Aleksandar Pavić: „Koliko će dugo još Srbija stajati u redu za članstvo u EU?“

Naslov ovog teksta je ustvari umesno pitanje nedavno postavljeno od strane jednog od najuglednijih svetskih stručnjaka za Balkan, Jelene Guskove.[1] U tom članku je iznet jezgrovit pregled decenijskog nastojanja Srbije da se pridruži EU, kao i svih prepreka koje su joj na tom putu neprestano postavljane, upravo od strane vodećih EU zemalja i EU-birokratije, a zaključak je da se tim preprekama zapravo ne vidi kraj. Što, razume se, ni malo ne utiče na retoriku sadašnjih vlasti u Srbiji, kao ni retoriku vodeće opozicione koalicije.

Zbog toga se vredi iznova vratiti nažalost još uvek ne čuvenom (najviše zbog „evropske“ medijske cenzure u Srbiji) ali svakako kultnom (s obzirom da su s njim uglavnom upoznati oni koji prate alternativne, nacionalno-orijentisane medije) pismu Vilija Vimera, tadašnjeg potpredsednika Parlamentarne skupštine OEBS i poslanika u nemačkom Bundestagu, upućenog u vidu izveštaja tadašnjem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu[2] od 2.5.2000. godine posle konferencije o evro-atlantskoj integraciji u Bratislavi koju je sponzorisao i američki Stejt department.

Pismo je imalo jedanaest tačaka, od kojih tri zaslužuju posebno izdvajanje:

4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

Dakle, uz konstataciju da je pismo bilo koliko analitičko toliko i proročansko, odgovor na pitanje iz naslova je dvojak – koliko traje večnost, ili koliko traju iluzije ili obmane političkog establišmenta u Srbiji vezane za EU.

(Fond strateške kulture)

[1] http://srb.fondsk.ru/news/2010/11/24/kako-da-se-srbia-dopadne-evropsko-unii.html

[2] U srpskom prevodu, Vimerovo pismo se može naći na starisajt.nspm.rs, kao i u časopisu NIN od 8.2.2007, uz analizu Nikole Živkovića, koji je pismo prvi preveo i obelodanio srpskoj javnosti.