петак, 15. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Биљана Плавшић: Немам ниједне ружне речи о Младићу
Хроника

Биљана Плавшић: Немам ниједне ружне речи о Младићу

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. мај 2011.

Биљана Плавшић, бивши председник Републике Српске, тешко је примила вест о хапшењу генерала Младића. Познавала га је не само као команданта војске него суштински. Као човека. Са свим својим врлинама и манама. Била уз њега и његову породицу у најтежим тренуцима, када су изгубили кћерку Ану. Често су разговарали у четири ока, о најтананијим судбинским питањима за најмлађу српску државу.

О генералу, никад, барем не јавно, није изрекла ниједну реч која би га наружила.

- За тако нешто, заиста, није било потребе. Ако је суштина комплетна људска вредност, онда је та суштина генерал Младић - каже нам Биљана Плавшић. - Све што бих о њему и данас рекла, већ сам написала током мог боравка у шведском затвору у својој књизи ”Сведочим”. И ништа томе не бих ни додала ни одузела.

У књизи је написао да је, као председник Српске, имала ”ту невољу” да убеди генерала да одступи са места команданта војске, у зиму 1995. године.

- Објашњавала сам да је потребно да поднесе оставку, јер је оптужница у Хагу против њега већ била подигнута. Била сам свесна тежине оптужнице, без да је било ко из међународне заједнице на мене вршио притисак. Ишло је тешко, иако сам била свесна да му је Република Српска била врховно начело. И да смо дужни да се за њу жртвујемо до краја. Ломио се: да ли је и та жртва нужна и шта се њоме постиже? - присећа се Плавшићева у књизи.

За Биљану Плавшић, наводи, били су то болни тренуци.

- Тражила сам да све ово саопштим и члановима Главног штаба. Неколико њих је ушло и после мог саопштења Младић је ћутао, а они су говорили и износили исте аргументе, којима се побија нужност оставке. Један генерал је, говорећи, заплакао. А и ја се све време борим да се то не деси и мени. Исто нас боли - неправда. И мене која тражим оставку. И њих, који је сматрају непотребном.

После су генерал и Биљана наставили разговор. Сами. Трајао је до попоноћи.

- Узео је папир, на коме је био текст оставке. Није ништа мењао. Потписао га је и рекао: ”Да су ово од мене тражили Момо и Радован, не бих потписао. Учинићу то због вас.” И потписао је.

Отпоздравили су се и то је био њихов последњи сусрет.

ПОМОГЛА МУ ДА СЕ ПОВУЧЕ

Драго ми је, записала је Биљана Плавшић у свом сведочењу, што сам генералу Младићу помогла да се повуче. Да то није тада учинио, сигурно би убрзо стигао захтев од УН са притисцима и понижењима. Ко год дође на његово место, не може да га замени.

(Милена Марковић, Вечерње новости)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер