Божидар Ђелић: У Немачкој нагло скочило интересовање за разматрање кандидатуре Србије

„Ниједног момента чланови бројних немачких делегација на званичним састанцима нису изразили став да ће Србија морати да призна једнострано проглашену независност Косова да би ушла у Европску унију”, тврди Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије задужен за европске интеграције, коментаришући изјаве немачких парламентараца, у неформалном разговору са новинарима, да они неће без фактичког признања Косова одобрити чланство Србије у ЕУ. Ђелић наводи да су нас само у протеклих седам дана посетили, поред посланика Бундестага, и парламентарни државни секретари министарства спољних послова, финансија и одбране те земље, политичке личности које су и десна рука министара.

Истичући да је „једини овлашћени да овде изрази позицију Немачке њен амбасадор”, (који је рекао да се очекује „решење у корист људи”), наш саговорник је казао да се у контактима са немачким званичницима, заправо, видело да је „у овој кључној европској земљи после хапшења Ратка Младића нагло скочило интересовање за разматрање онога што је наш циљ – добијање статуса кандидата и почетак преговора”.

Чланство за нашу земљу у ЕУ је још далеко. Да ли можете у процентима да кажете колико ће одлуке које Србија очекује крајем године зависити од политичке воље земаља чланица?

Овај процес није математички алгоритам. Али постоје три велике компоненте за позитивну одлуку. Прва је сарадња са Хашким трибуналом у којој је направљен огроман напредак, али та сарадња мора да се доврши. Друга је испуњење Акционог плана. И трећа први конкретни резултати у дијалогу између Београда и Приштине. На сва три фронта добро напредујемо, али још је пуно посла пред нама. Наш приступ није да размишљамо о процентима већ да избијемо аргументе из руку оних који би хтели да онемогуће напредак грађанима Србије на њиховом европском путу. Зато сам у Европском парламенту недавно рекао да очекујемо од ЕУ да буде строга, али не и неправедна постављајући нове услове.

Има ли неких индиција из Брисела да би управо то могло да се догоди?

Нема најава, али постоји ризик. Корен тог ризика јесте економска криза која је у неким битним земљама ојачала антиевропске странке.

А, у ставу немачких посланика који су говорили о неопходном признању Косова не назирете поменуте индиције?

Не. Став Немачке, у којој постоји договор између левице и деснице, јесте да је место Србије унутар ЕУ. Немачка је највећи појединачни донатор у нашој земљи са милијарду евра у последњој деценији. И веома је добро што смо имали у посети оволики број немачких званичника, који припремају очекивану посету канцеларке Ангеле Меркел у августу. Назире се да Немачка жели да има елементе не да би онемогућила почетак преговора Србије за улазак у ЕУ већ да би видела има ли довољно елемената да то подржи.

Да ли је нама важнија „чврста већина” у ЕУ или да уз себе имамо кључне играче, попут Немачке или Француске?

Нама у децембру треба глас сваке чланице ЕУ.

А, како се лакше стиже до тог договора – преко утицаја Немачке или преко става већине?

До договора се долази нашим радом и дијалогом са чланицама ЕУ, као и са Европском комисијом, која представља заједнички именитељ свих тих земаља. Ту је, прво, Акциони план, део тога је сарадња са Хашким трибуналом, а додатна политичка околност јесте почетак дијалога између Београда и Приштине. Значи, не треба мислити да ће једна снажна земља ЕУ да одради посао уместо нас. Због тога, битка у овом моменту је да на ова три фронта наш учинак буде такав да се у мишљењу ЕК, 12. октобра, појаве две битне речи – отварање преговора. Ако ЕК то не препоручи, нећемо имати консензус у децембру. Ако препоручи отварање преговора, имаћемо елементе за веома тешку борбу да тога дође.

Ако до краја године Горан Хаџић не буде у Хагу, да ли то може да буде разлог за заустављање Србије?

Постоји ризик да једна или више чланица каже: „Хајде да сачекамо да се и то уради пре него што почну преговори”. Зато би било боље да се и то деси. Али то не значи да је немогуће да отпочну преговори, а да Хаџић није у Хагу. Хрватска је добила датум за преговоре пре лоцирања Готовине.

Ви сте изјавили да сте спремни да дате оставку ако не добијемо статус кандидата у децембру. Да ли сте то рекли због тога што сте толико сигурни у позитиван исход или…?

И даље сам на том становишту. У влади сам да бисмо постигли резултат за Србију. Подсетио бих вас да сам то рекао пре него што је Младић ухапшен. А тада је добијање статуса кандидата било много мање вероватно него сада.

Говорећи о својој недавној посети Бриселу, када је представио иницијативу земаља западног Балкана за повећање подршке европског буџета региону пре његовог уласка у ЕУ, Ђелић истиче да се „тим предлозима бије кључна финансијска битка за Србију ове деценије”, јер уколико би та битка била неуспешна „за неке ствари биће нам потребно, уместо десет, 20 или 30 година”. Објашњава затим да би прихватање тих идеја омогућило много бржу изградњу железнице, инвестиције у екологију, безбедност, научну инфраструктуру, интеграцију осетљивих група, речју „да реализујемо наш пуни развојни потенцијал”:

„На састанку са Олијем Реном, европским комесаром за економију, договорено је да се даље разради учешће Србије и западног Балкана у новом механизму ’европског полугодишта’, где бисмо за одрживе јавне финансије добијали гаранције за излазак на тржиште капитала, што би донело огромне уштеде нашим грађанима. Тада држава не би на домаћем тржишту узимала кредите на три до пет година са каматама и до седам одсто него бисмо имали задужења на међународном тржишту капитала, на десет до 20 година са каматама од два до три одсто. Заузврат би Европа добила трајно одрживе јавне финансије на западном Балкану и елиминисала ризик појављивања нове Грчке.”

Разговарала: Биљана Чпајак

(Политика)