Бојан Костреш: Србија ће због Европе морати да мења Устав

Нови Сад - Србија ће морати да мења свој устав због процеса европских интеграција, а референдум о томе требало би организовати паралелно с референдумом у коме би се грађани изјашњавали о чланству земље у ЕУ, дакле у периоду 2011- 2014. Уставним променама мораће бити решена даља децентрализација Србије, мораће да се обезбеди самосталност судске власти у односу на извршну и законодавну, да се успостави примат међународног у односу на домаће право и укину „бланко оставке“. ЕУ ће имати разумевања за третман Косова у преамбули Устава - истиче у разговору за Данас Бојан Костреш, заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине.

Да ли ће Србија морати да мења Устав због процеса европских интеграција и до када би то морало да се догоди?

- Брзина промене Устава је уско повезана с процесом европских интеграција. Дакле, у моменту када Србија постане земља кандидат и када буде дошла у ситуацију да одлучује да ли ће бити чланица Европске уније или не, мислим да је тада прави моменат да се одлучује и о промени Устава и да се тада он усклади са стандардима који важе у ЕУ. Мислим да би тај референдум, до кога би морало доћи, могао бити организован паралелно с референдумом у коме би се грађани Србије изјашњавали о прикључивању Унији. Када ће то бити тачно, у овом моменту је тешко дефинисати, али сигурно у периоду између 2011. и 2013. или 2014. године.

Које су то одредбе, осим омогућавања регионализације и даље децентрализације власти, а које ће у Уставу морати бити промењене?

- Велик проблем је утицај законодавне и извршне власти на судску, као и примат домаћег законодавства над међународним. Венецијанска комисија Савета Европе дала је мишљење о томе да је судска власт у Србији под великим утицајем политике и да на сваки начин треба пронаћи решење које би судску власт одвојило од законодавне и извршне. Проблем је и то што се у Уставу Србије, у члану 194, наводи да су само потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права део правног поретка Републике Србије, као и да потврђени међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом. То је у супротности с праксом у ЕУ, јер европско законодавство увек има примат над законодавствима земаља чланица. Такође, неопходна је и промена скандалозне одредбе о власништву над мандатима.

Да ли су то „бланко оставке“?

- Сасвим је сигурно да, уколико желимо да будемо део европског политичког система, морамо примењивати систем вредности који важи у Европи, а то је да су појединци власници мандата и да они доносе одлуке, а не политичке партије. То је системски веома важно и то ће у Србији морати да постане пракса пре или касније. Сама та одредба да су партије власници мандата у овом уставу Србије унета је, колико се сећам, на захтев СРС из њихове потребе да контролишу своје људе. Али то је пракса с којом ћемо морати да завршимо уколико желимо да постанемо део уједињене Европе.

Шта учинити с преамбулом о Косову?

- Мислим да не треба уопште постављати тај тип избора, или Европа или Косово. Не треба долазити у ситуацију да питање Косова на било који начин успори или онемогући европске интеграције. Оно што је по мени добро јесте то да су државни врх и људи који се у држави баве спољном политиком - председник Републике, премијер и министар иностраних послова, успели да у претходном периоду јасно ставе до знања интерес државе Србије за решавање питања Косова, али и да Србија неће бити у прилици и да неће желети да прави било какве проблеме у региону да би се проблем Косова решио прековремено или на силу. Мислим да ће косовско питање бити решавано дуги низ година, да ће ући у један правни ток који ће на крају резултирати решењем које ће бити прихватљиво свима у региону, укључујући и Србију. Треба погледати сличне ситуације у Европи и свету, па видети да се ниједан од таквих проблема, а има их, није решавао преко ноћи. Њихово решавање траје годинама, па чак и деценијама, и не очекујем да ће питање Косова бити другачије решавано. Да ли ће у преамбули Устава о Косову писати ово или оно, то сад зависи од датог политичког момента. Али, колико ја познајем политичке односе у Србији, мислим да преамбула с једне стране неће бити у великој мери мењана, а с друге стране претпостављам да ЕУ неће правити проблем Србији због тога.

(Данас)