Бојан Ковачевић: Нови симболи Београда су канцерогена пародија, власт уплашена да не изгуби изборе у Београду јер би промена власти могла да начне промене у целој Србији

Председник Академије архитектуре Србије Бојан Ковачевић изјавио је за “Нову економију” да је Београд виђен као плен и да политичаре нема ко да “удари по прстима“, да их заустави.

Ковачевић је оценио да су тзв. Нови симболи Београда “канцерогена пародија” која сваку, како се изразио, сваку глупост коју прави проглашава за нови симбол Београда: “Београд на води“, пословно-стамбене зграде на крају Улице Кнеза Милоша, разне тржне центре.

“При томе, делови града који јесу стварни симболи Београда су озбиљно угрожени. Градња вишеспратнице на простору фабрике „Беко“ испод Малог Калемегдана, по висини која је одобрена, може потпуно да затвори Београдску тврђаву са Дунава. Дакле, путнику са брода морате да објасните да иза те будуће зграде постоји историјски град. Изградњом 'Београда на води' град је потпуно зазидан, па је проблем и визура са леве обале Саве. Зазидани град постаје стандардна синтагма”, упозорио је он.

Додаје да су се и претходне гарнитуре “истицале сличним глупостима, не у том обиму и не тако драстично”.

“Није се десила никаква велика промена урбанистичке политике, само су глупости отишле дубље, шире и добиле на интензитету. Кад погледате Мост на Ади, за који се зна зашто је жичани, јер је тадашњи председник САНУ Хајдин то сугерисао. Прича са тржним центром у Рајићевој почела је 1998, а сада је само завршница”, подсетио је он.

Саговорник Нове економије ипак сматра да се Београд у будућности неће препознавати по фонтани на Славији, ”Београду на води“ и сличним грађевинама које градска управа проглашава за нове симболе града.

“Мислим да је власт реално у проблему и прилично уплашена да не изгуби изборе у Београду јер су схватили да би промена власти могла да начне промене у целој Србији”, оценио је он.

Модел Дубаија увезен на малограђански начин

Ковачевић сматра и да “Београд на води” мења модел града и модел урбаности. “Увозите модел Дубаија на један малограђански начин. Проблем је културолошки профил владајуће гарнитуре која у грађењу 20-30 спратова на десној обали Саве види напредак. Нисам сигуран да је то само финансијски интерес, као што многи тумаче, плашим се да је реч о реалном неразумевању ствари”, оценио је он,

Додао је и да се прво се десила злоупотреба урбанистичке процедуре, јер просторни план подручја посебне намене (ППППН) се по закону примењује за ауто-путеве, хидроелектране, војне полигоне и јако велике и крупне буџетске инвестиције од јавног интереса, а не за приватне грађевине.

Затим, како каже, уговор за градњу ”Београда на води“ до данас није јавно разјашњен јер се енглеска и српска верзија уговора разликују.

“Уговор је потписала Зорана Михајловић, министарка грађевинарства. Занимљиво је да је уговор потписан у недељу, те суботе је премијер Вучић био хиперактиван, у понедељак такође, а у недељу му изгледа нешто није било добро. Искрено, волео бих да министарка Михајловић једног дана на суду објашњава шта је потписала”, каже Ковачевић.

Ковачевић је оценио и да се Београд стално саплиће на Славији – или ништа не реализује или извуче фонтану. “Ту имате две теме које су одвојиве: једна је фонтана, а друга је музичка фонтана. Емитовањем стотину пута 'Београде, Београде'... не знам да ли неко треба да научи песму или да полуди. Моја пријатељица станује на Славији, на почетку Булевара ослобођења, целог живота ту живи и сад од јутра до увече слуша Ђорђа Марјановића и Мајкла Џексона. То је трагикомично”, навео је он.

Председник Академије архитектуре Србије додаје и да зна за причу од пре неколико година када је у Београд дошао представник канадске фирме Ремакс која је била заинтересована за локације за изградњу великих хотела у Србији и Црној Гори.

“Он је био заинтересован за плац некадашњег биоскопа Славија као веома погодан за хотел. Примљен је у градској управи, показана је заинтересованост и подршка, али му је тада речено, у мом присуству, да тај простор 'држи' Динкићева Дирекција за санацију банака па је потребно да се од те дирекције добије сагласност. Превише је таквих политичких и административних кочница”, указао је Ковачевић.

Стефан Немања уместо Генералштаба - небулозност

Коваћевић је подсетио и да је аутор монографије о зградама Генералштаба у Кнеза Милоша, а да га од бомбардовања 1999. године до данас, ниједна институција није позвала за било какво мишљење, савет, или учешће у разматрању неке идеје о томе.

“Нисам сигуран да потенцијални инвеститори желе да у Добровићевој згради праве хотел, већ пре свега да уместо те зграде направе хотел. Ту настаје проблем. Војска, уз све притиске власти, не да зграду старог Генералштаба у Кнеза Милоша 33, нити зграду Седмог пука на углу Ресавске и Немањине. Не можете у једном блоку зграда, где унутра, такође, има војних зграда, да направите хотел. То је будаласто. А тек на то се надовезује небулозност приче о Стефану Немањи. Београд је тек у 19. веку, реално и трајно,постао српски град”, навео је он.

Подсећа и да је одлуку о проглашењу Генералштаба за споменик културе потписао професор Мирољуб Лабус, као потпредседник Владе, а да се сви понашају према тим зградама као да су грешком проглашене за споменик културе.