понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > БЦБП: Већина грађана Србије, као и становника Косова, подржава наставак дијалога Београда и Приштине
Хроника

БЦБП: Већина грађана Србије, као и становника Косова, подржава наставак дијалога Београда и Приштине

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 31. октобар 2013.

БЕОГРАД - Већина грађана Србије подржава наставак дијалога Београда и Приштине, као и већина анкетираних на подручју Косова и Метохије, али они то условљавају приступањем Европској унији, показује данас представљено истраживање спроведено у оквиру Форума за безбедносна истраживања Београд-Приштина-Тирана.

Да дијалог Београда и Приштине треба наставити сматра 56 одсто испитаних у Србији, у истраживању којим није обухваћено КиМ, и то без обзира да ли постоји притисак ЕУ или не, док 13 одсто сматра да га треба наставити само уколико ће то повећати шансе за чланство у ЕУ, а 13 одсто да не треба да се настави, саопштила је директор Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Соња Стојановић Гајић.

Такође је навела да 42 одсто испитаних сматра да ће дијалог Београда и Приштине побољшати односе између Срба и Албанаца, скоро трећина каже да не зна да ли ће тако бити, док 27 одсто сматра да неће.

Међу противницима дијалога су, каже, најзаступљенији гласацћи Демократске странке Србије и Српске радикалне странке, као и да су млади нешто заступљенији међу онима који су против дијалога.

И они су више за него против, али међу противницима су натпросечно заступљени у односу на друге старосне групе, рекла је она наводећи да су најоптимистичнији по питању дијалога старији од 50 година, боље финансијски стојећи и образованији, каже она.

Одговарајући на питања из анкете, рекла је Гајић, само 8 одсто грађана је рекло да би били спремни да се придруже Србима у оружаном сукобу ако би у некој другој земљи били погођени сукобом.

Одговарајући на питање да ли је могућ дуготрајан мир између Срба и Албанаца 39 је одговорило негативно, да је могућ рекло је 37 одсто, а 24 одсто не зна, али како је рекла Стојановић, грађани не очекују ескалацију сукоба.

Према њеним речима, грађани сматрају да политичари имају највише моћи да поправе и кваре међуетничке односе, а трећина грађана верује да су криминалци ти који највише кваре односе између Срба и Албанаца.

Истраживање, спроведено у октобру, заједно су организовали БЦБП и још две невладине организације - Косовски центар за безбедносне студије из Приштине и Институт за демократију и посредовање из Тиране.

Истраживање урађено на подручју Косова и Метохије показало је да 55 одсто грађана сматра да дијалог Београда и Приштине треба наставити само уколико ће то повећати шансе за чланство у ЕУ, док је 19 одсто за то без обзира да ли постоји притисак ЕУ или не.

Извршни директор Косовског центра за безбедносне студије Флориан Ћехаја, који је изнео ове податке, рекао је и да 22 одсто испитаних сматра да дијалог не треба наставити што је напредак јер је у мају такав став имало 27 одсто испитаних.

Према његовим речима, грађани на Косову сматрају да друга страна има више користи од овог дијалога као што српска страна сматра да више добија Приштина.

На питање да ли је могућ миран суживот Срба и Албанаца на Косову, 42 одсто је рекло да је то могуће, али су Срби мало скептичнији, поготово на северу Косова, рекао је Ћехаја, према чијим речима је анкетиран и 101 припадник српског народа на северу Косова.

Анкетирани су и грађани у Албанији, за које је руководилац Одељења за европска и безбедносна истраживања Арјан Дурмиши рекао да у највећем делу информације о Србији и српском народу стичу гледајући телевизију а да их само мали број има лични контакт.

Како је рекао, 11 одсто испитаних би било спремно да се придружи Албанцима у оружаном сукобу, уколико би Албанци који живе у некој другој земљи били погођени сукобом.

Истраживање је показало да је 47 одсто за стварање Велике Албаније, против је 23 одсто, 21 одсто је одговорило да не зна док је 9 одсто одбило да одговори.

Дурмиши је нагласио и да је овај појам "флуидан", да постоје његова различита схватања у територијалном и политичком смислу и да би ту требало да буду појашњења.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер