Danas: Slučaj pukovnika Gojka Lalovića i brutalnost izvršitelja - ceo život dao državi, a ona ga tretira kao neprijatelja

Porodica Lalović koja je prekjuče iseljena iz svog stana na Novom Beogradu prespavala je u hotelu, dok je penzionisani pukovnik Gojko Lalović zadržan na VMA i to na odeljenju psihijatrije.

Prema rečima njegove ćerke Žane, tu je na prevaru smešten „verovatno da bi ga proglasili neuračunljivim“.

Cela Srbija pratila je prekjuče dramu koja se odvijala ispred stana u Vespučijevoj 24, kada su Lalovići prisilno iseljeni. Pukovnik se godinama sudi za taj stan a kada su policijske snage u uniformi i civilu, uz prisustvo vojne policije, došle da ga izbace, stavio je omču oko vrata. Brojni građani su se okupili ispred zgrade kako bi mu pružili podršku, uključujući i aktiviste Krova nad glavom, od kojih su neki prekjuče i privedeni, pa kasnije pušteni.

Kako se sve odvijalo objašnjava nam njegova ćerka Žana Lalović.

– Razvalili su vrata, oca su oborili i udarili. Ne znam zašto su ga udarili. Došla je Hitna pomoć i na prevaru su ga odveli jer su rekli da ide samo da snimi vrat, i da će da ga vrate. Međutim, odveli su ga na psihijatriju i zadržali. Nismo mogli da se čujemo sa njim, a prespavali smo u hotelu – kroz suze priča Žana, koja teško preživljava sve što se dešava njenom ocu i porodici.

Objašnjava nam da je to jedini stan koji imaju i da su netačne informacije da poseduju garsonjeru. U njoj su, naglašava, jedno vreme živeli kao podstanari. Stan iz kog su juče izbačeni njen otac je, kako kaže, dobio regularno, pravno i po listi 2005. godine.

– Potpisao je da će platiti učešće i trebalo je da uzme stambeni kredit kao zaposleno lice da bi to učešće otplatio. Međutim, moj otac je preko noći nezakonito penzionisan 2005. godine, jer je prijavio zloupotrebe u dodeli vojnih stanova. Bio je nepodoban i zbog toga mu je uručen otkaz. Banke nisu htele da mu odobre stambeni kredit kao penzionisanom licu – ističe Žana Lalović.

Ona dodaje da se nakon toga njen otac godinama sudio sa Ministarstvom odbrane i da je sud u šest presuda sva akta o Lalovićevom penzionisanju proglasio nezakonitim i poništio ih.

– To je značilo da je morao biti vraćen u službu. Međutim, to se nikada nije desilo. Odbijali su da ga vrate na posao. Kao aktivno vojno lice rešio bi stambeni problem nastao zbog penzionisanja. Moj otac sa ciljem nije vraćen na posao jer je bio nepodoban, kao neko ko je spreman da prijavi zloupotrebu i to protiv ministra – ukazuje naša sagovornica.

Ona dodaje da je pukovnik Lalović u vojnoj službi proveo oko 35 godina.

– Bio je na ratištu u BiH, hvala Bogu ne na tragičnim mestima poput Srebrenice. Kasnije se, 1999. dobrovoljno javio da bude raspoređen na teren, iako u tom momentu po svom činu nije imao obavezu da to učini. Bio je raspoređen u okolini Užica. Nakon toga je dobio odlikovanje i unapređen je u čin potpukovnika a 2004. je takođe odlikovan ukazom predsednika i dobio je čin pukovnika. Godinu dana kasnije je postao nepodoban – priča Žana.

Za svog oca kaže da je najčasniji čovek koga zna.

– On nije branio stan kao objekat, već svoje dostojanstvo i čast. To smo mi branili. Mama je medicinska sestra na VMA, imala je koronu, preživela je upalu pluća, vratila se na posao krajem februara i eto… iako je pandemija, i dešava se sve što se dešava, oni imaju vremena da izbacuju porodice, zdravstvene radnike, oficire… – priča Žana Lalović kroz suze.

O pukovniku reči hvale imaju i njegove komšije iz Vespučijeve 24.

– Komšiju Gojka Lalovića poznajem sigurno desetak godina. Uvek je bio ljubazan i fin i spreman da pomogne. Sa njim si mogao da porazgovaraš i o situaciji oko nas u kraju ali i o problemu koji ga je godinama mučio, odnosno o tom spornom stanu. Kada mi se pre dva meseca rodio sin, prvi je od komšija došao da čestita uz darove. Kaže, takav je red u kraju u kom je odrastao – priča nam Nikola Jovović, komšija pukovnika Lalovića.

On dodaje da ne ulazi u pravnu odluku suda, niti je kompetentan da da mišljenje o tome da li odluka ispravna, ali smatra da jedan penzionisani visoki oficir naše vojske ne zaslužuje da ga na taj način izbacuju iz stana.

– Čovek je ceo svoj život dao službi i ovoj državi, a država ga ko poslednjeg neprijatelja izbacuje. Koliko znam, on sada nema gde da živi. Nije hrišćanski odnositi se prema bilo kom čoveku tako, a kamoli prema nekom ko je bio spreman ceo svoj život da pogine za državu. Za sve postoji mirno i ljudsko rešenje. Potrebno je samo biti čovek… – zaključuje Jovović.

Aktivisti Združene akcije Krov nad glavom koji su prisustvovali izbacivanju Lalovića iz stana, naveli su da su ekipa hitne pomoći i vatrogasci služili kao dodatni faktor pritiska na porodicu.

– Privođenje aktivista koji su pružali podršku porodici je još jedan u nizu pritisaka čiji je cilj kriminalizacija solidarnosti. Nakon što je policija izbacila aktiviste iz zgrade, jedan aktivista Združene akcije Krov nad glavom koji je snimao policiju i iseljenje napadnut je od strane nekoliko momaka. Uprkos tome što se to dešavalo ispred policajaca, oni nisu reagovali da spreče incident, saopštio je Krov nad glavom.

Oni su dodali i da je „pukovnik Gojko Lalović nezakonito oteran u penziju jer je ukazao na malverzacije u poklanjanju i dodeli vojnih stanova“, kao i da „šest sudskih presuda koje su poništile sva akta o penzionisanju i proglasila ih nezakonitim nisu imala uticaja na Ministarstvo odbrane da ga vrate na radno mesto“.

„Umesto toga, žele da mu otmu i jedini krov nad glavom“, navedeno je u saopštenju.

Nova.rs: Slučaj pukovnika Lalovića - Brutalnost izvršitelja na delu

Drama koja se juče odigrala u domu penzionisanog pukovnika Gojka Lalovića na Bežanijskoj kosi, kada su njega i njegovu porodicu nasilno iselili iz stana zbog čega je Lalović čak pretio da će se obesiti na terasi, nažalost predstavlja još jedno je u nizu bahatih i brutalnih iseljenja građana iz njihovih domova. Prema mišljenju velikog broja građana, država je ovakvim postupkom dokazala da je ne interesuju životi građana.

Jučerašnja drama u domu pukovnika Lalovića, kog su iselili iz 15. puta, trajala je satima. Najpre su aktivisti organizacije „Krov nad glavom“ pokušali da onemoguće izvršiteljima da ih isele. Dok je ispred Lalovićevog doma trajala drama, nesrećni čovek je izašao na tersu, vezao omču za šipku i pokušao da izvrši samoubistvo.

Policija i vatrogasci su ipak ušli u stan i nekoliko sati kasnije, iselili Laloviće. Penzionisani pukovnik prevezen je u bolnicu, a njegova porodica noć je provela u hotelu.

Inače, ovo je 15. put da izvršitelji dolaze Laloviću na vrata, a minulog puta on se polio benzinom s namerom da se zapali.

„Izvšitelji i policija, oni su to juče uradili svom silom, bila sam prisutna, odnosno bila sam gore sa Gojkom i Žanom, oni su bili spremni na to da se ubiju. Da je neko od njih prvi krenuo, ne bih uspela to da sprečim… Bili je gore i Ministarstvo odbrane i policija i vatrogasci, izvršitelji, svi su bili spremni na to da se oni ubiju i to je najtužnije od svega“, kazala je Ivana Anđelković iz Združene akcije „Krov nad glavom“.

Da stvar bude još tužnija, ovo nije prvi put da je država ovako postupila i krenula đonom na one koji drugi dom nemaju i ne vide izlaz iz svoje situacije, ne prezajući od činjenice da takvim postupcima stavljaju do znanja da su kvadrati važniji od ljudskih života.

Vučić: Pukovnik Lalović izbačen zbog zakona bivše vlasti

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da nije upoznat sa slučajem pukovnika Lalovića, koga su zajedno sa porodicom izvršitelji izbacili iz doma na Bežanijskoj kosi, ali da je uprkos tome spreman da razgovara sa njim. On je istakao da je bivša vlast odgovorna zbog toga što je Lalović ostao bez doma, jer je donela zakone koji su to omogućili.

„Ne znam ništa o slučaju pukovnika Lalovića, taj zakon je donet u julu 2012. Donela ga je druga vlast. Spreman sam da primim porodicu Lalović, da vidim sve šta možemo da im pomognemo i obezbedimo normalni život. Gledaćemo da im pomognemo na svaki način“, naveo je Vučić.

Zatvorili ulicu da bi iselili porodicu

Avgusta prošle godine iz svog doma u Ulici cara Dušana u Aranđelovcu iseljena je porodica Jašović, a tom dramatičnom i nadasve brutalnom činu prethodilo je čak i zatvaranje ulice u kojoj se stan nalazi.

Teodora Jašović, ćerka korisnika stana Gradimira Jašovića, ispričala je kasnije da su ona i njena porodica, nakon mnogobrojnih pretnji, ostali bez krova nad glavom „u protivpravnoj i brutalnoj akciji privatnog sudskog izvršitelja Vidoja Stojkovića i policije u Aranđelovcu“.

„Policija je, tog 27. avgusta rano ujutru, oko 5 sati, blokirala ulicu i onemogućila slobodno kretanje građana. Privatni izvršitelj nije poslao zaključak o dolasku, niti je odgovorio na molbu mog oca o odlaganju iseljenja“, ispričala je Teodora Jašović za beogradske medije.

Iznela je i pojedine šokantne detalje, poput onih da deo policajaca nije imao legitimacije ali da su uprkos tome, koristili prekomerenu silu, te da su njenom stricu Stražimiru Jašoviću raskrvarili mošnice, povredili njenu strinu i drugaricu, dok su nju bacili na pod i „ostavili joj tragove obuće na leđima“.

Policajci polomili ruku bolesnoj ženi

Septembra prošle godine brutalnost je direktno na svojoj koži osetila Slobodanka Ninić iz Novog Sada. Slobodanka je inače obolela od karcinoma debelog creva i upravo tada, kada je snašla teška bolest, nastali su problemi. Kako je i sama ispričala za portal Nova.rs, došla je u situaciju da mora da bira između svog zdravlja i rate za kredit. Kako je došlo do kašnjenja u plaćanju rate, njen stan je bez znanja porodice, stavljen na doboš.

Ona je dramatične trenutke prošle godine prepričala za naš portal.

„To jutro sam bila kod kardiologa. Samo što sam ušla u stan, skupila se policija, dolaze vatrogasci, dolazi hitna pomoć. Masa policije, kao zbog najvećeg kriminalca. Da nisu uhapsili Mladića, pomislili bi da njega hapse. Ja sam se i branila. Nabavila sam benzin, znači pretila sam da ću da se upalim. Pretila sam i da ću skočiti sa sprata. Međutim, nije to ništa njih zanimalo da li ću ja ostati živa ili ne. Njima je bio cilj da me izbace i to je otprilike to“, kazala je on i dodala:

„Oni, znači, uspevaju da razbiju vrata, da uđu stan. Ja se zaključavam u jednu od soba. U tom momentu su doveli neku policajku za pregovore, pokušavala je da me ubedi da izađem. Ona je mene viknula da dođem do vrata. Ja sam došla, naslonila se. I samo odjednom u sekundi, počinje krckanje neko, vrata se lome, oni su razbili vrata, vrata su pala na mene. Istog momenta sam osetila da mi je pukla ruka“.

Ona je u međuvremenu na sudu dobila presudu u svoju korist.

Bolesnu baku (90) hteli da iznesu iz stana

Februara 2019. godine u Sarajevskoj ulici se odvijala prava drama, kada je pokušano iseljenje 90-godišnje starice Mare, inače izuzetno narušenog zdravstvenog stanja. Stan baka Mare je prethodno prodat zbog duga koji ona ne spori, već u tom trenutku, u februaru mesecu kada uopšte ne bi trebalo da se vrše iseljenja jer je zima, traži samo da se ono odloži.

Ispred zgrade se okupilo pedesetak Marinih komšija, uključujući i aktiviste „Krova nad glavom“, koji su pokušali da spreče izvršitelje da bolesnu staricu izbace na ulicu. Pred zgradu je čak došao i kombi za selidbe, sanitet Hitne pomoći…

Nesrećnu ženu pratkično je spasio lekar hitne pomoći koji je insistirao na tome da se iseljenje odloži zbog njenog teškog zdravstvenog stanja, pošto je konstatovao da ne sme da se iznosi napolje, kako je planirano da se iseljenje obavi, već da mora ostati na kućnom lečenju.

(Danas, Nova.rs)