BBC: Iza ustanka u Kirgiziji krije se nadmetanje Rusije i SAD

Glavni utisak koji je u svetskoj javnosti ostavila ovonedeljna smena vlasti u Kirgistanu je brutalnost koju je izrodila, a u senci su ostale neke veoma važne implikacije koje dešavanja u ovoj centralnoazijskoj državi mogu imati po veće, geostrateško nadmetanje najvećih svetskih sila.

Kirgijstanski predsednik Kurmanbek Bakijev smenjen je na praktično isti način na koji je pre pet godina i došao na vlast - krvavim ustankom.

Za predsednika je izabran dva meseca posle tzv. „revolucije lala” 2005, u čijoj je organizaciji aktivno učestvovao, i od tada je bio šef države čija teritorija predstavlja glavni prolaz za američke i NATO trupe angažovane u Avganistanu.

Zbog ovoga je američke oružane snage veoma uznemirio najnoviji ustanak, budući da bi mogao ozbiljno da ugrozi njihove operacije u Avganistanu i dovede u opasnost opstanak izuzetno važne baze Manas.

Sukobi između vlasti i opozicije za sada nisu imali uticaja na sprovođenje operacija u Avganitanu, iako su letovi iz Manasa, glavnog logističkog stuba podrške američkim i NATO trupama, suspendovani.

U Manasu, koji se nalazi nedaleko od glavnog grada Biškeka, nalazi se 1.500 američkih vojnika razmeštenih ubrzo po američkoj invaziji na Avganistan 2001.

Do sada je na putu ka avganistanskom bojištu kroz nju prošlo više od 170.000 pripadnika međunarodnih snaga i više od 5.000 tona opreme.

Za priču o ovoj veoma važnoj bazi vezan je direktno i svrgnuti Bakijev, na koga je predsednik Barak Obama potrošio dosta vremena, truda i na kraju novca kako bi ga ubedio da omogući Sjedinjenim Američkim Državama da nastave da je koriste.

Bakijev je, naime, 2009. otkazao gostoprimstvo američkoj vojsci, ali je ponovo pristao da ustupi ovu bazu Pentagonu pošto je Vašington za nju ponudio 60 miliona dolara umesto ranije dogovorenih 17.

Analitičari su smatrali da je prvobitna odluka Bakijeva da okonča saradnju sa Amerikancima bio ustupak Rusiji i Narodnoj republici Kini, što na izvestan način potkrepljuje činjenica da je Moskva ubrzo nakon toga ovoj siromašnoj bivšoj sovjetskoj republici obezbedila velike zajmove.

Iako Rusija podržava američke delatnosti u Avganistanu, oduvek se protivila ideji da Pentagon ima vojnu bazu u Kirgistanu.

Isto je i sa kirgijskom opozicijom čiji su lideri kritikovali su SAD zbog podilaženja diktatoru Bakijevu dok se istovremeno kunu u demokratiju.

Sada, ta ista opozicija preuzima vlast, što buduće planove za američku bazu u Kirgistanu stavlja pod znak pitanja.

Prema današnjoj informaciji britanske medijske kuće Bi-bi-si (BBC), zvaničnici SAD tvrde da im je predsednica privremene vlade Roza Otunbajeva saopštila da će „poštovati ključne bezbednosne sporazume.„

Dok se buduće američko vojno prisustvo u Kirgistanu dovodi u pitanje, Rusiji se omogućava da u svoju vojnu bazu Kant, takođe blizu Biškeka, uputi dodatne snage, istina za sada samo 150 padobranaca.

(Tanjug)