Bruno Vekarić: Trgovina organima je teško dokaziva, ključno je formiranje Specijalnog suda za zločine na Kosovu

Beograd -- Najteže je dokazati trgovinu organima i mnogo je lakše i rezonski je pristupiti optuženju za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, kaže Bruno Vekarić.

Zamenik tužioca za ratne zločine kaže da od izveštaja Klinta Vilijamsona nije mnogo očekivao i da je ključno formiranje Specijalnog suda za zločine na Kosovu, ali da je sada jasno da će ovaj izveštaj doprineti ostvarenju međunarodne pravde.

"Prvi put je definisano ko je odgovoran za ratne zločine i definisano je da to nisu bili incidenti već nešto u čemu je učestvovalo rukovodsko OVK. Ovde je očigledno da ima materijala za optužnice za ratne zločine za određena lica, ali kada nema sudskog veća, nema ni optužnice", rekao je Vekarić gostujući u vestima B92.

On je objasnio da je trgovina organima teško dokaziva i zbog vremena koje je prošlo.

"Ako jedan svedok kaže tu su tela, vi na tom mestu nađete skelet, teško je dokazati pred sudskim većem da li je tu bilo vađenja i trgovine organima", rekao je Vekarić.

On je rekao da je važno i to što je Vilijamson napravio paralelu sa Martijevim izveštajem, a nazvao je izveštaj i karikom koja nedostaje, jer je popunjena praznina načinjena posle optužnica u Hagu, gde ima srpskih optuženika, ali ni albanskih zbog toga što Tribunal nije nadležan za zločine načinjene posle juna 1999.

Što se novog specijalnog suda tiče, Vekarić kaže da je Vilijamson, koji tamo neće zastupati optužnice, najavio njegovo osnivanje za početak sledeće godine, kao i da se najverovatnije pregovara sa Holandijom kao zemljom domaćinom.

(B92)

Vekarić: Dokazi dovoljni, zločinci nedostupni

Zamenik tužioca za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić izjavio je da su dokazi koje je srpsko tužilaštvo prikupilo za trgovinu ljudskim organima na Kosovu dovoljni za podizanje optužnice, ali da zločinci nisu dostupni.

"Prvo što smo učinili po dobijanju indicija o trgovini organima – razgovarali smo u Tirani sa tamošnjim tužiocima... Albanski istražitelji bili su otvoreni za tesnu saradnju, ali je reakcija politike bila protiv toga. Ministar pravde je rekao da oni nemaju nikakve veze sa tim", rekao je Vekarić za sutrašnji broj bečkog lista Prese, a prenosi Beta.

"Politika je u našem poslu ponekad teret. U nekim našim slučajevima su u raznim zemljama involvirani i delovi političke elite. I ona je onda nespremna da o tome govori", rekao je Vekarić.

Upitan šta očekuje od budućeg tribunala koji bi trebalo da sudi za zločine nad Srbima na Kosovu, Vekarić je rekao da se još ne zna tačno ni kako će on izgledati, ali da od tog suda "očekuje pravdu za žrtve i njihove porodice", pošto oni očekuju odgovore na zločine počinjene između 1998. i 2000. godine".

"Mi u Srbiji ne treba da gajimo osećaj trijumfalizma kada neki sud procesuira zločine koje je izvršila druga strana. Treba jednostavno i dalje da radimo na našim predmetima. Najvažnija je zajednička borba protiv nekažnjivosti", rekao je Vekarić, navodeći da ne treba zaboraviti da je čitav niz zločinaca i dalje "među nama".

Prema njegovim rečima, zbog zatvaranja Haškog tribunala, biće potrebno da se nacionalni sudovi još neko vreme bave ratnim zločinima.

"Na tlu cele bivše Jugoslavije bilo je više od 100.000 žrtava, ali je do sada procesuiran samo mali delić počinilaca. Iz toga možete da zaključite koliko posla još predstoji", rekao je Vekarić.

Vekarić ističe da, dok među zemljama regiona postoji još toliko veliki broj žrtava, ne može biti pravog pomirenja, a rad sudova za ratne zločine je ujedno i poruka da se tako nešto ne sme ponoviti.

Upitan da li smatra da je zatvaranje Haškog tribunala preuranjeno, Vekarić je rekao da je taj sud bio "istorijska nužnost" pošto u vreme njegovog osnivanja "političke elite u raznim zemljama nisu bile spremne da se suoče sa činjenicom da su u njihovim društvima počinjeni takvi zločini".

"Generalno, mislim da je Haški tribunal obavio sjajan posao, iako mi stručnjaci vidimo i neke manjkavosti", ocenio je Vekarić.

Vekarić je naglasio da je za rad tužilaštva za ratne zločine veoma važna politička volja, i da je srpsko tužilaštvo tek od 2008. postalo svesno da takva politička volja postoji, dok je "pre toga, za vreme vlade Vojislava Koštunice gajio sumnju da takva volja postoji".

Prema Vekarićevim rečima, posao kojim se bavi tužilaštvo ujedno je i riskantan, i pretnje su upućivane ne samo istražiteljima već su i glavni tužilac Vladimir Vukčević i on primili sedamdesetak pretećih pisama, a pretnjama su izložena i njegova deca.

"To je delikatan posao, ali je za budućnost našeg društva taj posao važan. Ti ljudi naprosto moraju biti uhapšeni, jer, ako se budu slobodno šetali, u stanju su da napadnu našu decu samo zato što navijaju za drugi fudbalski klub, isto kao što su bili u stanju da napadaju ljude druge etničke pripadnosti", rekao je Vekarić.

(RTS)