субота, 06. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > BBC: Јубиларни 50. Сабор трубача у Гучи
Хроника

BBC: Јубиларни 50. Сабор трубача у Гучи

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 14. август 2010.

У драгачевској варошици Гучи, у петак је 50-ти пут је подигнута застава Сабора трубача. Традиционално је изведена и саборска химна са Овчара и Каблара.

Драгачевски Сабор трубача трајаће до 22. августа.

Око 2 хиљаде учесника надметаће се ове године и за титулу прве трубе света.

Током манифестације биће откривен споменик Десимиру Перишићу првом победнику сабора и отворен Музеј трубе.

Драгачевски Сабор већ годинама превазилази локалне оквире привлачећи посетиоце жељне забаве и музичаре из целог света - док музиколози истичу у први план значај драгачевског Сабора за очување традиционалног фолклора у Србији.

Пола века "трубаштва" у развоју

Звук трубе ће бити преовлађујући звук у драгачевској варошици Гучи, смештеној у котлини речице Бјелице, негде на средокраћи пута између Чачка и Ивањице.

Није претеривање ако се каже да овај географски путоказ није потребан милионима заљубљеника у звук трубе, који су долазили у Гучу уназад пола века - колико већ траје Драгачевски сабор.

Један од њих је и познати српски композитор Зоран Христић, који је говорио за BBC о свом односу према фестивалу "Драгачевска труба".

"Први пут сам отишао негде 1974. и мислим негде све до '92. то је био мој животни календар. Да ме је неко питао 'желиш ли у Њујорк или у Гучу', рекао бих 'ма какав Њујорк, идем у Гучу'. У међувремену сам доста често био члан или председник жирија тако да сам сведок сталног напретка, да тако кажем... тог трубаштва", рекао је Зоран Христић говорећи за BBC.

Сабор, на почетку, није био тако масован - ни броју оркестара који су се надметали каже музички уредник Радио Београда Биљана Крстић, која се и сама бави етно музиком.

"1961. године, када је кренула Гуча, на самом почетку је било четири оркестра. На почетку (фестивала) они би рецимо добили неки задатак. Обично су то биле две традиционалне песме или два кола, или марш. Они су то вежбали и то тако што су професор Васиљевић и Нада Замфировић која му је помагала снимали све на касете и давали су (оркестрима) да то скину по слуху".

Резерват музичке традиције

Као и сви музичари и трубачи могу да одсвирају све. Но Гуча и тамошњи трубачки Сабор подразумевају пре свега традиционалну српску музику објашњава за BBC Зоран Христић и присећа се неких врхунских оркестара.

"Невероватно је колико су из године у годину, исти или различити оркестри, не само свирали боље - него и долазили са сјајним аранжманима. Ја сам стално питао 'Па добро ко вам то ради'? али обично нису хтели да открију. Ту су, на моје очи, излазили сјајни трубачи Салијевић, Сеат Фејдић и читава једна плејада изванредних трубача", сећа се композитор Зорак Христић.

Тајна је наравно у вежбању и сви оркестри се вредно и дуго спремају за наступ на Сабору у Гучи.

Музичарима обично помажу и професори музике, али како је BBC-ју рекао Зоран Христић, раније је било и другачије испомоћи.

"Обично би довели пензионисаног дувача из војне музике, нарочито из Словеније. И онда их је он научио сјајно да свирају али наравно није могао да им отвори душу, као што је они имају... ".

Према процени Биљане Крстић видљиво је, нарочито у западној Србији, да расте број школованих музичара.

Таленат и образовање трубача

Но ипак, трубачи су и даље без формалног образовања и не читају ноте. Али, то не умањује њихову вредност о чему сведочи и анегдота везана за трубачку звезду Бобана Марковића - сећа се у разговору за BBC Биљана Крстић.

"Кад је био у Лондону и кад је био проглашен за једног од најбољих сто музичара са својим оркестром, био је део пригодног програма - и кад је дошао ред да одсвира то парче с обзиром да су сви већ добили ноте - они су ћутали, и у једном тренутку диригент се обратио Бобану питајући га у чему је проблем".

"И Бобану је онда требало доста времена да му објасни да они не читају ноте. Човек (диригент) није могао да верује да они тако феноменално свирају а да не читају ноте. Онда је Бобан сјајно замолио диригента да му само једном одсвира оно што треба. 'Мени је довољно само једном', рекао је. И стварно, овај је само једном отпевао оно што је требало да се одсвира - Бобан је то запамтио, за пет минута је научио томе целу своју банду тј. своју групу и они су то перфектно одсвирали", сећа се Биљана Крстић.

Зорак Христић истиче и да је Гуча, уз све промене кроз које фестивал пролази у протеклих пола века, свакако место на којем се чува музичка традиција.

"Ја се сећам да је, не знам више којом приликом Сеат Фејдић свирао 'Кондоров лет' и да је био дисквалификован. Значи, мора се одржати традиција Србије. Просто нису успели да се из тога ишчаше, а ако се ту не одржи (традиција) онда смо стварно отишли дођавола", упозорава композитор Христић.

Биљана Крстић је тим поводом објаснила да такмичарски део фестивала у Гучи и посебан значај за одржање музичке традиције.

"Онај део где је практично, изворно стваралаштво и где они у најизворнијем облику свирају неку задату тему. Ово јесте, у сваком случају највећи фестивал у нашој земљи, и не само у нашој земљи. А нама је свакако важан због наше традиције. То је заиста једини фестивал који на тај начин промовише традиционалну музику".

Поред тога што је место на којем се чува национална музичка традиција, фестивал у Гучи је годинама растао и претворио се у готово глобални догађај - место за добар провод у вашарском амбијенту ... уз много трубе, пића, печења и свадбарског купуса.

Па... ко воли.

(BBC)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер