петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Алексејев: Предност на Балкану треба дати демократији, а не демагогији
Хроника

Александар Алексејев: Предност на Балкану треба дати демократији, а не демагогији

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. јун 2009.

МОСКВА - Директор Четвртог европског департмана у руском Министарству иностраних послова и бивши амбасадор Русије у Србији, Александар Алексејев, изјавио је да је апсолутни оптимиста у погледу будућности балканског региона, али уз услов да Балкан престане да се "користи као лабораторија".

Апсолутни сам оптимиста у томе што се тиче балканског региона. Уз један услов: треба престати користити га као лабораторију", рекао је Алексејев у интервјуу за дневник „Времја новостеј".

На новинарску констатацију да „демографски фактор игра све важнију улогу у међунационалним конфликтима, сличним косовском", Алексејев је рекао да ће много зависити од тога да ли ће се приоритет дати „демографији или демократији".

„Косово је лабораторија у којој су се одрађивале многе процедуре. Те процедуре у одређеном виду ће се користити при решавању других конфликата. Уколико би се демографски фактор ставио у врх, то би нанело озбиљан ударац основама европске и светске безбедности", упозорио је руски дипломата, додајући да не треба игнорисати ни могућу варијанту стварања „Велике Албаније".

Према његовим речима, улогу је играо цео „комплекс задатака које је Запад решавао на примеру Косова".

„То је дробљење српског простора, консолидација простора на којем живе Албанци, скупљање искуства одузимања дела територије од суверене државе", истакао је Алексејев.

Он је подсетио да је у време службовања у Београду, уочи почетка преговора Београда и Приштине крајем 2005. допутовао специјални изасланик генералног секретара УН Марти Ахтисари и „директно рекао да је одлука донета и да ће Косово бити независно".

Алексејев је рекао да је Ахтисари већ у то време означио временске оквире преговора и „другим речима, већ тада је назначен темпо преговора и њихов резултат".

„Да ли је у тим условима уопште могло бити речи о било каквим компромисима", упитао је Алексејев, износећи утисак да је већ НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године изазвано тиме што је „Запад донео одлуку о Косову".

"Судећи по Ахтисаријевим речима, сва питања била су решена 1999, а све остало је само декорација. Бомбардовање Југославије и све накнадне активности на Косову биле су усмерене на то да се покрајини да независност", рекао је функционер руског МИП-а.

Алексејев је нагласио да му је једино тешко да схвати позицију Европске уније, јер "самопроглашена косовска држава у потпуности је под контролом САД, а платиће за то ЕУ".

У интервјуу поводом 10-годишњице усвајања Резолуције 1.244 Савета безбедности УН, руски дипломата је рекао да она није испуњена и да су „њене одредбе веома арбитрарно испуњавале западне земље које су биле дужне да је испуњавају, са акцентом на питања која су за њих приоритетна".

Међутим, како је истакао, био је прекршен главни принцип сваког споразумно-правног документа: неопходност његовог испуњавања у пуној мери.

„Резолуција 1.244 била је плод компликованог компромиса и њене одредбе имале су карактер пакета. Одустајање од тог пакета узроковао је проблеме које данас имамо", рекао је Алексејев, додају да је пре свега реч о принципу територијалне целовитости СРЈ, а сада и Србије као земље наследнице СРЈ.

Руски дипломата је указао да „главна одредба о одређивању нивоа аутономије Косова уз очување целовитости државе" путем преговора није испуњена, и додао да је потпуно погрешан закључак да ако СРЈ од 2006. не постоји, те да Резолуција није препрека за независност покрајине, како тврде присталице косовске независности.

На питање да ли је могуће обнављање преговора између Београда и Приштине под окриљем УН, Алексејев је рекао да Косово „све више задобија црте замрзнутог конфликта".

„Не решавају се проблеми односа између албанских власти покрајине и Срба који насељавају њене северне области и мање енклаве. Економски развој Косова је на нули. Мораће се договарати и тражити излаз из тог стања", истакао је он.

Говорећи о захтеву Србије да Међународни суд правде оцени легалност једностраног проглашене независности Косова, Алексејев је рекао да је то политички потез који је Русија подржала и да ће, иако пресуда има саветодавни карактер, „праведно и објективно разматрање тог питања имати велики значај за побољшање атмосфере око регулисања косовског питања".

Говорећи о Балкану, Алексејев је рекао да Русија јача своје позиције на Балкану на принципијелно другачијој основи.

„То већ није идеологија, нису покушаји стварања војних савеза, већ коришћење најмодернијег и чврстог економског темеља", рекао је руски дипломата, додајући да ће реализација пројеката као што је „Јужни ток", имати принципијелан значај за развој односа са Балканом.

„Већ сада је тај пројекат привлачан не само земљама које су у њега укључне непосредно - Бугарску, Србију, него и за земље које воде преговоре или се припремају за то - Хрватску, БиХ, Словенију", рекао је Алексејев, додајући да ће пројекат имати „јасну балканску димензију".

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер