четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Мезјајев: Зауставити убиство Војислава Шешеља
Хроника

Александар Мезјајев: Зауставити убиство Војислава Шешеља

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 25. септембар 2010.

Специјална операција Хашког трибунала за убиство Војислава Шешеља улази у завршну фазу

Судски процес против лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља, који је у току у Међународном трибуналу за бившу Југославију, ушао је у нову фазу. И то је најопаснија фаза у току свих осам година, колико се Војислав Шешељ налази у хашком казамату. Ми смо већ писали о томе, да је ситуација у којој оптужени не може бити осуђен због потпуног краха оптужнице, али који не може бити ни ослобођен из политичких разлога, изузетно сложена. Већ смо видели како је трибунал „решио“ исти такав проблем у процесу Слободану Милошевићу. Међутим, ситуација у процесу Војиславу Шешељу испоставила се још тежом за Хашки трибунал. Ствар је у томе што је тринаест сведока оптужбе директно у сали изјавило, да дају изјаве под притиском тужилаштва. Ти сведоци су саопштили да им је прећено како ће се против њих покренути поступак у случају ако одбију да дају лажну изјаву против Шешеља. Они су саопштили такође, да им је прећено разрачунавањем са њиховим породицама, говорили су о психолошком терору, многобројним саслушањима без престанка. Такође су изјављивали да им је тужилаштво обећавало да ће у случају пристанка на сарадњу променити идентитете сведока и пребацити их у САД и друге земље Запада. Лично сам 19. септембра био у прилици да саслушам саопштења свих тих сведока за време велике међународне научне конфернције о предмету В.Шешеља у Београду.

Званична реакција суда на ту ситуацију је судска одлука од 29. јуна 2010. године. Датом одлуком се започиње процес спровођења истражних радњи о ситуацији у вези са притиском на сведоке, у циљу да се они присиле на давање лажних изјава против Шешеља. С једне стране, чинило се, да је то добра одлука. Међутим, у тој одлуци постоје неки аспекти, који наводе на опрез.

На први поглед, чини се, да се ради о покретању поступка против тужилаштва Међународног трибунала за бившу Југославију. Међутим, у ствари то није тако. Судско веће је одлучило да наименује amicus тужиоца, који ће одлучити „постоје ли суштинске основе за покретање поступка о мешању у вршење правосуђа“.

Друго, најпре се чини да се ради о спровођењу истраге против Карле дел Понте, ХилдегардаУрц-Рецлафа и Данијела Саксона. Такав утисак стиче се називом одлуке, у којој фигурирају горе наведена имена. Међутим, у ствари ни то није тако. Одлука судског већа односи се на спровођење истражних радњи према „одређеним истражитељима тужилаштва“. На тај начин, истрага се НЕЋЕ спроводити у односу на три горе наведене личности - они су тужиоци, а не истражитељи[1].(Узгред речено, Хилдегард Урц-Рецлаф веома успешно наставља да врши своју функцију у другом процесу, што противуречи правилима вођења истраге, јер када се налази под истрагом (чак и прелиминарно) званична личност се привремено суспендује са функције). Стога се поставља питање: зашто је суду била потребна таква игра са именима?

Треће. Судско веће је одлучило, да сва овлашћења по закључцима о довољности оптужбе има amicus тужилац. Поставља се питање: зашто? Зар није суд дужан да изнесе такав закључак? Или судије унапред скидају са себе одговорност за будући закључак тужиоца о томе, да нема основа за оптужбу?

Четврто. Право наименовања amicus тужиоца судско веће је пренело на секретара МТБЈ. То такође своди објективност истраге на нулу. Секретар МТБЈ је фигура ништа мање кобна од осталих највиших руководилаца Хашког трибунала. Деловање секретара је током целокупног рада МТБЈ, нарочито у процесу Милошевићу и Шешељу, било како незаконито, тако и каткада аморално, а при том те радње остају у сенци. Примера таквог деловања секретаријата има на претек. То су и забране на састајање, поред осталог са члановима породице, то су и наметања адвоката, који су у очигледном сукобу интерса са оптуженим, најзад, последњи пример – одлука о одбијању да се Војиславу Шешељу плаћа рад одбране.[2]

И, последње. За истрагу је amicus тужиоцу дато 6 месеци од тренутка његовог наименовања. И шта ми ту видимо? Пролази већ више од три месеца, а тужилац још није чак ни наименован![3]

Дакле, шта значи та, по свим мерилима, чудна одлука од 29. јуна? Да би се то схватило неопходно је схватити главно – трибунал није заинтересован ни за спровођење те истраге, нити за окончање процеса Војиславу Шешељу. Значи, свака радња МТБЈ, чак ако споља она и изгледа позитивном, у суштини има друге циљеве. У датом случају, изгледа, трибунал једноставно ради за јавност: тобоже, судије су објективне и непристрастне, оне доносе озбиљну одлуку против тужилаштва. Међутим, када се пажљивије разматра ситуација, постаје јасно да те радње и нису тако озбиљне, као што се може стећи утисак. И то, што се утисак не стиче „сам по себи“, већ се ствара вештачки, не може а да не изазове и најозбиљније бојазни. Сетимо се да је истрага вођена и о агресији НАТО – о кудикамо озбиљнијем злочину од притиска на сведоке. Међутим, она је окончана одлуком да се обустави даља истрага. Али за МТБЈ у процесу Шешељу главно је нешто друго – њима је важно да покажу, како се сада све чини у корист Шешеља. Али је то и најопаснији моменат! Управо је у том моменту и могућ снажан ударац по Шешељу, укључујући његово убиство.

На последњој седници МТБЈ у процесу В.Шешељу одржаној 21. септембра постало је познато, да су се код В.Шешеља појавили изненадни проблеми са срцем, који захтевају хируршку интервенцију. Поред осталог, кардиограм показује аномалну аритмију и тахикардију. То је преозбиљна ситуација да би се одгађало предузимање хитних мера! Неопходно је да се изврше хитан медицински преглед Шешеља и његово лечење. Међутим, то треба да обаве независни лекари, којима верује сам Шешељ. У комисији лекара обавезно треба да буде и специјалиста из Русије. У противном, ми ћемо добити исте онакве закључке, као и у случају са Слободаном Милошевићем. У последњих шест месеци живота С.Милошевић је осећао снажне шумове и притисак у глави, уз делимични губитак слуха и вида. Погледајте какву је помоћ добио Милошевић од „најбољих“ лекара НАТО!

„Доктор“ Артс: „Атерослероза је нормална појава за пацијента  његовог узраста“.

„Доктор“ де Лат: „Разлози за могући губитак слуха нису јасни. Могуће је да су они срчано-васкуларног карактера“.

Међутим, де Лат изводи закључак о томе, да је „неопходно коришћење не слушалица, већ слушног апарата“! (Као што видимо, да би осигурао себе, „доктор“ указује на могући разлог, али је његова препорука уистину саркастична)1.

„Доктор“ Споелстра: предлаже да се проблем реши тако што ће се „у слушалицама појачати звук“.[4]

„Доктор“ Фалке: „Ја сам размотрио извештај тројице лекара са лором из болнице Броново. Његово мишљење: погоршање слуха је услед старости.

(..) Ништа се више сада не може предузимати“.[5]

Лекар затвора МТБЈ и даље је „доктор“ Фалке. Светска јавност треба да зна, каква је улога Фалкеа у убиству Слободана Милошевића. Он је заједно са начелником затвора МакФаденом организовао и реализовао махинације са анализама крви С.Милошевића, у току неколико месеци крио је информацију о резултатима од суда и од самог Милошевића, а такође сноси одговорност за фалсификовање друге информације, укључујући вођење два картона о издавању лекова, у којима се садрже различити подаци!

Има ли оптужени МТБЈ право на медицинску помоћ? Да, безусловно да има. То је фиксирано у свим основним међународним нормама о правима човека и у документима којима се регулишу права оптуженика. Има ли оптужени МТБЈ право на медицинску помоћ по сопственом избору, то јест, не медицинску помоћ уопште, већ помоћ лекара по свом избору? Да, такође безусловно. Као прво, све друго би нарушило презумпцију невиности: оптужени није крив, он се не лишава никаквих основних права, поред осталог, не ограничавају му се његова медицинска права.

Према томе, сада је важно не дозволити трибуналу да одуговлачи у покушајима да одреди своје лекаре, или да уопште доведе у сумњу право Шешеља на избор лекара за свој преглед и лечење. Апсолутно је јасно да ће се трибунал опирати. Независна медицинска експертиза може показати, да су проблеми са срцем код Војислава Шешеља изазвани вештачки. Међутим, неопходно је одмах рећи - свака смицалица у вршењу независне експертизе треба да се третира као покушај скривања вештачких узрока погоршања срчаних аномалија Војислава Шешеља! Средства за масовно информисање дужна су да што је могуће брже и шире дистрибуирају ту информацију. Међународна јавност треба да зна: ми знамо, да се убиство В.Шешеља не просто припрема. Оно је већ одавно почело и улази у своју финалну фазу! Неопходно је мобилисати све могуће ресурсе да би се оно спречило!

(Фонд стратешке културе)


[1] Види одлуку заменика секретара МТБЈ од 5.јула 2010.године. D48083-D48080.

[2] С тим у вези треба навести примере другачије врсте. Када је требало да се наименује amicus тужилац противВ.Шешеља, секретар је на то утрошио свега 4 недеље. (Види одлуку секретара МТБЈ од 2. марта 2010. Године D28-D27).

[3] Писмо доктора Џ. Де Лара– затворском лекару Фалкеу од 28. новембра 2005. године// Документ МТБЈ: IT-02-54-T, p. 45801

[4] Види Писмо доктора Споелстра од21.11.2005 // Документ МТБЈ: IT-02-54-T, p. 45807.

[5] Из извештаја П.Фалкеа– судском већу од14.11.2005 // Confidential Attachment B to the Assigned Counsel Request for Provisional Release Pursuant to Rule 65, 20 December 2005.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер