Aleksandar Mezjajev: Zaustaviti ubistvo Vojislava Šešelja

Specijalna operacija Haškog tribunala za ubistvo Vojislava Šešelja ulazi u završnu fazu

Sudski proces protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, koji je u toku u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, ušao je u novu fazu. I to je najopasnija faza u toku svih osam godina, koliko se Vojislav Šešelj nalazi u haškom kazamatu. Mi smo već pisali o tome, da je situacija u kojoj optuženi ne može biti osuđen zbog potpunog kraha optužnice, ali koji ne može biti ni oslobođen iz političkih razloga, izuzetno složena. Već smo videli kako je tribunal „rešio“ isti takav problem u procesu Slobodanu Miloševiću. Međutim, situacija u procesu Vojislavu Šešelju ispostavila se još težom za Haški tribunal. Stvar je u tome što je trinaest svedoka optužbe direktno u sali izjavilo, da daju izjave pod pritiskom tužilaštva. Ti svedoci su saopštili da im je prećeno kako će se protiv njih pokrenuti postupak u slučaju ako odbiju da daju lažnu izjavu protiv Šešelja. Oni su saopštili takođe, da im je prećeno razračunavanjem sa njihovim porodicama, govorili su o psihološkom teroru, mnogobrojnim saslušanjima bez prestanka. Takođe su izjavljivali da im je tužilaštvo obećavalo da će u slučaju pristanka na saradnju promeniti identitete svedoka i prebaciti ih u SAD i druge zemlje Zapada. Lično sam 19. septembra bio u prilici da saslušam saopštenja svih tih svedoka za vreme velike međunarodne naučne konferncije o predmetu V.Šešelja u Beogradu.

Zvanična reakcija suda na tu situaciju je sudska odluka od 29. juna 2010. godine. Datom odlukom se započinje proces sprovođenja istražnih radnji o situaciji u vezi sa pritiskom na svedoke, u cilju da se oni prisile na davanje lažnih izjava protiv Šešelja. S jedne strane, činilo se, da je to dobra odluka. Međutim, u toj odluci postoje neki aspekti, koji navode na oprez.

Na prvi pogled, čini se, da se radi o pokretanju postupka protiv tužilaštva Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Međutim, u stvari to nije tako. Sudsko veće je odlučilo da naimenuje amicus tužioca, koji će odlučiti „postoje li suštinske osnove za pokretanje postupka o mešanju u vršenje pravosuđa“.

Drugo, najpre se čini da se radi o sprovođenju istrage protiv Karle del Ponte, HildegardaUrc-Reclafa i Danijela Saksona. Takav utisak stiče se nazivom odluke, u kojoj figuriraju gore navedena imena. Međutim, u stvari ni to nije tako. Odluka sudskog veća odnosi se na sprovođenje istražnih radnji prema „određenim istražiteljima tužilaštva“. Na taj način, istraga se NEĆE sprovoditi u odnosu na tri gore navedene ličnosti - oni su tužioci, a ne istražitelji[1].(Uzgred rečeno, Hildegard Urc-Reclaf veoma uspešno nastavlja da vrši svoju funkciju u drugom procesu, što protivureči pravilima vođenja istrage, jer kada se nalazi pod istragom (čak i preliminarno) zvanična ličnost se privremeno suspenduje sa funkcije). Stoga se postavlja pitanje: zašto je sudu bila potrebna takva igra sa imenima?

Treće. Sudsko veće je odlučilo, da sva ovlašćenja po zaključcima o dovoljnosti optužbe ima amicus tužilac. Postavlja se pitanje: zašto? Zar nije sud dužan da iznese takav zaključak? Ili sudije unapred skidaju sa sebe odgovornost za budući zaključak tužioca o tome, da nema osnova za optužbu?

Četvrto. Pravo naimenovanja amicus tužioca sudsko veće je prenelo na sekretara MTBJ. To takođe svodi objektivnost istrage na nulu. Sekretar MTBJ je figura ništa manje kobna od ostalih najviših rukovodilaca Haškog tribunala. Delovanje sekretara je tokom celokupnog rada MTBJ, naročito u procesu Miloševiću i Šešelju, bilo kako nezakonito, tako i katkada amoralno, a pri tom te radnje ostaju u senci. Primera takvog delovanja sekretarijata ima na pretek. To su i zabrane na sastajanje, pored ostalog sa članovima porodice, to su i nametanja advokata, koji su u očiglednom sukobu intersa sa optuženim, najzad, poslednji primer – odluka o odbijanju da se Vojislavu Šešelju plaća rad odbrane.[2]

I, poslednje. Za istragu je amicus tužiocu dato 6 meseci od trenutka njegovog naimenovanja. I šta mi tu vidimo? Prolazi već više od tri meseca, a tužilac još nije čak ni naimenovan![3]

Dakle, šta znači ta, po svim merilima, čudna odluka od 29. juna? Da bi se to shvatilo neophodno je shvatiti glavno – tribunal nije zainteresovan ni za sprovođenje te istrage, niti za okončanje procesa Vojislavu Šešelju. Znači, svaka radnja MTBJ, čak ako spolja ona i izgleda pozitivnom, u suštini ima druge ciljeve. U datom slučaju, izgleda, tribunal jednostavno radi za javnost: tobože, sudije su objektivne i nepristrastne, one donose ozbiljnu odluku protiv tužilaštva. Međutim, kada se pažljivije razmatra situacija, postaje jasno da te radnje i nisu tako ozbiljne, kao što se može steći utisak. I to, što se utisak ne stiče „sam po sebi“, već se stvara veštački, ne može a da ne izazove i najozbiljnije bojazni. Setimo se da je istraga vođena i o agresiji NATO – o kudikamo ozbiljnijem zločinu od pritiska na svedoke. Međutim, ona je okončana odlukom da se obustavi dalja istraga. Ali za MTBJ u procesu Šešelju glavno je nešto drugo – njima je važno da pokažu, kako se sada sve čini u korist Šešelja. Ali je to i najopasniji momenat! Upravo je u tom momentu i moguć snažan udarac po Šešelju, uključujući njegovo ubistvo.

Na poslednjoj sednici MTBJ u procesu V.Šešelju održanoj 21. septembra postalo je poznato, da su se kod V.Šešelja pojavili iznenadni problemi sa srcem, koji zahtevaju hiruršku intervenciju. Pored ostalog, kardiogram pokazuje anomalnu aritmiju i tahikardiju. To je preozbiljna situacija da bi se odgađalo preduzimanje hitnih mera! Neophodno je da se izvrše hitan medicinski pregled Šešelja i njegovo lečenje. Međutim, to treba da obave nezavisni lekari, kojima veruje sam Šešelj. U komisiji lekara obavezno treba da bude i specijalista iz Rusije. U protivnom, mi ćemo dobiti iste onakve zaključke, kao i u slučaju sa Slobodanom Miloševićem. U poslednjih šest meseci života S.Milošević je osećao snažne šumove i pritisak u glavi, uz delimični gubitak sluha i vida. Pogledajte kakvu je pomoć dobio Milošević od „najboljih“ lekara NATO!

„Doktor“ Arts: „Aterosleroza je normalna pojava za pacijenta  njegovog uzrasta“.

„Doktor“ de Lat: „Razlozi za mogući gubitak sluha nisu jasni. Moguće je da su oni srčano-vaskularnog karaktera“.

Međutim, de Lat izvodi zaključak o tome, da je „neophodno korišćenje ne slušalica, već slušnog aparata“! (Kao što vidimo, da bi osigurao sebe, „doktor“ ukazuje na mogući razlog, ali je njegova preporuka uistinu sarkastična)1.

„Doktor“ Spoelstra: predlaže da se problem reši tako što će se „u slušalicama pojačati zvuk“.[4]

„Doktor“ Falke: „Ja sam razmotrio izveštaj trojice lekara sa lorom iz bolnice Bronovo. Njegovo mišljenje: pogoršanje sluha je usled starosti.

(..) Ništa se više sada ne može preduzimati“.[5]

Lekar zatvora MTBJ i dalje je „doktor“ Falke. Svetska javnost treba da zna, kakva je uloga Falkea u ubistvu Slobodana Miloševića. On je zajedno sa načelnikom zatvora MakFadenom organizovao i realizovao mahinacije sa analizama krvi S.Miloševića, u toku nekoliko meseci krio je informaciju o rezultatima od suda i od samog Miloševića, a takođe snosi odgovornost za falsifikovanje druge informacije, uključujući vođenje dva kartona o izdavanju lekova, u kojima se sadrže različiti podaci!

Ima li optuženi MTBJ pravo na medicinsku pomoć? Da, bezuslovno da ima. To je fiksirano u svim osnovnim međunarodnim normama o pravima čoveka i u dokumentima kojima se regulišu prava optuženika. Ima li optuženi MTBJ pravo na medicinsku pomoć po sopstvenom izboru, to jest, ne medicinsku pomoć uopšte, već pomoć lekara po svom izboru? Da, takođe bezuslovno. Kao prvo, sve drugo bi narušilo prezumpciju nevinosti: optuženi nije kriv, on se ne lišava nikakvih osnovnih prava, pored ostalog, ne ograničavaju mu se njegova medicinska prava.

Prema tome, sada je važno ne dozvoliti tribunalu da odugovlači u pokušajima da odredi svoje lekare, ili da uopšte dovede u sumnju pravo Šešelja na izbor lekara za svoj pregled i lečenje. Apsolutno je jasno da će se tribunal opirati. Nezavisna medicinska ekspertiza može pokazati, da su problemi sa srcem kod Vojislava Šešelja izazvani veštački. Međutim, neophodno je odmah reći - svaka smicalica u vršenju nezavisne ekspertize treba da se tretira kao pokušaj skrivanja veštačkih uzroka pogoršanja srčanih anomalija Vojislava Šešelja! Sredstva za masovno informisanje dužna su da što je moguće brže i šire distribuiraju tu informaciju. Međunarodna javnost treba da zna: mi znamo, da se ubistvo V.Šešelja ne prosto priprema. Ono je već odavno počelo i ulazi u svoju finalnu fazu! Neophodno je mobilisati sve moguće resurse da bi se ono sprečilo!

(Fond strateške kulture)