Београд: Данас почиње 63. Међународни београдски сајам књига

Међународни београдски сајам књига почиње данас под геслом "Радост читања", а учешће је најавило око 1.000 излагача из земље и иностранства.

Српски песник и академик Матија Бећковић и историчар и писац Абдулах Бусуф, у име почасног госта Марока свечано ће отворити манифестацију вечерас у 18х у Хали 2. Капије Сајма биће отворене за посетиоце већ од 10 часова.

Током трајања Сајма, од 21. до 28. октобра, под слоганом "Радост читања", у четири хале на површини од преко 30.000 квадратних метара своја најновија издања представиће око 1000 излагача (500 директних) из Србије и иностранства. Земља почасни гост 63. Београдског сајма књига је Мароко.

Поред Марока, на 63. Међународном београдском сајму књига учествују и издавачи из Белорусије, Босне и Херцеговине, Египта, Ирана, Јапана, Кине, Мађарске, Румуније, Републике Српске, Русије, Словеније, Сједињених Америчких Држава, Украјине, Уједињеног Краљевства, Хрватске, Црне Горе и Швајцарске.

Међу бројним гостима из иностранства, поред осталих, биће и Владимир Медински (Русија), Сантјаго Ронкаљоло (Перу), Валтер Уго Маи (Португалија), Роберт Симонишек (Словенија), Никола Маловић (Црна Гора), Питер В. Брет (Америка), Јелена Сагалович (Русија), Мирјана Витман (Немачка)...

Пратећи програми одвијаће се у салама у хали 1А: Иво Андрић, Борислав Пекић, Васко Попа, Десанка Максимовић, на Платоу Бранка Миљковића.

У програму "Пишем, дакле постојим", биће портретисани наши еминентни писци у разговору са критичарима који прате њихово стваралаштво: Љубица Арсић и Васа Павковић, Горан Петровић и Јана Алексић, Владан Матијевић и Тамара Крстић, Милосав Тешић и Александар Јовановић, Злата Коцић и Јасмина Ахметагић, Милена Марковић и Мухарем Баздуљ...

Програми под заједничким називом "Мислити о књизи" отвориће низ питања: какав је статус теоријске литературе, где води популаризација историје, да ли је потребан алтернативни књижевни канон, колико је политика била повезана са књижевношћу у Југославији, има ли табу тема у српској књижевности...

Програмска целина "Време памћења" понудиће проблемске трибине о речницима у српској култури (200 година Вуковог Рјечника), о утицају класика на савремено стваралаштво (200 година од рођења Ивана Сергејевича Тургењева, 125 година од рођења Милоша Црњанског и 120 година од рођења Десанке Максимовић), о научницима који су нас задужили (150 година од рођења Михаила Петровића Аласа), о односу књижевности и политике (100 година од рођења Александра Сожењицина), о рату као вечној књижевној теми (100 година од завршетка Великог рата)...

У програмима под називом "Књига ће спасити свет" учествоваће преводиоци, библиотекари, илустратори и графички дизајнери, сви они који доприносе томе да добра и лепа књига допре до читалаца, "Књига у јавности" посвећена је медијском третману књиге, а програмска целина "Слушање/гледање књига" односу књиге и других савремених медија, обрадама књижевних дела за радио, телевизију и филм, дигитализацији књижевног и културног наслеђа.

Сегмент посвећен књижевности за децу носи назив "Бајка о Кратковечној", а по њеној ауторки Десанки Максимовић названа је сала у којој ће се организовати програм за најмлађе читаоце. Програм "Упознај свог писца" представиће неколико деци омиљених аутора, а у разговориома о томе како најмлађе заинтересовати за читање, како одабрати лектиру, какви су били хероји у дечјој књижевности а какви су данас, шта је ново у нашој књижевности за децу, како доћи до добре антологије дечје књижевности... учествоваће и писци и професори и библиотекари и илустратори и, што је најважније, сами млади читаоци. Деца ће моћи да чују и да запиткују своје песнике и прозаисте: Љубивоја Ршумовића, Владимира Андрића, Владиславу Војновић, Јасминку Петровић, Уроша Петровића, Дејана Алексића, Угљешу Шајтинца, Бранка Стевановића...

Током трајања сајма биће уприличене и изложбе "Обећала си да ћеш бити вечна", поводом 120 година од рођења Десанке Максимовић, "Милош Црњански – живот и коментари" поводом 125 година од рођења писца, "На темељима Српске читаонице", "Непознати Михаило Петровић Алас", поводом 150 година од рођења и 75 година од смрти, "Бити други", поводом 60 година Радио Београда 2, "100 словенских романа", "Бибиана – Најлепше књиге Словачке", "Деца су украс света" - Стара дечја српска књига од краја 19. века до 1944 и изложба првих и ретких издања Десанке Максимовић, "Стриповјетке Петра Кочића", приказ приповетке Петра Кочића у форми стрипа, Путујућа изложба ћирилице и Међународна изложба калиграфије - изложба калиграфских, типографских и дизајнерских радова. 
У Хали 2 (ниво Ц) биће настављено представљање дела уметника млађих од 30 година из различитих области драмског, ликовног, музичког, филмског стваралаштва који за инспирацију имају књигу.

Школски дан, намењен организованим посетама ученика, наставника, школских библиотекара, студената и професора, биће у четвртак 25. октобра. Свечано отварање ће бити у 11х у Хали 2.
Понедељак и уторак, 22. и 23. октобар, су породични дани, када ће бити омогућено да цела породица са једном купљеном породичном улазницом посети манифестацију.

Цена појединачних улазница је 250 динара, а улазница за групне посете је 150 динара. Улазница за све време трајања сајма стаје 900 динара. Цена паркинга је 150 динара (по започетом сату).

Радно време сајма је 21, 26, 27 и 28. октобра од 10 до 21х, а 22, 23, 24. и 25. октобра од 10 до 20х.
Традиционалне награде: Издавач године, издавачки подухват године, дечија књига године, награда за издавача из дијаспоре на српском језику, специјално признање за допринос у области науке, специјално признање за издавача, књигу или стрип, награда "Богдан Кршић" за најлепшу књигу, награда за најлепшу дечју књигу и специјално признање за младог дизајнера, биће уручене 25. октобра у 13х у Сали "Иво Андрић" у Хали 1А.

У понедељак, 22. октобра у 18х у Сали "Борислав Пекић", биће уручена и награда "Доситеј Обрадовић", која се сваке године додељује страном издавачу за континуирани допринос у објављивању и промоцији српске књижевности.

(Бета, Блиц)