Denis Kif na skupu povodom godišnjice zatvaranja Haškog Tribunala: Britanija očekuje napredak dijaloga Beograda i Prištine; Nataša Kandić: Srbija priznaje genocid u Srebrenici, iako njeni politički lideri to negiraju

Neefikasno procesuiranje ratnih zločina i njihovo slavljenje nanose veliku štetu saradnji država u regionu, koja bi trebalo da se bazira na pomirenju i poštovanju odluka domaćih i međunarodnih sudova, ocenjeno je tokom skupa "Pomirenje, suočavanje s prošlošću i region - gde smo i kuda idemo?".

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif je tokom skupa posvećenom godini dana od zatvaranja Haškog tribunala rekao da ta država podržava saradnju u regionu Zapadnog Balkana, ali da temelj buduće saradnje mora da bude pomirenje, za koje je priznao da nije lako postići. Prema njegovim rečima, relativizacija, pa čak i slavljenje ratnih zločina u regionu "zabrinjavaju", i čak su počeli da poništavaju uspehe lokalnih sudova u procesuiranju ratnih zločina. 

Dodaje da je Velika Britanija zabrinuta zbog dovođenja u pitanje presuda Haškog tribunala, zbog čega se stvara atmosfera da postaje opasno čak i preispitivanje negativnih posledica sukoba. 

"Zaustavljanje procesa tranzicione pravde predstavlja opasnost i otvara mogućnost za stvaranje trajne nestabilnosti (na Balkanu). Proces pomirenja nije moguće završiti 'spolja', potreban je nastavak procesa pomirenja i suočavanje svake zemlje sa sopstvenom odgovornošću u sukobima... Nadamo se će Srbija iskazati veću posvećenosti načelima tranzicione pravde", naveo je Kif.

On je dodao i da priznavanje krivice ne znači i njen nastavak, već da je to neophodan korak u izgradnji mira. 

"Bez napretka (u toj oblasti) gotovo da ne možemo govoriti o stabilnom miru u regionu", rekao je Kif i dodao ;da "ne želi da priča o potencijalnom razgraničenju Srbije i Kosova", a da se trenutna kriza mora rešiti dijalogom.

Nataša Kandić: Srbija priznaje genocid u Srebrenici, iako njeni politički lideri to negiraju

Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je ocenila da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, kada je počelo 2003. godine, išlo u dobrom pravcu, prevashodno zato što se radilo na tome da sama suđenja i žrtve budu vidljive, za šta je bila značajna podška međunarodne zajednice i civilnog društva. Uprkos tome, rekla je da je "preovladao utisak da ne treba tako brzo nastaviti sa nečim dobrim, te da je situacija danas drastično lošija". 

Nataša Kandić ocenila je da Srbiju stalno kompromituju njeni politički predstavnici.

Moje je mišljenje da ima razloga da kažemo da Srbija, zapravo, priznaje genocid u Srebrenici, iako njeni politički lideri to negiraju, rekla je ona.

Srbija nije hapsila i izručila Tribunalu u Hagu optužene za zločine protiv čovečnosti, već optužene za genocid. Tačno je da su godinama skrivani baš ovde u Srbiji i Ratko Mladić i Radovan Karadžić, ali zahtev iz Haga bio je da izruči optužene za genocid i Srbija je to ispunila, navela je Kandić.

A, to što imamo političare koji predstavljaju državu i zaborave na to, nešto je drugo, dodala je.

"Mi smo očekivali da će se prioritet premestiti na saradnju na regionalnom nivou, koja bi se lako primenjivala. (Danas) tužilaštvo ne funkcioniše, pred sudovima se nalaze mali slučajevi, najčešće sa jednim optuženim i čini mi se da se (aktuelno tužilaštvo) približava donošenju odluke o uvođenju suđenja u odsustvu", rekla je Kandić. 

Ona je navela da veruje da bi suđenja u odsustvu bila štetna za uspostavljanje vladavine prava, da bi se tada postavilo pitanje kako bi se vodio dokazni postupak i suđenje ako optuženi nije prisutan, kao i da ponekad izgleda kao da "Srbija čini sve što je udaljava od vladavine prava". 

Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je nave da u njegovom mandatu nijedno suđenje nije vođeno u odsustvu, kao i da je uticao na hrvatsko tužilaštvo da odustane od primene te mere. Prvi period rada Tužilaštva za ratne zločine je opisao kao "pun entuzijazma", kao i da je regionalna saradnja po tom pitanju bila dobra, a da je sada sve "opstruisano". 

"Rade se mali, uglavnom ustupljeni predmeti, a u postupku su trenutno samo dva velika slučaja - 'Štrpce' i 'Srebrenica'. Imamo paradoksalnu situacju da je čak i predsednik Kosova Hašim Tači tokom sinoćne sednice Saveta bezbednosti UN naveo da tužilaštvo (u Srbiji) ništa ne radi", istakao je Vukčević.

Na pitanje šta podrazumeva pod opstrukcijom, Vukčević je naveo da se ona ogleda u neradu, ali da ne zna šta ona podrazumeva.

(Beta, Fonet)