BBC: Иза устанка у Киргизији крије се надметање Русије и САД

Главни утисак који је у светској јавности оставила овонедељна смена власти у Киргистану је бруталност коју је изродила, а у сенци су остале неке веома важне импликације које дешавања у овој централноазијској држави могу имати по веће, геостратешко надметање највећих светских сила.

Киргијстански председник Курманбек Бакијев смењен је на практично исти начин на који је пре пет година и дошао на власт - крвавим устанком.

За председника је изабран два месеца после тзв. „револуције лала” 2005, у чијој је организацији активно учествовао, и од тада је био шеф државе чија територија представља главни пролаз за америчке и НАТО трупе ангажоване у Авганистану.

Због овога је америчке оружане снаге веома узнемирио најновији устанак, будући да би могао озбиљно да угрози њихове операције у Авганистану и доведе у опасност опстанак изузетно важне базе Манас.

Сукоби између власти и опозиције за сада нису имали утицаја на спровођење операција у Авганитану, иако су летови из Манаса, главног логистичког стуба подршке америчким и НАТО трупама, суспендовани.

У Манасу, који се налази недалеко од главног града Бишкека, налази се 1.500 америчких војника размештених убрзо по америчкој инвазији на Авганистан 2001.

До сада је на путу ка авганистанском бојишту кроз њу прошло више од 170.000 припадника међународних снага и више од 5.000 тона опреме.

За причу о овој веома важној бази везан је директно и свргнути Бакијев, на кога је председник Барак Обама потрошио доста времена, труда и на крају новца како би га убедио да омогући Сједињеним Америчким Државама да наставе да је користе.

Бакијев је, наиме, 2009. отказао гостопримство америчкој војсци, али је поново пристао да уступи ову базу Пентагону пошто је Вашингтон за њу понудио 60 милиона долара уместо раније договорених 17.

Аналитичари су сматрали да је првобитна одлука Бакијева да оконча сарадњу са Американцима био уступак Русији и Народној републици Кини, што на известан начин поткрепљује чињеница да је Москва убрзо након тога овој сиромашној бившој совјетској републици обезбедила велике зајмове.

Иако Русија подржава америчке делатности у Авганистану, одувек се противила идеји да Пентагон има војну базу у Киргистану.

Исто је и са киргијском опозицијом чији су лидери критиковали су САД због подилажења диктатору Бакијеву док се истовремено куну у демократију.

Сада, та иста опозиција преузима власт, што будуће планове за америчку базу у Киргистану ставља под знак питања.

Према данашњој информацији британске медијске куће Би-би-си (ББЦ), званичници САД тврде да им је председница привремене владе Роза Отунбајева саопштила да ће „поштовати кључне безбедносне споразуме.„

Док се будуће америчко војно присуство у Киргистану доводи у питање, Русији се омогућава да у своју војну базу Кант, такође близу Бишкека, упути додатне снаге, истина за сада само 150 падобранаца.

(Танјуг)