Хроника | |||
Александар Павић: „Колико ће дуго још Србија стајати у реду за чланство у ЕУ?“ |
![]() |
![]() |
![]() |
петак, 26. новембар 2010. | |
Наслов овог текста је уствари умесно питање недавно постављено од стране једног од најугледнијих светских стручњака за Балкан, Јелене Гускове.[1] У том чланку је изнет језгровит преглед деценијског настојања Србије да се придружи ЕУ, као и свих препрека које су јој на том путу непрестано постављане, управо од стране водећих ЕУ земаља и ЕУ-бирократије, а закључак је да се тим препрекама заправо не види крај. Што, разуме се, ни мало не утиче на реторику садашњих власти у Србији, као ни реторику водеће опозиционе коалиције.
Писмо је имало једанаест тачака, од којих три заслужују посебно издвајање: 4. Рат против Савезне Републике Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено године 1945. 7. Ваљало би да се приликом садашњег ширења НАТО-а поново успостави територијална ситуација на простору између Балтичког мора и Анадолије, каква је постојала у време Римског царства и то у доба када је оно било на врхунцу моћи и заузимало највеће територијално пространство. 8. Због тога Пољска мора да буде окружена са севера и југа демократским државама као суседима, а Румунија и Бугарска да обезбеде копнену везу са Турском. Србија (вероватно због обезбеђивања несметаног војног присуства САД) трајно мора да буде искључена из европског развоја. Дакле, уз констатацију да је писмо било колико аналитичко толико и пророчанско, одговор на питање из наслова је двојак – колико траје вечност, или колико трају илузије или обмане политичког естаблишмента у Србији везане за ЕУ. (Фонд стратешке културе) [1] http://srb.fondsk.ru/news/2010/11/24/kako-da-se-srbia-dopadne-evropsko-unii.html [2] У српском преводу, Вимерово писмо се може наћи на starisajt.nspm.rs, као и у часопису НИН од 8.2.2007, уз анализу Николе Живковића, који је писмо први превео и обелоданио српској јавности. |