Aleksandar Konuzin: Pozicija Rusije je vrlo jasna i precizna

Osnovom za održivo rešenje i dalje smatramo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. A Misija UN na Kosovu dužna je da produži svoju ulogu u olakšanju tog procesa, kaže za „Politiku“ ruski ambasador

INTERVJU: Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Beogradu

Generalna skupština UN usvojila je 9. septembra na zasedanju u Njujorku aklamacijom, bez glasanja, rezoluciju o Kosovu koju je Srbija podnela ovom najvišem svetskom forumu. Mnogo šta se u vezi sa ovom rezolucijom dešavalo pre njenog donošenja.

Podsetimo, uoči zasedanja Generalne skupštine, u opticaju je bio projekat rezolucije koja je imala podršku najviših državnih vlasti. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić preuzeo je na sebe zadatak da o stavovima Beograda obavesti 50 država članica UN, a naša diplomatija preduzela je dodatne aktivnosti kako bi o tekstu takve rezolucije dobila mišljenje što većeg broja međunarodnih činilaca.

A onda, praktično preko noći, stvari su se izmenile. Iz Evropske unije su stigli signali da je uputnije da se pred Svetskom organizacijom nađe modifikovana rezolucija u kojoj će biti usaglašeni i interesi Srbije i interesi EU, a koji bi, u krajnjoj liniji, trebalo da doprinesu obnavljanju direktnog dijaloga između vlasti u Beogradu i vlasti u Prištini. Pored toga, prihvatanje evropskog predloga otvaralo je vrata za dalje, ubrzane pregovore o članstvu Srbije u EU. I jednako važno, samim tim što je iza novog predloga stala celokupna Evropska unija, nije ni bilo sumnje da će rezolucija bez problema dobiti podršku i u Ujedinjenim nacijama.

Rusija, kao jedan od četiri stuba srpske spoljne politike, i kao jedna od stalnih članica Saveta bezbednosti UN, otvoreno je stala iza prvobitnog teksta srpske rezolucije. Promena do koje je došlo kao da je iznenadila rusku diplomatiju. Ipak, njeni predstavnici u Svetskoj organizaciji podržali su i srpsko-evropsku inicijativu.

O svemu tome za „Politiku“ govori ambasador Ruske Federacije u Srbiji gospodin Aleksandar Konuzin.

Ekselencijo, znamo šta se sve dešavalo uoči i posle usvajanja nove rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN. Rusija je tada podržala stav Srbije, ali ostaje utisak da to nije učinila sa velikim entuzijazmom. Interesuje nas kakav je stav Ruske Federacije o izglasanoj rezoluciji, kao i kako će se Vaša zemlja prilagoditi novonastaloj situaciji.

Pozicija Rusije, kada je u pitanju problem Kosova, vrlo je jasna i precizna. Mi smo protiv podele Srbije, za uvažavanje njenog suvereniteta i teritorijalne celovitosti, u skladu sa međunarodnim pravom. Podržavamo onu poziciju Srba koju oni imaju u odnosu na taj deo zemlje. Na osnovu toga odmah smo podržali i prvobitni projekat srpske rezolucije Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, a u vezi sa konsultativnim zaključkom Međunarodnog suda pravde o usklađenosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova sa međunarodnim pravom.

A onda, pre usvajanja rezolucije, od nas je zatraženo da podržimo drugi tekst, koji su zajednički sačinili Srbija i zemlje Evropske unije. Podržali smo ga zato što je bio prihvatljiv za Beograd. Rusija iskreno ispunjava svoje obaveze prema partnerima.

Zalažemo se za obnovu dijaloga zainteresovanih strana koji za cilj ima rešavanje kosovskog problema. Osnovom za održivo rešenje i dalje smatramo Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I Misija UN na Kosovu dužna je da produži svoju ulogu u olakšanju tog procesa.

Da li imate utisak da srpska politika nije uvek sasvim u saglasnosti sa onim što Rusija očekuje od Beograda, između ostalog i stoga što Srbija na Rusiju gleda kao na veliku silu, koja ima sopstvene šire geopolitičke interese, poput onih u bivšim gruzijskim republikama Abhaziji i Južnoj Osetiji, u Nagorno Karabahu, Pridnjestrovlju itd?

Uporno ponavljam: Rusija će podržati onu politiku Srbije koju ona sama bude sprovodila prema sopstvenoj zemlji.

Među pojedinim članovima srpske vlade vlada uverenje da su informacije koje smo od Rusije dobijali, a koje su u vezi sa rezolucijom o Kosovu, bile takve da naša diplomatija nije mogla adekvatno da reaguje na trenutne okolnosti. Misli se, pre svega, na informacije da je i Velika Britanija pripremala svoju rezoluciju koju je trebalo da predstave ili Albanija ili Jamajka. Slično je bilo i posle odluke Međunarodnog suda u Hagu o legalnosti deklaracije o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, a koja je i predstavnike Rusije u ovom sudu sasvim iznenadila?

Da, odustajanje Srbije od svoga projekta rezolucije za nas je bilo sasvim neočekivano. Ipak, budite sigurni da je Rusija spremna da nastavi sa podrškom Srbiji u zaštiti njene teritorijalne celovitosti. U poziciju drugih država mogli ste i sami veoma dobro da se uverite.

Da li Rusija ima nameru i da li želi da bude učesnik u daljim pregovorima o Kosovu, i na koji način. I da li je spremna da u tom smislu i dalje tesno sarađuje sa srpskom stranom, ili će stvari prepustiti drugim međunarodnim faktorima?

Ponavljam: osnova za rešavanje problema jeste – Rezolucija 1244. Instrumenti – Savet bezbednosti UN, Misija UN na Kosovu. Rusija će produžiti svoje angažovanje na toj osnovi.

Razume se, Srbija je slobodna da koristi i druge instrumente, one koji odgovaraju njenim nacionalnim interesima.

Da li je Rusija, kada je reč o Kosovu, spremna da podrži sve ono što odluči Srbija, i gde bi, po Vama, u tom smislu bila, takozvana, crvena linija.

Rešenje za Kosovo dužna je da da sama Srbija. A „crvena linija“ u tom slučaju bilo bi uvažavanje međunarodnog prava, u tom smislu i Povelje Ujedinjenih nacija.

Gledajući iz današnje perspektive, da li je svojevremeno povlačenje ruskog vojnog kontingenta iz Prištine bilo dobar potez, i da li bi njegov ostanak tamo sprečio kasnije pojave nasilja poput onoga 17. marta 2004. i omogućio da se kosovska priča razvija mirnijim tokovima?

Ruski vojni kontingent povučen je kada je postalo jasno da se krenulo na odvajanje Kosova od Srbije. Nismo hteli da budemo „dimna zavesa” za podelu srpske teritorije.

Kako ocenjujete dosadašnju politiku Srbije na Kosovu?

Nastojim da budem objektivan. Shvatam svu složenost zadatka koji stoji pred srpskom spoljnom politikom.

U više navrata ste spominjali da se privredna saradnja između Rusije i Srbije odvija u klimi koja je nepovoljna za ruske investitore. Možete li da navedete konkretne probleme na tom planu?

Radi se o problemima u vezi sa poštovanjem zakona, ispunjenjem preuzetih obaveza, iskazivanjem dobre volje. U tom smislu, tesno sarađujemo sa srpskim kolegama iz nadležnih ministarstava.

(Politika)