja i što vlasti drugih zemlja često navode da opravdaju svoj nedostatak entuzijazma u preduzimanju sudskih postupaka;

19.4.2 da blisko sarađuju sa Euleksom, posebno tako što će mu prosleđivati sve informacije koje mogu da pomognu da se rasvetle zločini počinjeni za vreme i posle sukoba na Kosovu;

19.4.3 da preduzmu neophodne mere da spreče da u štampu procure informacije o istragama u vezi sa Kosovom, što bi moglo da ugrozi saradnju sa drugim organima i poverenje u istražni postupak;

19.5 vlasti Albanije i kosovske administracije:

19.5.1 da bezrezervno sarađuju sa Euleksom i srpskim vlastima u okviru procedure čiji je cilj da se sazna istina o zločinima počinjenim na Kosovu, bez obzira na poznato ili pretpostavljeno poreklo osumnjičenih i žrtava;

19.5.2 posebno da preduzmu mere po zahtevima Euleksa za sudsku pomoć u vezi sa krivičnim delima navodno počinjenim u logoru OVK u severnoj Albaniji;

19.5.3 da započnu ozbiljnu i nezavisnu istragu kako bi se saznala cela istina o ponekad konkretnim tvrdnjama o postojanju tajnih pritvornih centara u kojima se navodno nečovečno postupalo prema zatvorenicima sa Kosova, srpskog ili albanskog porekla, tokom i neposredno posle sukoba; istraga takođe mora biti proširena da bi se proverili podjednako konkretni navodi o trgovini organima koja se navodno obavljala u istom periodu, deo nje na teritoriji Albanije.

19.6 sve članice Saveta Evrope i države posmatrače:

19.6.1 da odgovore bez nepotrebnog odlaganja na zahteve Euleksa i srpskih vlasti za pravosudnu saradnju u okviru njihovih trenutnih istraga ratnih zločina i trgovine organima; odlaganje odgovora na ove zahteve je neshvatljivo i nedopustivo s obzirom na važnost i urgentnost međunarodne saradnje kako bi se bavili ovim ozbiljnim i opasnim kriminalnim problemima;

19.6.2 da sarađuju sa Euleksom u naporima da zaštite svedoke, posebno kada više ne mogu da žive u regionu i moraju da uzmu novi identitet i pronađu novu zemlju prebivališta;
20. skupština, svesna da je trgovina ljudskim organima izuzetno ozbiljan problem u celom svetu, u suprotnosti sa najosnovnijim standardima u pogledu ljudskih prava i dostojanstva, pozdravlja zaključke zajedničke studije Saveta Evrope i Organizacije Ujedinjenih nacija (2009) i slaže se sa njima. Ona se posebno slaže sa zaključkom da je neophodno pripremiti nacrt međunarodnog pravnog instrumenta, koji će postaviti definicije trgovine ljudskim organima, tkivima i ćelijama i predstaviti akciju koja će se preduzimati kako bi se takva trgovina ljudima sprečila i žrtve zaštitile, kao i da se merama krivičnog prava gone počinioci.