петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дајана Џонстон: Ричард Холбрук - чудовиште које пресуђује
Хроника

Дајана Џонстон: Ричард Холбрук - чудовиште које пресуђује

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. децембар 2010.

Са своје самопроглашене моралне висине Холбрук је судио српском лидеру као опортунисти без политичких убеђења, ни комунистичких ни националистичких, једноставно као „опортунисти који тражи моћ и богаство за себе"

Оштро критиковање управо преминулих особа се обично сматра некултурним. Али сам Ричард Холбрук је био пример непоштовања тог обичаја. Када је сазнао за смрт Слободана Милошевића у затвору, Холбрук није оклевао када га је описао као „чудовиште" слично Хитлеру или Стаљину.

То је била чиста незахвалност јер Холбрук дугује највећи успех у својој каријери - Дејтонски споразум, потписан 1995. године, који је окончао грађански рат у Босни и Херцеговини - скоро потпуно Милошевићу. И то је јасно објаснио у својим мемоарима „Како окончати рат" („To End a War", Random House, 1998).

Али Холбрукова највећа вештина, коју је омогућило саучесништво медија, се састојала у маскирању стварности како је њему одговарало.

Дејтонски мировни споразум је представљен као херојска победа за мир коју је Холбрук извукао против Милошевићеве воље, којег су САД морале да „избомбардују до преговарачког стола". А у ствари су САД биле свесне тога да је Милошевић желео мир како би извукао Србију из економских санкција. Муслимански лидер Алија Изетбеговић је био тај који је желео да се рат настави уз америчку војну помоћ.

САД су у ствари бомбардовале Србе како би натерале Изетбеговића за преговарачки сто. Споразум који је постигнут у јесен 1995. године се није много разликовао од споразума постигнутог у марту 1992. године између три етничке групе под покровитељством Европске заједнице, који је могао потпуно да спречи грађански рат да га Изетбеговић није саботирао тако што је повукао свој договор уз подршку америчког амбасадора Ворена Зимермана. Укратко, далеко од тога да је Америка велики миротворац на Балкану: прво су охрабрили муслиманску страну да се бори за свој циљ јединствене Босне, а онда су подржали ослабљену федерализовану Босну - после скоро четири године крвопролића након којег је становништво осиромашено и огорчено.

Стварни циљ свега овога, као што је Холбрук написао у књизи „Како окончати рат", је био да се покаже да Европа не уме да управља својим сопственим виталним интересима, а да је Америка и даље „неопходна нација". Он у књизи такође објашњава да су муслимански лидери на иритирајући начин били против окончавања рата без потпуне победе, а да је само спремност Милошевића на уступке спасила дејтонске преговоре од неуспеха, што је омогућило Холбруку да буде проглашен херојем.

Холбрук дугује највећи успех у својој каријери - Дејтонски споразум потписан 1995. године, који је окончао грађански рат у Босни и Херцеговини - скоро потпуно Милошевићу.

Милошевић се надао да ће његови уступци водити ка миру и помирењу са САД. Али десило се то да је његова једина награда за то што је уступио Холбруку победу каријере било НАТО бомбардовање 1999. године како би косовска покрајина била отргнута од Србије и да би се припремио Милошевићев пад. Холбрук је одиграо одлучујућу улогу у овом сценарију, када се у лето 1998. године фотографисао без ципела у шатору седећи међу наоружаним албанским сецесионистима, које је до тада Стејт Дипартмент карактерисао као „терористе". Кратко после тога је рекао Милошевићу да ће Србија бити бомбардована уколико не повуче безбедносне снаге из покрајине, што је Холбруковим благословом претворило бивше терористе у борце за слободу.

Холбрук је био активан на многим пољима у својој каријери од Вијетнама до Авганистана. Године 1977, када је Индонезија напала источни Тимор и почела да масакрира становништво те бивше португалске колоније, САД су послале Холбрука како би наводно промовисао „људска права", али у ствари да би помогао у наоружавању Сухартове диктатуре против источнотиморске. Понекад се владе наоружавају против бунтовника, понекад се бунтовници наоружавају против влада, али, иако изгледа контрадикторно, оно што је константно је то да се искоришћавају и погоршавају трагични локални сукоби како би се проширила америчка империјална моћ по целом свету.

Холбрук и Милошевић су рођени исте године, 1941. Када је Милошевић преминуо 2006. године, Холбрук је дао дугачку изјаву за BBC без имало људске усрдности. „Овај човек је уништио Балкан", рекао је Холбрук.

„Он је био криминалац који је проузроковао четири рата, преко 300.000 мртвих, 2,5 милиона бескућника. Понекад чудовишта највише утичу на историју - Хитлер и Стаљин - а то је случај и са овим господином".

Холбрук је себе представљао као добро које има посла са злом за знамениту ствар. Када преговарате са Милошевићем, „свесни сте тога да седите преко пута чудовишта чија ће улога у историји бити страшна и која је проузроковала толико смрти".

Ко је био чудовиште? Нико, па ни Хаг, где је преминуо због недостатка лекарске неге, није успео да докаже да је Милошевић одговоран за трагичне погибије у ратовима због распада Југославије. А Холбрук никада није био на суду због убистава у Вијетнаму, Источном Тимору, Авганистану, Ираку, и наравно, у бившој Југославији, који су се делимично десили због америчке политике, коју је он водио.

Са своје самопроглашене моралне висине Холбрук је судио српском лидеру као опортунисти без политичких убеђења, ни комунистичких ни националистичких, једноставно као „опортунисти који тражи моћ и богаство за себе".

У ствари није било никаквих доказа о томе да је Милошевић тражио или добио богатство за себе, док је Холбрук, између осталог, био потпредседник инвестиционе банке Credit Suisse First Boston, генерални директор инвестиционе банке Lehman Brothers, потпредседник инвестиционе компаније Perseus LLC, и члан управног одбора осигуравајуће и финансијске куће AIG (American International Group) у време када је та фирма, по Википедији, била у „шемама дивљих спекулативних кредита, који су порезнике вероватно коштали стотине милијарди како би се спречило да АИГ уништи цео финансијски систем".

Милошевићу се судило годинама без могућности одбране пре него што је преминуо под чудним околностима. За Холбрука је тај крај био савршено задовољавајући: „Знао сам, чим је стигао у Хаг, да више никада неће видети светлост дана и мислим да је правда задовољена на чудан начин јер је умро у својој ћелији, и то је било исправно учињено."

Постоје многе друге лажи и обмане у Холбруковим манипулацијама балканским неприликама, као и у његовом циничном коришћењу трагедија у Вијетнаму, Источном Тимору, Ираку и Авганистану. Међутим, не треба прецењивати његов значај. Морална чудовишта немају увек великог утицаја на историју, када су само узалудни инструменти бирократске војне машинерије која је полудела од беса.

Counterpunch

Превод: Светлана Максовић

(Фонд Слободан Јовановић)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер