ЦИНС: Танјуг заложио 205 уметничких дела у вредности 7.069.166 динара да би им град омогућио отплату пореза од 5.704.093 динара на рате

Новинска агенција Танјуг заложила је 205 уметничких дела укупне вредности 7.069.166 динара како би јој Секретаријат за јавне приходе Града Београда одложио плаћање пореза од 5.704.093 динара на рате у трајању од пет година, објавио је данас Центар за истраживачко новинарство.

Како се наводи, Агенција за привредне регистере (АПР) усвојила је решење о заложном праву над уметнинама Танјуга 5. маја 2017. године. Право над делима у својству „заложног повериоца“ дато је Граду Београду, што значи да ће у случају да Танјуг не исплати дуг у предвиђеном року Град моћи да га наплати продајом уметничких дела.

Сходно томе, Танјуг у том периоду не сме да оштети, уништи, прода ове предмете, према записнику који је потписао порески инспектор градског Секретаријата за јавне приходе 22. марта 2017. Пре тога, Танјуг је 13. марта 2017.поднео Секретаријату захтев да му се одложи плаћање пореза, наводећи да порески дуг чини нешто више од 5 одсто укупног годишњег прихода Танјуга у претходној години, као и да би им принудна наплата целокупног износа нанела „битну економску штету“ и била „непримерено велико оптерећење“, тврди ЦИНС.

На основу документације до које је дошао ЦИНС не може се закључити да ли је Танјуг почео да отплаћује дуг. У документима је наведено да се дуг односи на порез на имовину и накнаду за коришћење грађевинског земљишта, међутим није прецизирано о којој је имовини реч.

Нека од највредније процењених дела заложене имовине агенције Танјуг јесу скулптура Стевана Боднера од 1.859.981 динара, две слике Стојана Аралице од по 309.997 динара, слика Љубице Цуце Сокић од 123.999 динара и Мартина Џонаса од 111.599 динара.

Према подацима катастра непокретности, Танјуг има право на коришћење 122.908 м2 државног земљишта у београдским општинама Чукарица и Земун. Реч је о њивама и објектима, међу којима су пословне и породичне стамбене зграде. Седиште Танјуга од шездесетих година прошлог века је у државној згради у центру Београда, која је један од 155 споменика културе у Србији.

Процену вредности 197 слика и 8 скулптура у власништву Танјуга, које се налазе у просторијама ове новинске агенције на Обилићевом венцу у Београду, урадио је судски вештак за област ликовних уметности Института за економска истраживања.

Из Секретаријата за јавне приходе Града Београда одбили су да дају интервју за ЦИНС, како би детаљније објаснили договор с Танјугом. Навели су да су подаци прикупљени о Танјугу тајна и да не могу да дају информације о пореско-правном положају ове агенције.

Директорка Танјуга, Бранка Ђукић, није пристала на интервју за ЦИНС до објављивања овог текста. Јављајући се на телефонске позиве новинарке ЦИНС, она је навела да је примила имејл са упитом за интервју, да се позивима врши притисак на њу и тражила је да је новинарка ЦИНС више не зове.

Танјуг је био један од 73 државна медија за које је планирана приватизација. Продаја Танјуга није успела у два наврата, па је ова агенција требало да буде угашена још 2015. године, али је наставила са радом. До данас није у потпуности објашњено по ком основу.

Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг престао је да важи 31. октобра 2015. године. Влада је донела Одлуку о правним последицама престанка овог јавног предузећа, којом је предвиђено да се запосленима исплате неисплаћене зараде и друга примања, као и да архивску грађу Танјуга преузме Архив Југославије. У 2016. због тога је као једина запослена у агенцији остала директорка Бранка Ђукић.

У тренутку у коме је било планирано гашење Танјуга, Ђукић је изјавила да ова агенција не мора да има закон да би радила.

Танјуг се данас у АПР води као активно привредно друштво, пише ЦИНС.

(ФоНет)