Barak Obama: Turska ima pravo da se brani, Islamska država je naš zajednički neprijatelj i svi treba da se fokusiramo na to

Američki predsednik Barak Obama stao je danas u odbranu prava Turske da se brani, ali i apelovao na smanjenje tenzija između Turske i Rusije, koje su narasle nakon što su turski lovci 24. novembra oborili ruski vojni avion iznad tursko-sirijske granice.

"Mi svi imamo zajedničkog neprijatelja, a to je Islamska država i želim da se svi fokusiramo na tu pretnju", rekao je predsednik SAD.

Obama, koji se danas na marginama konferencije Ujedinjenih nacija o klimi u Parizu sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, rekao je da je Turska saveznica NATO i da ima pravo da se brani, prenela je agencija AP.

"SAD podržava pravo Turske da brani sebe i svoj vazdušni prostor", istakao je američki predsednik, dodavši: "Razgovarali smo i o tome kako Turska i Rusija mogu da zajedno rade na deeskalaciji tenzija i pronalaženju diplomatskog načina za razrešenje problema."

Obama je dodao i da su Sjedinjene Američke Države veoma zainteresovane za unapređenje svoje vojne saradnje sa zvaničnom Ankarom.

Obama je na razgovoru sa Erdoganom takođe pohvalio Tursku zbog toga što je velikodušno prihvatila sirijske izbeglice i dodao da je granična bezbednost pojačana.

Turski predsednik Erdogan je nakon razgovora sa Obamom izjavio da njegova zemlja želi da izbegne tenzije sa Rusijom.

Obama očekuje popuštanje Rusije u vezi sa Asadom

Barak Obama izrazio je danas optimizam da će Rusija na kraju prihvatiti da sirijski predsednik Bašar Asad treba da napusti vlast, ali je dodao da do tog prepokreta neće doći preko noći.

Obama, koji je na marginama Konferencije UN sa svetskim liderima razgovaro o Siriji, ujedno je potvrdio da Islamska država "još uvek koristi neke delove granice između Turske i Sirije da dovodi strane borce i prodaje naftu," uprkos tome što je učinjen izvestan napredak u zatvaranju granice, preneo je Rojters.

O tome je, kako kaže, više puta razgovarao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a poslednji od tih razgovora su imali danas.

SAD vrši pritisak na Rusiju da svoje vazdušne napade u Siriji usredsredi na Islamsku državu umesto na pobunjenike koji se bore protiv Asada i koje podržavaju SAD.

Obama je rekao da veruje da će u narednim mesecima doći do "pomeranja u procenama" i da će Rusija odustati od podrške Asadu.

"Ne očekujem zaokret od 180 stepeni u njihovoj strategiji i narednih nekoliko nedelja. Oni već godinama podržavaju Asada na vlasti, biće potrebno vreme da se promeni način na koji gledaju na ovo pitanje" rekao je on.

Američki predsednik očekuje da će tokom diplomatskih pregovora u Beču biti učinjen napredak u nalaženju političkog rešenja za Siriju.

(Tanjug)

Barak Obama: Klimatske promene mogu povećati broj izbeglica

Američki predsednik Barak Obama izjavio je danas da bi bez ambiciozne borbe protiv klimatskih promena, ljudi mogli biti primorani da beže s ostrvskih država čime će se stvoriti više izbeglica u svetu.

On se na marginama klimatskog samita u Parizu sastao s liderima ostrvskih država koje trpe posledice zbog rasta nivoa mora i sve jačih oluja.

Američki predsednik je rekao da te zemlji nisu medju najmnogoljudnijim i najuticajnijim, ali je njihovo stanovništvo "medju najugroženijima od pustošenja usledih klimatskih promena".

Obama je rekao da bi globalni klimatski sporazum o kojem se pregovora u Parizu morao imati odredbe o transparentnosti i periodična preispitivanja ciljanog smanjenja emisija izduvnih gasova koja bi bila pravno obavezujuće.

Da li će klimatski sporazum biti pravno obevezujući jedna je od najspornijih tački u pregovorima, delom zbog SAD, pošto su slabe šanse da bi Obama mogao da provuče takav dokument kroz Kongres u kojem su republikanci u većini. Zato se traga za kompromisom prema kojem bi samo delovi sporazuma bili obavezujući.

Obama je rekao da specifični ciljevi koja svaka zemlja postavlja za smanjenje emisija štetnih gasova možda neće imati snagu ugovora, ali je dodao da je ključno, kako bi države bile odgovorne, da "periodična preispitivanja" budu pravno obavezhujuća. Reč je o mehanizmu prema kojem bi zemlje svoje obaveze pojačavale svakih pet godina.

(Blic)