BBC: Турска између истока и ЕУ

Турска је део НАТО пакта већ више од педесет година и дуго је близак савезник САД, али тренутно, док чека да јој се европска врата отворе и постане пуноправна чланица ЕУ, она истовремено гради много ближе односе са својим источим суседима.

Таква политика владе у Анкари навела је аналитичаре да се упитају: да ли Турска може да буде истовремено пријатељ и са Вашингтоном и са Техераном

Одговор на то питање је потражио ББЦ-јев дописник Пол Мос.

Источни суседи, потенцијал за пословну сарадњу

Своју репортажу је почео посетом једној шпедитерској фирми у Хадимкоју на северозападу Турске.

Из седишта те компаније, роба путује на све четири стране света: од Велике Британије до средње Азије.

Директор фирме Хасан Бекимчи сматра да је Блиски исток "право" тржиште за пословање његове фирме.

"Послујемо између Турске и Сирије, Ирака, Ирана, Јордана, Катара. Економска клима у Европи постаје лоша. На Блиском истоку тренутно има више пословних прилика него у Европи".

Хасан Бекимчи, турски бизнисмен: Уместо да стремимо уласку у ЕУ, лакше је успоставити унију на Блиском истоку

Иако говори као приватни бизнисмен, Хасан убрзо признаје да је за процват његове трговине са Блиским истоком великим делом заслужна влада у Анкари.

Влада је наиме недавно постигла споразум о путовању без виза са многим арапским земљама, што је само део организованог напора за успостављање ближих дипломатских и трговниских веза између Турске и њених источних суседа.

"Ова влада приближила се арапском свету, који има симпатије за нашег председника и окреће се Турској више него пре. Ми смо муслиманска земља, имамо исту културу, храну, животне навике. Уместо да стремимо уласку у Европску унију, лакше је успоставити унију на Блиском истоку", рекао је ББЦ-јевом репортеру турски бизнисмен Хасан Бекимчи.

Слаби елан за улазак у ЕУ?

Чини се да су ставови попут Хасанових, могу срести све чешће у Турској.

Недавно објављено истраживање показује да међу њеним грађанима опада ентузијазам према Европској унији, док друго истраживање показује да Турци са једне стране, са мање наклоности гледају на чланство своје земље у НАТО савезу док их са друге, врло мало брине могућност да Иран дође до нуклеарног оружја.

Све је то, за многе посматраче, знак да се Турска окреће истоку.

"Битка за душу турског народа још траје", каже Халдун Соместак, политички коментатор и дугогодишњи критичар турске владајуће Странке правде и развоја.

Према његовим речима, то је исламистичка странка која Турску води у загрљај истока.

"Ова влада се осећа лагодније у односима са људима са истока, а не са запада. Пријатније се осећају када су у посети Дамску или Техерану. То је алармантно", сматра Халдун Соместак.

Разлог за узбуну не виде само турски политички аналитичари који нису наклоњени актуелној влади странке Правде и развоја.

Током 2010. године, УН су увеле нове санкције Ирану због контроверзног нуклеарног програма Техерана, а Турска је том приликом инсистирала да се предност да дипломатији, и глсала је против нових санкција.

То је изазвало бес Вашингтона и критике неких званичника Обамине амдинистрације на рачун Турске.

Њихову забринутост деле и неки Американци који живе у Турској, попут Џенифер Годман, америчке списатељице која петнаест година живи у Истанбулу.

И она критикује политику турске владајуће странке, због новог правца којим је повела земљу.

"Током година сам свакако видела како се Турска мења у земљу са све више исламских, арапских обележја. Када овде дођете на кратко, видите западне инвестиције, западне трговачке ланце, али испод површине јача исламска струја. Не верујем да ће Турска изаћи из НАТО-а, али нисам сигурна да ће ова администрација слушати баш сваку наредбу из седишта НАТО алијансе", сматра Џенифер Голдаман.

Плодови укидања виза

Истовремено, чини се да турски позиви на дубљу и свестранију сарадњу наилазе на топао пријем у земљама Блиског истока, и не то не само на дипломатском нивоу.

У Истанбулу је главна трговачка улица пуна туриста из арапских земаља, а истраживања друштвених трендова кажу да се број посетилаца из тог дела света учетворостручио откако им је омогућено да путују без виза.

Кад разговарате са некима од њих, пада у очи не само то да им се Турска свиђа, већ и то да желе да она има већи утицај у овом делу света.

"Ово је мој први дан у Турској. Земља је лепа, веома је пријатељска и позната. Слажем се да треба да има већу улогу у региону, то је јака, исламска земља и њени интереси сличну су нашим", рекао је ББЦ-ју један од посетилаца Истанбула из арапског света.

"Земља је јака и може да има добру улогу у том смислу. аша земља некада је била колонија турског царства. Али то нашим људима не смета. Турци су се измешали са нашим народом и они су нам блиски", истакао је говорећи за ББЦ један посетилац Истанбула из Сирије.

Отоманско царство као "мотив"

На сваком кораку у Истамублу се виде се трагови Отоманског царства: од палата до сукова, уз тај град је нераскидиво везан везан некадашњи отомански сјај.

Има посматрача који верују да сећање на тај сјај мотивише и актуелну турску владу.

У сенци Плаве џамије, драгуља отоманске архитектуре, ББЦ-јев репортер је разговарао са Керемом Октамом, аутором књиге о Турској и њеним односима са светом.

"Турска би желела да буде средиште економије, трговине, туризма у окружењу. У политици коју води отоманско царство је свакако блистави пример. Та политика умногоме се заснива на идеји о паx оттоманица отоманском миру, у којем можете слободно да тргујете и путујете са једног краја царства на други. Оно што је ново је да је Турска постала економска сила и на ту силу сада се ослања и турска политика", истакао је Керем Октам у разговору за ББЦ.

Узор демократске исламске земље

Упркос наводним грандиозним амбицијама, турска владајућа странка негује имиџ скромности.

У просторијама владајуће Странка правде и развоја, на источној страни Босфора, ББЦ-јев репортер је питао потпредседницу одбора за спољну политику турког парамента, Озлем Тукуне: зашто је Турска тако брзо почела да успоставља сарадњу са арапским земљама, укључујући Иран, противећи се санкцијама за ту земљу? - као и: да ли то постаје жижа њене спољне политике?

"Заправо није истина да Турска окреће леђа ЕУ. Наша главна идеја је да једног дана постанемо чланица Европске уније. Али истовремено желимо да имамо добре односе са источним суседима. Када покушавамо да побољшамо односе са Јерменијом, нико нас не критикује, а када то радимо са Сиријом и Ираном, неки тврде да мењамо курс. То није тачно", категорично је одговорила Озлем Тукуне.

На констатацију да су такви коментари разумљиви, ако се има у виду да је савезништво са Западом једна, а савезништво са државама које су очито диктатуре попут Сирије, сасвим друга ствар, Озлем Тукуне је рекла ББЦ-ју да Турска може да буде узор демократске муслиманске земље у региону.

"Нико не може да каже да су ти режими савршени, али Турска као муслиманска и демократска држава која поштује људска права може да буде добар пример блискоисточним земљама. Турска је и даље савезник запада и Сједињених држава, али свет се мења -- он више није биполаран. Јачају нове регионалне силе и Турска, као претежно муслиманска земља, може да игра улогу силе у свом региону".

(BBC)