Данас: Случај пуковника Гојка Лаловића и бруталност извршитеља - цео живот дао држави, а она га третира као непријатеља

Породица Лаловић која је прекјуче исељена из свог стана на Новом Београду преспавала је у хотелу, док је пензионисани пуковник Гојко Лаловић задржан на ВМА и то на одељењу психијатрије.

Према речима његове ћерке Жане, ту је на превару смештен „вероватно да би га прогласили неурачунљивим“.

Цела Србија пратила је прекјуче драму која се одвијала испред стана у Веспучијевој 24, када су Лаловићи присилно исељени. Пуковник се годинама суди за тај стан а када су полицијске снаге у униформи и цивилу, уз присуство војне полиције, дошле да га избаце, ставио је омчу око врата. Бројни грађани су се окупили испред зграде како би му пружили подршку, укључујући и активисте Крова над главом, од којих су неки прекјуче и приведени, па касније пуштени.

Како се све одвијало објашњава нам његова ћерка Жана Лаловић.

– Развалили су врата, оца су оборили и ударили. Не знам зашто су га ударили. Дошла је Хитна помоћ и на превару су га одвели јер су рекли да иде само да сними врат, и да ће да га врате. Међутим, одвели су га на психијатрију и задржали. Нисмо могли да се чујемо са њим, а преспавали смо у хотелу – кроз сузе прича Жана, која тешко преживљава све што се дешава њеном оцу и породици.

Објашњава нам да је то једини стан који имају и да су нетачне информације да поседују гарсоњеру. У њој су, наглашава, једно време живели као подстанари. Стан из ког су јуче избачени њен отац је, како каже, добио регуларно, правно и по листи 2005. године.

– Потписао је да ће платити учешће и требало је да узме стамбени кредит као запослено лице да би то учешће отплатио. Међутим, мој отац је преко ноћи незаконито пензионисан 2005. године, јер је пријавио злоупотребе у додели војних станова. Био је неподобан и због тога му је уручен отказ. Банке нису хтеле да му одобре стамбени кредит као пензионисаном лицу – истиче Жана Лаловић.

Она додаје да се након тога њен отац годинама судио са Министарством одбране и да је суд у шест пресуда сва акта о Лаловићевом пензионисању прогласио незаконитим и поништио их.

– То је значило да је морао бити враћен у службу. Међутим, то се никада није десило. Одбијали су да га врате на посао. Као активно војно лице решио би стамбени проблем настао због пензионисања. Мој отац са циљем није враћен на посао јер је био неподобан, као неко ко је спреман да пријави злоупотребу и то против министра – указује наша саговорница.

Она додаје да је пуковник Лаловић у војној служби провео око 35 година.

– Био је на ратишту у БиХ, хвала Богу не на трагичним местима попут Сребренице. Касније се, 1999. добровољно јавио да буде распоређен на терен, иако у том моменту по свом чину није имао обавезу да то учини. Био је распоређен у околини Ужица. Након тога је добио одликовање и унапређен је у чин потпуковника а 2004. је такође одликован указом председника и добио је чин пуковника. Годину дана касније је постао неподобан – прича Жана.

За свог оца каже да је најчаснији човек кога зна.

– Он није бранио стан као објекат, већ своје достојанство и част. То смо ми бранили. Мама је медицинска сестра на ВМА, имала је корону, преживела је упалу плућа, вратила се на посао крајем фебруара и ето… иако је пандемија, и дешава се све што се дешава, они имају времена да избацују породице, здравствене раднике, официре… – прича Жана Лаловић кроз сузе.

О пуковнику речи хвале имају и његове комшије из Веспучијеве 24.

– Комшију Гојка Лаловића познајем сигурно десетак година. Увек је био љубазан и фин и спреман да помогне. Са њим си могао да поразговараш и о ситуацији око нас у крају али и о проблему који га је годинама мучио, односно о том спорном стану. Када ми се пре два месеца родио син, први је од комшија дошао да честита уз дарове. Каже, такав је ред у крају у ком је одрастао – прича нам Никола Јововић, комшија пуковника Лаловића.

Он додаје да не улази у правну одлуку суда, нити је компетентан да да мишљење о томе да ли одлука исправна, али сматра да један пензионисани високи официр наше војске не заслужује да га на тај начин избацују из стана.

– Човек је цео свој живот дао служби и овој држави, а држава га ко последњег непријатеља избацује. Колико знам, он сада нема где да живи. Није хришћански односити се према било ком човеку тако, а камоли према неком ко је био спреман цео свој живот да погине за државу. За све постоји мирно и људско решење. Потребно је само бити човек… – закључује Јововић.

Активисти Здружене акције Кров над главом који су присуствовали избацивању Лаловића из стана, навели су да су екипа хитне помоћи и ватрогасци служили као додатни фактор притиска на породицу.

– Привођење активиста који су пружали подршку породици је још један у низу притисака чији је циљ криминализација солидарности. Након што је полиција избацила активисте из зграде, један активиста Здружене акције Кров над главом који је снимао полицију и исељење нападнут је од стране неколико момака. Упркос томе што се то дешавало испред полицајаца, они нису реаговали да спрече инцидент, саопштио је Кров над главом.

Они су додали и да је „пуковник Гојко Лаловић незаконито отеран у пензију јер је указао на малверзације у поклањању и додели војних станова“, као и да „шест судских пресуда које су поништиле сва акта о пензионисању и прогласила их незаконитим нису имала утицаја на Министарство одбране да га врате на радно место“.

„Уместо тога, желе да му отму и једини кров над главом“, наведено је у саопштењу.

Нова.рс: Случај пуковника Лаловића - Бруталност извршитеља на делу

Драма која се јуче одиграла у дому пензионисаног пуковника Гојка Лаловића на Бежанијској коси, када су њега и његову породицу насилно иселили из стана због чега је Лаловић чак претио да ће се обесити на тераси, нажалост представља још једно је у низу бахатих и бруталних исељења грађана из њихових домова. Према мишљењу великог броја грађана, држава је оваквим поступком доказала да је не интересују животи грађана.

Јучерашња драма у дому пуковника Лаловића, ког су иселили из 15. пута, трајала је сатима. Најпре су активисти организације „Кров над главом“ покушали да онемогуће извршитељима да их иселе. Док је испред Лаловићевог дома трајала драма, несрећни човек је изашао на терсу, везао омчу за шипку и покушао да изврши самоубиство.

Полиција и ватрогасци су ипак ушли у стан и неколико сати касније, иселили Лаловиће. Пензионисани пуковник превезен је у болницу, а његова породица ноћ је провела у хотелу.

Иначе, ово је 15. пут да извршитељи долазе Лаловићу на врата, а минулог пута он се полио бензином с намером да се запали.

„Извшитељи и полиција, они су то јуче урадили свом силом, била сам присутна, односно била сам горе са Гојком и Жаном, они су били спремни на то да се убију. Да је неко од њих први кренуо, не бих успела то да спречим… Били је горе и Министарство одбране и полиција и ватрогасци, извршитељи, сви су били спремни на то да се они убију и то је најтужније од свега“, казала је Ивана Анђелковић из Здружене акције „Кров над главом“.

Да ствар буде још тужнија, ово није први пут да је држава овако поступила и кренула ђоном на оне који други дом немају и не виде излаз из своје ситуације, не презајући од чињенице да таквим поступцима стављају до знања да су квадрати важнији од људских живота.

Вучић: Пуковник Лаловић избачен због закона бивше власти

Председник Србије, Александар Вучић, изјавио је да није упознат са случајем пуковника Лаловића, кога су заједно са породицом извршитељи избацили из дома на Бежанијској коси, али да је упркос томе спреман да разговара са њим. Он је истакао да је бивша власт одговорна због тога што је Лаловић остао без дома, јер је донела законе који су то омогућили.

„Не знам ништа о случају пуковника Лаловића, тај закон је донет у јулу 2012. Донела га је друга власт. Спреман сам да примим породицу Лаловић, да видим све шта можемо да им помогнемо и обезбедимо нормални живот. Гледаћемо да им помогнемо на сваки начин“, навео је Вучић.

Затворили улицу да би иселили породицу

Августа прошле године из свог дома у Улици цара Душана у Аранђеловцу исељена је породица Јашовић, а том драматичном и надасве бруталном чину претходило је чак и затварање улице у којој се стан налази.

Теодора Јашовић, ћерка корисника стана Градимира Јашовића, испричала је касније да су она и њена породица, након многобројних претњи, остали без крова над главом „у противправној и бруталној акцији приватног судског извршитеља Видоја Стојковића и полиције у Аранђеловцу“.

„Полиција је, тог 27. августа рано ујутру, око 5 сати, блокирала улицу и онемогућила слободно кретање грађана. Приватни извршитељ није послао закључак о доласку, нити је одговорио на молбу мог оца о одлагању исељења“, испричала је Теодора Јашовић за београдске медије.

Изнела је и поједине шокантне детаље, попут оних да део полицајаца није имао легитимације али да су упркос томе, користили прекомерену силу, те да су њеном стрицу Стражимиру Јашовићу раскрварили мошнице, повредили њену стрину и другарицу, док су њу бацили на под и „оставили јој трагове обуће на леђима“.

Полицајци поломили руку болесној жени

Септембра прошле године бруталност је директно на својој кожи осетила Слободанка Нинић из Новог Сада. Слободанка је иначе оболела од карцинома дебелог црева и управо тада, када је снашла тешка болест, настали су проблеми. Како је и сама испричала за портал Нова.рс, дошла је у ситуацију да мора да бира између свог здравља и рате за кредит. Како је дошло до кашњења у плаћању рате, њен стан је без знања породице, стављен на добош.

Она је драматичне тренутке прошле године препричала за наш портал.

„То јутро сам била код кардиолога. Само што сам ушла у стан, скупила се полиција, долазе ватрогасци, долази хитна помоћ. Маса полиције, као због највећег криминалца. Да нису ухапсили Младића, помислили би да њега хапсе. Ја сам се и бранила. Набавила сам бензин, значи претила сам да ћу да се упалим. Претила сам и да ћу скочити са спрата. Међутим, није то ништа њих занимало да ли ћу ја остати жива или не. Њима је био циљ да ме избаце и то је отприлике то“, казала је он и додала:

„Они, значи, успевају да разбију врата, да уђу стан. Ја се закључавам у једну од соба. У том моменту су довели неку полицајку за преговоре, покушавала је да ме убеди да изађем. Она је мене викнула да дођем до врата. Ја сам дошла, наслонила се. И само одједном у секунди, почиње крцкање неко, врата се ломе, они су разбили врата, врата су пала на мене. Истог момента сам осетила да ми је пукла рука“.

Она је у међувремену на суду добила пресуду у своју корист.

Болесну баку (90) хтели да изнесу из стана

Фебруара 2019. године у Сарајевској улици се одвијала права драма, када је покушано исељење 90-годишње старице Маре, иначе изузетно нарушеног здравственог стања. Стан бака Маре је претходно продат због дуга који она не спори, већ у том тренутку, у фебруару месецу када уопште не би требало да се врше исељења јер је зима, тражи само да се оно одложи.

Испред зграде се окупило педесетак Мариних комшија, укључујући и активисте „Крова над главом“, који су покушали да спрече извршитеље да болесну старицу избаце на улицу. Пред зграду је чак дошао и комби за селидбе, санитет Хитне помоћи…

Несрећну жену праткично је спасио лекар хитне помоћи који је инсистирао на томе да се исељење одложи због њеног тешког здравственог стања, пошто је констатовао да не сме да се износи напоље, како је планирано да се исељење обави, већ да мора остати на кућном лечењу.

(Данас, Нова.рс)