Барак Обама: Турска има право да се брани, Исламска држава је наш заједнички непријатељ и сви треба да се фокусирамо на то

Амерички председник Барак Обама стао је данас у одбрану права Турске да се брани, али и апеловао на смањење тензија између Турске и Русије, које су нарасле након што су турски ловци 24. новембра оборили руски војни авион изнад турско-сиријске границе.

"Ми сви имамо заједничког непријатеља, а то је Исламска држава и желим да се сви фокусирамо на ту претњу", рекао је председник САД.

Обама, који се данас на маргинама конференције Уједињених нација о клими у Паризу састао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, рекао је да је Турска савезница НАТО и да има право да се брани, пренела је агенција АП.

"САД подржава право Турске да брани себе и свој ваздушни простор", истакао је амерички председник, додавши: "Разговарали смо и о томе како Турска и Русија могу да заједно раде на деескалацији тензија и проналажењу дипломатског начина за разрешење проблема."

Обама је додао и да су Сједињене Америчке Државе веома заинтересоване за унапређење своје војне сарадње са званичном Анкаром.

Обама је на разговору са Ердоганом такође похвалио Турску због тога што је великодушно прихватила сиријске избеглице и додао да је гранична безбедност појачана.

Турски председник Ердоган је након разговора са Обамом изјавио да његова земља жели да избегне тензије са Русијом.

Обама очекује попуштање Русије у вези са Асадом

Барак Обама изразио је данас оптимизам да ће Русија на крају прихватити да сиријски председник Башар Асад треба да напусти власт, али је додао да до тог препокрета неће доћи преко ноћи.

Обама, који је на маргинама Конференције УН са светским лидерима разговаро о Сирији, уједно је потврдио да Исламска држава "још увек користи неке делове границе између Турске и Сирије да доводи стране борце и продаје нафту," упркос томе што је учињен известан напредак у затварању границе, пренео је Ројтерс.

О томе је, како каже, више пута разговарао са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом, а последњи од тих разговора су имали данас.

САД врши притисак на Русију да своје ваздушне нападе у Сирији усредсреди на Исламску државу уместо на побуњенике који се боре против Асада и које подржавају САД.

Обама је рекао да верује да ће у наредним месецима доћи до "померања у проценама" и да ће Русија одустати од подршке Асаду.

"Не очекујем заокрет од 180 степени у њиховој стратегији и наредних неколико недеља. Они већ годинама подржавају Асада на власти, биће потребно време да се промени начин на који гледају на ово питање" рекао је он.

Амерички председник очекује да ће током дипломатских преговора у Бечу бити учињен напредак у налажењу политичког решења за Сирију.

(Танјуг)

Барак Обама: Климатске промене могу повећати број избеглица

Амерички председник Барак Обама изјавио је данас да би без амбициозне борбе против климатских промена, људи могли бити приморани да беже с острвских држава чиме ће се створити више избеглица у свету.

Он се на маргинама климатског самита у Паризу састао с лидерима острвских држава које трпе последице због раста нивоа мора и све јачих олуја.

Амерички председник је рекао да те земљи нису медју најмногољуднијим и најутицајнијим, али је њихово становништво "медју најугроженијима од пустошења уследих климатских промена".

Обама је рекао да би глобални климатски споразум о којем се преговора у Паризу морао имати одредбе о транспарентности и периодична преиспитивања циљаног смањења емисија издувних гасова која би била правно обавезујуће.

Да ли ће климатски споразум бити правно обевезујући једна је од најспорнијих тачки у преговорима, делом због САД, пошто су слабе шансе да би Обама могао да провуче такав документ кроз Конгрес у којем су републиканци у већини. Зато се трага за компромисом према којем би само делови споразума били обавезујући.

Обама је рекао да специфични циљеви која свака земља поставља за смањење емисија штетних гасова можда неће имати снагу уговора, али је додао да је кључно, како би државе биле одговорне, да "периодична преиспитивања" буду правно обавезхујућа. Реч је о механизму према којем би земље своје обавезе појачавале сваких пет година.

(Блиц)