четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Банке у Србији зарадиле 75% више него прошле године
Хроника

Банке у Србији зарадиле 75% више него прошле године

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 14. септембар 2010.

Банкарски сектор у Србији остварио је у првој половини године профит од 15,2 милијарде динара, што је за око 75 одсто више него у истом периоду 2009. године.

Од 34 банке које раде на тржишту Србије 22 су оствариле позитиван пословни резултат.

Банкари тврде да им зарада није велика јер је прошла година била лоша, али и да нема простора да се смање марже за кредите.

Финансијски резултати су показали да банке у Србији послују добро, али када се постави питање висине банкарских маржи, кажу да је Србија земља са високим ризиком. То би могло бити тачно, али старо економско правило каже да се велики профит остварује уз велики ризик. Тврдњу банака да немају велике зараде демантује стварност, а ни једна није напустила тржиште јер је овде неисплативо.

Здравковић: Ми имамо банкоцентричну државу где банке доминирају над државом и над становништвом и привредом

"Ми имамо банкоцентричну државу где банке доминирају над државом и над становништвом и привредом. Комплетно сав систем је подешен на тај начин да банке буду високо профитабилне, зато што банке свуда у источној Европи прете да се могу повући зато што нису профитабилне“, објашњава економски аналитичар Мирослав Здравковић.

Услове под којима се позајмљује новац увек диктирају они који га и имају. Међутим, и са добити скоро двоструко већом него прошле године банкари објашњавају зашто то није задовољавајуће.

"То је једна варка, 76 одсто на веома малу базу не значи велико повећање. Прошле године је профит био веома низак. Не треба се водити том цифром у процентима, већ апсолутном цифром и рећи колико је профит, и колико су банке ангажовале ресурса и капитала“, каже директор сектора за рад са становништвом у Волкс банци Петар Грујић.

Расположиви капитал, према проценама банкара, у Србији је око четири милијарде евра. А скоро троструко више новца дато је привреди него становништву.

"Ризичност. То је кључни проблем овде кад су банке у питању и њихови кредити. Привреда већ касни 14,5 процената, преко 15 одсто је ризичних пласмана, уз обавезну резерву коју смо до недавно имали преко 40 одсто, наравно да овде нема јефтиних кредита нити они могу бити у скорије време нешто значајније по нижим каматним стопама од постојећих“, сматра генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Банкари тврде да уколико би се четири милијарде евра ставило на штедњу зарадило би се више него што су они зарадили у првих шест месеци ове године кроз камате и друге финансијске трансакције. Кажу и да је немогуће снизити камате јер Србија има високу инфлацију и лош кредитни рејтинг. Ипак, у троуглу клијент, ризик, банка, очигледно да банке најбоље пролазе.

(Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер