BBC: Turska između istoka i EU

Turska je deo NATO pakta već više od pedeset godina i dugo je blizak saveznik SAD, ali trenutno, dok čeka da joj se evropska vrata otvore i postane punopravna članica EU, ona istovremeno gradi mnogo bliže odnose sa svojim istočim susedima.

Takva politika vlade u Ankari navela je analitičare da se upitaju: da li Turska može da bude istovremeno prijatelj i sa Vašingtonom i sa Teheranom

Odgovor na to pitanje je potražio BBC-jev dopisnik Pol Mos.

Istočni susedi, potencijal za poslovnu saradnju

Svoju reportažu je počeo posetom jednoj špediterskoj firmi u Hadimkoju na severozapadu Turske.

Iz sedišta te kompanije, roba putuje na sve četiri strane sveta: od Velike Britanije do srednje Azije.

Direktor firme Hasan Bekimči smatra da je Bliski istok "pravo" tržište za poslovanje njegove firme.

"Poslujemo između Turske i Sirije, Iraka, Irana, Jordana, Katara. Ekonomska klima u Evropi postaje loša. Na Bliskom istoku trenutno ima više poslovnih prilika nego u Evropi".

Hasan Bekimči, turski biznismen: Umesto da stremimo ulasku u EU, lakše je uspostaviti uniju na Bliskom istoku

Iako govori kao privatni biznismen, Hasan ubrzo priznaje da je za procvat njegove trgovine sa Bliskim istokom velikim delom zaslužna vlada u Ankari.

Vlada je naime nedavno postigla sporazum o putovanju bez viza sa mnogim arapskim zemljama, što je samo deo organizovanog napora za uspostavljanje bližih diplomatskih i trgovniskih veza između Turske i njenih istočnih suseda.

"Ova vlada približila se arapskom svetu, koji ima simpatije za našeg predsednika i okreće se Turskoj više nego pre. Mi smo muslimanska zemlja, imamo istu kulturu, hranu, životne navike. Umesto da stremimo ulasku u Evropsku uniju, lakše je uspostaviti uniju na Bliskom istoku", rekao je BBC-jevom reporteru turski biznismen Hasan Bekimči.

Slabi elan za ulazak u EU?

Čini se da su stavovi poput Hasanovih, mogu sresti sve češće u Turskoj.

Nedavno objavljeno istraživanje pokazuje da među njenim građanima opada entuzijazam prema Evropskoj uniji, dok drugo istraživanje pokazuje da Turci sa jedne strane, sa manje naklonosti gledaju na članstvo svoje zemlje u NATO savezu dok ih sa druge, vrlo malo brine mogućnost da Iran dođe do nuklearnog oružja.

Sve je to, za mnoge posmatrače, znak da se Turska okreće istoku.

"Bitka za dušu turskog naroda još traje", kaže Haldun Somestak, politički komentator i dugogodišnji kritičar turske vladajuće Stranke pravde i razvoja.

Prema njegovim rečima, to je islamistička stranka koja Tursku vodi u zagrljaj istoka.

"Ova vlada se oseća lagodnije u odnosima sa ljudima sa istoka, a ne sa zapada. Prijatnije se osećaju kada su u poseti Damsku ili Teheranu. To je alarmantno", smatra Haldun Somestak.

Razlog za uzbunu ne vide samo turski politički analitičari koji nisu naklonjeni aktuelnoj vladi stranke Pravde i razvoja.

Tokom 2010. godine, UN su uvele nove sankcije Iranu zbog kontroverznog nuklearnog programa Teherana, a Turska je tom prilikom insistirala da se prednost da diplomatiji, i glsala je protiv novih sankcija.

To je izazvalo bes Vašingtona i kritike nekih zvaničnika Obamine amdinistracije na račun Turske.

Njihovu zabrinutost dele i neki Amerikanci koji žive u Turskoj, poput DŽenifer Godman, američke spisateljice koja petnaest godina živi u Istanbulu.

I ona kritikuje politiku turske vladajuće stranke, zbog novog pravca kojim je povela zemlju.

"Tokom godina sam svakako videla kako se Turska menja u zemlju sa sve više islamskih, arapskih obeležja. Kada ovde dođete na kratko, vidite zapadne investicije, zapadne trgovačke lance, ali ispod površine jača islamska struja. Ne verujem da će Turska izaći iz NATO-a, ali nisam sigurna da će ova administracija slušati baš svaku naredbu iz sedišta NATO alijanse", smatra DŽenifer Goldaman.

Plodovi ukidanja viza

Istovremeno, čini se da turski pozivi na dublju i svestraniju saradnju nailaze na topao prijem u zemljama Bliskog istoka, i ne to ne samo na diplomatskom nivou.

U Istanbulu je glavna trgovačka ulica puna turista iz arapskih zemalja, a istraživanja društvenih trendova kažu da se broj posetilaca iz tog dela sveta učetvorostručio otkako im je omogućeno da putuju bez viza.

Kad razgovarate sa nekima od njih, pada u oči ne samo to da im se Turska sviđa, već i to da žele da ona ima veći uticaj u ovom delu sveta.

"Ovo je moj prvi dan u Turskoj. Zemlja je lepa, veoma je prijateljska i poznata. Slažem se da treba da ima veću ulogu u regionu, to je jaka, islamska zemlja i njeni interesi sličnu su našim", rekao je BBC-ju jedan od posetilaca Istanbula iz arapskog sveta.

"Zemlja je jaka i može da ima dobru ulogu u tom smislu. aša zemlja nekada je bila kolonija turskog carstva. Ali to našim ljudima ne smeta. Turci su se izmešali sa našim narodom i oni su nam bliski", istakao je govoreći za BBC jedan posetilac Istanbula iz Sirije.

Otomansko carstvo kao "motiv"

Na svakom koraku u Istamublu se vide se tragovi Otomanskog carstva: od palata do sukova, uz taj grad je neraskidivo vezan vezan nekadašnji otomanski sjaj.

Ima posmatrača koji veruju da sećanje na taj sjaj motiviše i aktuelnu tursku vladu.

U senci Plave džamije, dragulja otomanske arhitekture, BBC-jev reporter je razgovarao sa Keremom Oktamom, autorom knjige o Turskoj i njenim odnosima sa svetom.

"Turska bi želela da bude središte ekonomije, trgovine, turizma u okruženju. U politici koju vodi otomansko carstvo je svakako blistavi primer. Ta politika umnogome se zasniva na ideji o pax ottomanica otomanskom miru, u kojem možete slobodno da trgujete i putujete sa jednog kraja carstva na drugi. Ono što je novo je da je Turska postala ekonomska sila i na tu silu sada se oslanja i turska politika", istakao je Kerem Oktam u razgovoru za BBC.

Uzor demokratske islamske zemlje

Uprkos navodnim grandioznim ambicijama, turska vladajuća stranka neguje imidž skromnosti.

U prostorijama vladajuće Stranka pravde i razvoja, na istočnoj strani Bosfora, BBC-jev reporter je pitao potpredsednicu odbora za spoljnu politiku turkog paramenta, Ozlem Tukune: zašto je Turska tako brzo počela da uspostavlja saradnju sa arapskim zemljama, uključujući Iran, protiveći se sankcijama za tu zemlju? - kao i: da li to postaje žiža njene spoljne politike?

"Zapravo nije istina da Turska okreće leđa EU. Naša glavna ideja je da jednog dana postanemo članica Evropske unije. Ali istovremeno želimo da imamo dobre odnose sa istočnim susedima. Kada pokušavamo da poboljšamo odnose sa Jermenijom, niko nas ne kritikuje, a kada to radimo sa Sirijom i Iranom, neki tvrde da menjamo kurs. To nije tačno", kategorično je odgovorila Ozlem Tukune.

Na konstataciju da su takvi komentari razumljivi, ako se ima u vidu da je savezništvo sa Zapadom jedna, a savezništvo sa državama koje su očito diktature poput Sirije, sasvim druga stvar, Ozlem Tukune je rekla BBC-ju da Turska može da bude uzor demokratske muslimanske zemlje u regionu.

"Niko ne može da kaže da su ti režimi savršeni, ali Turska kao muslimanska i demokratska država koja poštuje ljudska prava može da bude dobar primer bliskoistočnim zemljama. Turska je i dalje saveznik zapada i Sjedinjenih država, ali svet se menja -- on više nije bipolaran. Jačaju nove regionalne sile i Turska, kao pretežno muslimanska zemlja, može da igra ulogu sile u svom regionu".

(BBC)