Александар Конузин: Позиција Русије је врло јасна и прецизна

Основом за одрживо решење и даље сматрамо Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. А Мисија УН на Косову дужна је да продужи своју улогу у олакшању тог процеса, каже за „Политику“ руски амбасадор

ИНТЕРВЈУ: Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Београду

Генерална скупштина УН усвојила је 9. септембра на заседању у Њујорку акламацијом, без гласања, резолуцију о Косову коју је Србија поднела овом највишем светском форуму. Много шта се у вези са овом резолуцијом дешавало пре њеног доношења.

Подсетимо, уочи заседања Генералне скупштине, у оптицају је био пројекат резолуције која је имала подршку највиших државних власти. Шеф српске дипломатије Вук Јеремић преузео је на себе задатак да о ставовима Београда обавести 50 држава чланица УН, а наша дипломатија предузела је додатне активности како би о тексту такве резолуције добила мишљење што већег броја међународних чинилаца.

А онда, практично преко ноћи, ствари су се измениле. Из Европске уније су стигли сигнали да је упутније да се пред Светском организацијом нађе модификована резолуција у којој ће бити усаглашени и интереси Србије и интереси ЕУ, а који би, у крајњој линији, требало да допринесу обнављању директног дијалога између власти у Београду и власти у Приштини. Поред тога, прихватање европског предлога отварало је врата за даље, убрзане преговоре о чланству Србије у ЕУ. И једнако важно, самим тим што је иза новог предлога стала целокупна Европска унија, није ни било сумње да ће резолуција без проблема добити подршку и у Уједињеним нацијама.

Русија, као један од четири стуба српске спољне политике, и као једна од сталних чланица Савета безбедности УН, отворено је стала иза првобитног текста српске резолуције. Промена до које је дошло као да је изненадила руску дипломатију. Ипак, њени представници у Светској организацији подржали су и српско-европску иницијативу.

О свему томе за „Политику“ говори амбасадор Руске Федерације у Србији господин Александар Конузин.

Екселенцијо, знамо шта се све дешавало уочи и после усвајања нове резолуције о Косову у Генералној скупштини УН. Русија је тада подржала став Србије, али остаје утисак да то није учинила са великим ентузијазмом. Интересује нас какав је став Руске Федерације о изгласаној резолуцији, као и како ће се Ваша земља прилагодити новонасталој ситуацији.

Позиција Русије, када је у питању проблем Косова, врло је јасна и прецизна. Ми смо против поделе Србије, за уважавање њеног суверенитета и територијалне целовитости, у складу са међународним правом. Подржавамо ону позицију Срба коју они имају у односу на тај део земље. На основу тога одмах смо подржали и првобитни пројекат српске резолуције Генералној скупштини Уједињених нација, а у вези са консултативним закључком Међународног суда правде о усклађености једностраног проглашења независности Косова са међународним правом.

А онда, пре усвајања резолуције, од нас је затражено да подржимо други текст, који су заједнички сачинили Србија и земље Европске уније. Подржали смо га зато што је био прихватљив за Београд. Русија искрено испуњава своје обавезе према партнерима.

Залажемо се за обнову дијалога заинтересованих страна који за циљ има решавање косовског проблема. Основом за одрживо решење и даље сматрамо Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. И Мисија УН на Косову дужна је да продужи своју улогу у олакшању тог процеса.

Да ли имате утисак да српска политика није увек сасвим у сагласности са оним што Русија очекује од Београда, између осталог и стога што Србија на Русију гледа као на велику силу, која има сопствене шире геополитичке интересе, попут оних у бившим грузијским републикама Абхазији и Јужној Осетији, у Нагорно Карабаху, Придњестровљу итд?

Упорно понављам: Русија ће подржати ону политику Србије коју она сама буде спроводила према сопственој земљи.

Међу појединим члановима српске владе влада уверење да су информације које смо од Русије добијали, а које су у вези са резолуцијом о Косову, биле такве да наша дипломатија није могла адекватно да реагује на тренутне околности. Мисли се, пре свега, на информације да је и Велика Британија припремала своју резолуцију коју је требало да представе или Албанија или Јамајка. Слично је било и после одлуке Међународног суда у Хагу о легалности декларације о једностраном проглашењу независности Косова, а која је и представнике Русије у овом суду сасвим изненадила?

Да, одустајање Србије од свога пројекта резолуције за нас је било сасвим неочекивано. Ипак, будите сигурни да је Русија спремна да настави са подршком Србији у заштити њене територијалне целовитости. У позицију других држава могли сте и сами веома добро да се уверите.

Да ли Русија има намеру и да ли жели да буде учесник у даљим преговорима о Косову, и на који начин. И да ли је спремна да у том смислу и даље тесно сарађује са српском страном, или ће ствари препустити другим међународним факторима?

Понављам: основа за решавање проблема јесте – Резолуција 1244. Инструменти – Савет безбедности УН, Мисија УН на Косову. Русија ће продужити своје ангажовање на тој основи.

Разуме се, Србија је слободна да користи и друге инструменте, оне који одговарају њеним националним интересима.

Да ли је Русија, када је реч о Косову, спремна да подржи све оно што одлучи Србија, и где би, по Вама, у том смислу била, такозвана, црвена линија.

Решење за Косово дужна је да да сама Србија. А „црвена линија“ у том случају било би уважавање међународног права, у том смислу и Повеље Уједињених нација.

Гледајући из данашње перспективе, да ли је својевремено повлачење руског војног контингента из Приштине било добар потез, и да ли би његов останак тамо спречио касније појаве насиља попут онога 17. марта 2004. и омогућио да се косовска прича развија мирнијим токовима?

Руски војни контингент повучен је када је постало јасно да се кренуло на одвајање Косова од Србије. Нисмо хтели да будемо „димна завеса” за поделу српске територије.

Како оцењујете досадашњу политику Србије на Косову?

Настојим да будем објективан. Схватам сву сложеност задатка који стоји пред српском спољном политиком.

У више наврата сте спомињали да се привредна сарадња између Русије и Србије одвија у клими која је неповољна за руске инвеститоре. Можете ли да наведете конкретне проблеме на том плану?

Ради се о проблемима у вези са поштовањем закона, испуњењем преузетих обавеза, исказивањем добре воље. У том смислу, тесно сарађујемо са српским колегама из надлежних министарстава.

(Политика)