среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Борис Тадић: Србија спремна да посредује у спору између Скопља и Атине
Хроника

Борис Тадић: Србија спремна да посредује у спору између Скопља и Атине

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 05. јануар 2010.

Србија спремна да посредује у скоро 20 година дугом спору Атине и Скопља око имена Македоније. Београд настоји да буде део решења, рекао Тадић у разговору са премијером Грчке Јоргосом Папандреуом.

Председник Србије Борис Тадић понудио је да Београд посредује у двадесетак година дугом спору Атине и Скопља око имена Македоније, због кога је већ у два наврата одлаган напредак македонских европских интеграција. 

Изјава председника Бориса Тадића

"Србија увек у прилици да посредује у решавању питања која муче Македонију", рекао је Тадић на амбасадорској конференцији, објашњавајући да је у понедељак, током разговора са грчким премијером Јоргосом Папандреуом, исказао спремност Београда да посредује у том спору.

Проблем око имена представља препреку за чланство Македоније у НАТО и ЕУ.

Спор, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници и аутопут,  док је именом његовог оца Филипа крштен стадион у Скопљу.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

Преговори о решењу спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.

УН су ради решавања проблема именовале Метју Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двеју страна и изнео је неколико предлога.

Последњи предлог који је Нимиц понудио био је назив "Северна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Македонију је под уставним именом признало више од 110 земаља света.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер