Banke u Srbiji zaradile 75% više nego prošle godine

Bankarski sektor u Srbiji ostvario je u prvoj polovini godine profit od 15,2 milijarde dinara, što je za oko 75 odsto više nego u istom periodu 2009. godine.

Od 34 banke koje rade na tržištu Srbije 22 su ostvarile pozitivan poslovni rezultat.

Bankari tvrde da im zarada nije velika jer je prošla godina bila loša, ali i da nema prostora da se smanje marže za kredite.

Finansijski rezultati su pokazali da banke u Srbiji posluju dobro, ali kada se postavi pitanje visine bankarskih marži, kažu da je Srbija zemlja sa visokim rizikom. To bi moglo biti tačno, ali staro ekonomsko pravilo kaže da se veliki profit ostvaruje uz veliki rizik. Tvrdnju banaka da nemaju velike zarade demantuje stvarnost, a ni jedna nije napustila tržište jer je ovde neisplativo.

Zdravković: Mi imamo bankocentričnu državu gde banke dominiraju nad državom i nad stanovništvom i privredom

"Mi imamo bankocentričnu državu gde banke dominiraju nad državom i nad stanovništvom i privredom. Kompletno sav sistem je podešen na taj način da banke budu visoko profitabilne, zato što banke svuda u istočnoj Evropi prete da se mogu povući zato što nisu profitabilne“, objašnjava ekonomski analitičar Miroslav Zdravković.

Uslove pod kojima se pozajmljuje novac uvek diktiraju oni koji ga i imaju. Međutim, i sa dobiti skoro dvostruko većom nego prošle godine bankari objašnjavaju zašto to nije zadovoljavajuće.

"To je jedna varka, 76 odsto na veoma malu bazu ne znači veliko povećanje. Prošle godine je profit bio veoma nizak. Ne treba se voditi tom cifrom u procentima, već apsolutnom cifrom i reći koliko je profit, i koliko su banke angažovale resursa i kapitala“, kaže direktor sektora za rad sa stanovništvom u Volks banci Petar Grujić.

Raspoloživi kapital, prema procenama bankara, u Srbiji je oko četiri milijarde evra. A skoro trostruko više novca dato je privredi nego stanovništvu.

"Rizičnost. To je ključni problem ovde kad su banke u pitanju i njihovi krediti. Privreda već kasni 14,5 procenata, preko 15 odsto je rizičnih plasmana, uz obaveznu rezervu koju smo do nedavno imali preko 40 odsto, naravno da ovde nema jeftinih kredita niti oni mogu biti u skorije vreme nešto značajnije po nižim kamatnim stopama od postojećih“, smatra generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Bankari tvrde da ukoliko bi se četiri milijarde evra stavilo na štednju zaradilo bi se više nego što su oni zaradili u prvih šest meseci ove godine kroz kamate i druge finansijske transakcije. Kažu i da je nemoguće sniziti kamate jer Srbija ima visoku inflaciju i loš kreditni rejting. Ipak, u trouglu klijent, rizik, banka, očigledno da banke najbolje prolaze.

(B92)