Бруно Векарић: Трговина органима је тешко доказива, кључно је формирање Специјалног суда за злочине на Косову

Београд -- Најтеже је доказати трговину органима и много је лакше и резонски је приступити оптужењу за ратне злочине и злочине против човечности, каже Бруно Векарић.

Заменик тужиоца за ратне злочине каже да од извештаја Клинта Вилијамсона није много очекивао и да је кључно формирање Специјалног суда за злочине на Косову, али да је сада јасно да ће овај извештај допринети остварењу међународне правде.

"Први пут је дефинисано ко је одговоран за ратне злочине и дефинисано је да то нису били инциденти већ нешто у чему је учествовало руководско ОВК. Овде је очигледно да има материјала за оптужнице за ратне злочине за одређена лица, али када нема судског већа, нема ни оптужнице", рекао је Векарић гостујући у вестима Б92.

Он је објаснио да је трговина органима тешко доказива и због времена које је прошло.

"Ако један сведок каже ту су тела, ви на том месту нађете скелет, тешко је доказати пред судским већем да ли је ту било вађења и трговине органима", рекао је Векарић.

Он је рекао да је важно и то што је Вилијамсон направио паралелу са Мартијевим извештајем, а назвао је извештај и кариком која недостаје, јер је попуњена празнина начињена после оптужница у Хагу, где има српских оптуженика, али ни албанских због тога што Трибунал није надлежан за злочине начињене после јуна 1999.

Што се новог специјалног суда тиче, Векарић каже да је Вилијамсон, који тамо неће заступати оптужнице, најавио његово оснивање за почетак следеће године, као и да се највероватније преговара са Холандијом као земљом домаћином.

(Б92)

Векарић: Докази довољни, злочинци недоступни

Заменик тужиоца за ратне злочине Србије Бруно Векарић изјавио је да су докази које је српско тужилаштво прикупило за трговину људским органима на Косову довољни за подизање оптужнице, али да злочинци нису доступни.

"Прво што смо учинили по добијању индиција о трговини органима – разговарали смо у Тирани са тамошњим тужиоцима... Албански истражитељи били су отворени за тесну сарадњу, али је реакција политике била против тога. Министар правде је рекао да они немају никакве везе са тим", рекао је Векарић за сутрашњи број бечког листа Пресе, а преноси Бета.

"Политика је у нашем послу понекад терет. У неким нашим случајевима су у разним земљама инволвирани и делови политичке елите. И она је онда неспремна да о томе говори", рекао је Векарић.

Упитан шта очекује од будућег трибунала који би требало да суди за злочине над Србима на Косову, Векарић је рекао да се још не зна тачно ни како ће он изгледати, али да од тог суда "очекује правду за жртве и њихове породице", пошто они очекују одговоре на злочине почињене између 1998. и 2000. године".

"Ми у Србији не треба да гајимо осећај тријумфализма када неки суд процесуира злочине које је извршила друга страна. Треба једноставно и даље да радимо на нашим предметима. Најважнија је заједничка борба против некажњивости", рекао је Векарић, наводећи да не треба заборавити да је читав низ злочинаца и даље "међу нама".

Према његовим речима, због затварања Хашког трибунала, биће потребно да се национални судови још неко време баве ратним злочинима.

"На тлу целе бивше Југославије било је више од 100.000 жртава, али је до сада процесуиран само мали делић починилаца. Из тога можете да закључите колико посла још предстоји", рекао је Векарић.

Векарић истиче да, док међу земљама региона постоји још толико велики број жртава, не може бити правог помирења, а рад судова за ратне злочине је уједно и порука да се тако нешто не сме поновити.

Упитан да ли сматра да је затварање Хашког трибунала преурањено, Векарић је рекао да је тај суд био "историјска нужност" пошто у време његовог оснивања "политичке елите у разним земљама нису биле спремне да се суоче са чињеницом да су у њиховим друштвима почињени такви злочини".

"Генерално, мислим да је Хашки трибунал обавио сјајан посао, иако ми стручњаци видимо и неке мањкавости", оценио је Векарић.

Векарић је нагласио да је за рад тужилаштва за ратне злочине веома важна политичка воља, и да је српско тужилаштво тек од 2008. постало свесно да таква политичка воља постоји, док је "пре тога, за време владе Војислава Коштунице гајио сумњу да таква воља постоји".

Према Векарићевим речима, посао којим се бави тужилаштво уједно је и рискантан, и претње су упућиване не само истражитељима већ су и главни тужилац Владимир Вукчевић и он примили седамдесетак претећих писама, а претњама су изложена и његова деца.

"То је деликатан посао, али је за будућност нашег друштва тај посао важан. Ти људи напросто морају бити ухапшени, јер, ако се буду слободно шетали, у стању су да нападну нашу децу само зато што навијају за други фудбалски клуб, исто као што су били у стању да нападају људе друге етничке припадности", рекао је Векарић.

(РТС)