Денис Киф на скупу поводом годишњице затварања Хашког Трибунала: Британија очекује напредак дијалога Београда и Приштине; Наташа Кандић: Србија признаје геноцид у Сребреници, иако њени политички лидери то негирају

Неефикасно процесуирање ратних злочина и њихово слављење наносе велику штету сарадњи држава у региону, која би требало да се базира на помирењу и поштовању одлука домаћих и међународних судова, оцењено је током скупа "Помирење, суочавање с прошлошћу и регион - где смо и куда идемо?".

Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф је током скупа посвећеном години дана од затварања Хашког трибунала рекао да та држава подржава сарадњу у региону Западног Балкана, али да темељ будуће сарадње мора да буде помирење, за које је признао да није лако постићи. Према његовим речима, релативизација, па чак и слављење ратних злочина у региону "забрињавају", и чак су почели да поништавају успехе локалних судова у процесуирању ратних злочина. 

Додаје да је Велика Британија забринута због довођења у питање пресуда Хашког трибунала, због чега се ствара атмосфера да постаје опасно чак и преиспитивање негативних последица сукоба. 

"Заустављање процеса транзиционе правде представља опасност и отвара могућност за стварање трајне нестабилности (на Балкану). Процес помирења није могуће завршити 'споља', потребан је наставак процеса помирења и суочавање сваке земље са сопственом одговорношћу у сукобима... Надамо се ће Србија исказати већу посвећености начелима транзиционе правде", навео је Киф.

Он је додао и да признавање кривице не значи и њен наставак, већ да је то неопходан корак у изградњи мира. 

"Без напретка (у тој области) готово да не можемо говорити о стабилном миру у региону", рекао је Киф и додао ;да "не жели да прича о потенцијалном разграничењу Србије и Косова", а да се тренутна криза мора решити дијалогом.

Наташа Кандић: Србија признаје геноцид у Сребреници, иако њени политички лидери то негирају

Оснивачица Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић је оценила да је процесуирање ратних злочина у Србији, када је почело 2003. године, ишло у добром правцу, превасходно зато што се радило на томе да сама суђења и жртве буду видљиве, за шта је била значајна подшка међународне заједнице и цивилног друштва. Упркос томе, рекла је да је "преовладао утисак да не треба тако брзо наставити са нечим добрим, те да је ситуација данас драстично лошија". 

Наташа Кандић оценила је да Србију стално компромитују њени политички представници.

Моје је мишљење да има разлога да кажемо да Србија, заправо, признаје геноцид у Сребреници, иако њени политички лидери то негирају, рекла је она.

Србија није хапсила и изручила Трибуналу у Хагу оптужене за злочине против човечности, већ оптужене за геноцид. Тачно је да су годинама скривани баш овде у Србији и Ратко Младић и Радован Караџић, али захтев из Хага био је да изручи оптужене за геноцид и Србија је то испунила, навела је Кандић.

А, то што имамо политичаре који представљају државу и забораве на то, нешто је друго, додала је.

"Ми смо очекивали да ће се приоритет преместити на сарадњу на регионалном нивоу, која би се лако примењивала. (Данас) тужилаштво не функционише, пред судовима се налазе мали случајеви, најчешће са једним оптуженим и чини ми се да се (актуелно тужилаштво) приближава доношењу одлуке о увођењу суђења у одсуству", рекла је Кандић. 

Она је навела да верује да би суђења у одсуству била штетна за успостављање владавине права, да би се тада поставило питање како би се водио доказни поступак и суђење ако оптужени није присутан, као и да понекад изгледа као да "Србија чини све што је удаљава од владавине права". 

Бивши тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је наве да у његовом мандату ниједно суђење није вођено у одсуству, као и да је утицао на хрватско тужилаштво да одустане од примене те мере. Први период рада Тужилаштва за ратне злочине је описао као "пун ентузијазма", као и да је регионална сарадња по том питању била добра, а да је сада све "опструисано". 

"Раде се мали, углавном уступљени предмети, а у поступку су тренутно само два велика случаја - 'Штрпце' и 'Сребреница'. Имамо парадоксалну ситуацју да је чак и председник Косова Хашим Тачи током синоћне седнице Савета безбедности УН навео да тужилаштво (у Србији) ништа не ради", истакао је Вукчевић.

На питање шта подразумева под опструкцијом, Вукчевић је навео да се она огледа у нераду, али да не зна шта она подразумева.

(Бета, Фонет)