Bojan Kovačević: Novi simboli Beograda su kancerogena parodija, vlast uplašena da ne izgubi izbore u Beogradu jer bi promena vlasti mogla da načne promene u celoj Srbiji

 Predsednik Akademije arhitekture Srbije Bojan Kovačević izjavio je za “Novu ekonomiju” da je Beograd viđen kao plen i da političare nema ko da “udari po prstima“, da ih zaustavi.

Kovačević je ocenio da su tzv. Novi simboli Beograda “kancerogena parodija” koja svaku, kako se izrazio, svaku glupost koju pravi proglašava za novi simbol Beograda: “Beograd na vodi“, poslovno-stambene zgrade na kraju Ulice Kneza Miloša, razne tržne centre.

“Pri tome, delovi grada koji jesu stvarni simboli Beograda su ozbiljno ugroženi. Gradnja višespratnice na prostoru fabrike „Beko“ ispod Malog Kalemegdana, po visini koja je odobrena, može potpuno da zatvori Beogradsku tvrđavu sa Dunava. Dakle, putniku sa broda morate da objasnite da iza te buduće zgrade postoji istorijski grad. Izgradnjom 'Beograda na vodi' grad je potpuno zazidan, pa je problem i vizura sa leve obale Save. Zazidani grad postaje standardna sintagma”, upozorio je on.

Dodaje da su se i prethodne garniture “isticale sličnim glupostima, ne u tom obimu i ne tako drastično”.

“Nije se desila nikakva velika promena urbanističke politike, samo su gluposti otišle dublje, šire i dobile na intenzitetu. Kad pogledate Most na Adi, za koji se zna zašto je žičani, jer je tadašnji predsednik SANU Hajdin to sugerisao. Priča sa tržnim centrom u Rajićevoj počela je 1998, a sada je samo završnica”, podsetio je on.

Sagovornik Nove ekonomije ipak smatra da se Beograd u budućnosti neće prepoznavati po fontani na Slaviji, ”Beogradu na vodi“ i sličnim građevinama koje gradska uprava proglašava za nove simbole grada.

“Mislim da je vlast realno u problemu i prilično uplašena da ne izgubi izbore u Beogradu jer su shvatili da bi promena vlasti mogla da načne promene u celoj Srbiji”, ocenio je on.

Model Dubaija uvezen na malograđanski način

Kovačević smatra i da “Beograd na vodi” menja model grada i model urbanosti. “Uvozite model Dubaija na jedan malograđanski način. Problem je kulturološki profil vladajuće garniture koja u građenju 20-30 spratova na desnoj obali Save vidi napredak. Nisam siguran da je to samo finansijski interes, kao što mnogi tumače, plašim se da je reč o realnom nerazumevanju stvari”, ocenio je on,

Dodao je i da se prvo se desila zloupotreba urbanističke procedure, jer prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) se po zakonu primenjuje za auto-puteve, hidroelektrane, vojne poligone i jako velike i krupne budžetske investicije od javnog interesa, a ne za privatne građevine.

Zatim, kako kaže, ugovor za gradnju ”Beograda na vodi“ do danas nije javno razjašnjen jer se engleska i srpska verzija ugovora razlikuju.

“Ugovor je potpisala Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva. Zanimljivo je da je ugovor potpisan u nedelju, te subote je premijer Vučić bio hiperaktivan, u ponedeljak takođe, a u nedelju mu izgleda nešto nije bilo dobro. Iskreno, voleo bih da ministarka Mihajlović jednog dana na sudu objašnjava šta je potpisala”, kaže Kovačević.

Beograd se stalno sapliće na Slaviji

Kovačević je ocenio i da se Beograd stalno sapliće na Slaviji – ili ništa ne realizuje ili izvuče fontanu. “Tu imate dve teme koje su odvojive: jedna je fontana, a druga je muzička fontana. Emitovanjem stotinu puta 'Beograde, Beograde'... ne znam da li neko treba da nauči pesmu ili da poludi. Moja prijateljica stanuje na Slaviji, na početku Bulevara oslobođenja, celog života tu živi i sad od jutra do uveče sluša Đorđa Marjanovića i Majkla DŽeksona. To je tragikomično”, naveo je on.

Predsednik Akademije arhitekture Srbije dodaje i da zna za priču od pre nekoliko godina kada je u Beograd došao predstavnik kanadske firme Remaks koja je bila zainteresovana za lokacije za izgradnju velikih hotela u Srbiji i Crnoj Gori.

“On je bio zainteresovan za plac nekadašnjeg bioskopa Slavija kao veoma pogodan za hotel. Primljen je u gradskoj upravi, pokazana je zainteresovanost i podrška, ali mu je tada rečeno, u mom prisustvu, da taj prostor 'drži' Dinkićeva Direkcija za sanaciju banaka pa je potrebno da se od te direkcije dobije saglasnost. Previše je takvih političkih i administrativnih kočnica”, ukazao je Kovačević.

Stefan Nemanja umesto Generalštaba - nebuloznost

Kovaćević je podsetio i da je autor monografije o zgradama Generalštaba u Kneza Miloša, a da ga od bombardovanja 1999. godine do danas, nijedna institucija nije pozvala za bilo kakvo mišljenje, savet, ili učešće u razmatranju neke ideje o tome.

“Nisam siguran da potencijalni investitori žele da u Dobrovićevoj zgradi prave hotel, već pre svega da umesto te zgrade naprave hotel. Tu nastaje problem. Vojska, uz sve pritiske vlasti, ne da zgradu starog Generalštaba u Kneza Miloša 33, niti zgradu Sedmog puka na uglu Resavske i Nemanjine. Ne možete u jednom bloku zgrada, gde unutra, takođe, ima vojnih zgrada, da napravite hotel. To je budalasto. A tek na to se nadovezuje nebuloznost priče o Stefanu Nemanji. Beograd je tek u 19. veku, realno i trajno,postao srpski grad”, naveo je on.

Podseća i da je odluku o proglašenju Generalštaba za spomenik kulture potpisao profesor Miroljub Labus, kao potpredsednik Vlade, a da se svi ponašaju prema tim zgradama kao da su greškom proglašene za spomenik kulture.

(N1)