Aleksandar Aleksejev: Prednost na Balkanu treba dati demokratiji, a ne demagogiji

MOSKVA - Direktor Četvrtog evropskog departmana u ruskom Ministarstvu inostranih poslova i bivši ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Aleksejev, izjavio je da je apsolutni optimista u pogledu budućnosti balkanskog regiona, ali uz uslov da Balkan prestane da se "koristi kao laboratorija".

Apsolutni sam optimista u tome što se tiče balkanskog regiona. Uz jedan uslov: treba prestati koristiti ga kao laboratoriju", rekao je Aleksejev u intervjuu za dnevnik „Vremja novostej".

Na novinarsku konstataciju da „demografski faktor igra sve važniju ulogu u međunacionalnim konfliktima, sličnim kosovskom", Aleksejev je rekao da će mnogo zavisiti od toga da li će se prioritet dati „demografiji ili demokratiji".

„Kosovo je laboratorija u kojoj su se odrađivale mnoge procedure. Te procedure u određenom vidu će se koristiti pri rešavanju drugih konflikata. Ukoliko bi se demografski faktor stavio u vrh, to bi nanelo ozbiljan udarac osnovama evropske i svetske bezbednosti", upozorio je ruski diplomata, dodajući da ne treba ignorisati ni moguću varijantu stvaranja „Velike Albanije".

Prema njegovim rečima, ulogu je igrao ceo „kompleks zadataka koje je Zapad rešavao na primeru Kosova".

„To je drobljenje srpskog prostora, konsolidacija prostora na kojem žive Albanci, skupljanje iskustva oduzimanja dela teritorije od suverene države", istakao je Aleksejev.

On je podsetio da je u vreme službovanja u Beogradu, uoči početka pregovora Beograda i Prištine krajem 2005. doputovao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari i „direktno rekao da je odluka doneta i da će Kosovo biti nezavisno".

Aleksejev je rekao da je Ahtisari već u to vreme označio vremenske okvire pregovora i „drugim rečima, već tada je naznačen tempo pregovora i njihov rezultat".

„Da li je u tim uslovima uopšte moglo biti reči o bilo kakvim kompromisima", upitao je Aleksejev, iznoseći utisak da je već NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine izazvano time što je „Zapad doneo odluku o Kosovu".

"Sudeći po Ahtisarijevim rečima, sva pitanja bila su rešena 1999, a sve ostalo je samo dekoracija. Bombardovanje Jugoslavije i sve naknadne aktivnosti na Kosovu bile su usmerene na to da se pokrajini da nezavisnost", rekao je funkcioner ruskog MIP-a.

Aleksejev je naglasio da mu je jedino teško da shvati poziciju Evropske unije, jer "samoproglašena kosovska država u potpunosti je pod kontrolom SAD, a platiće za to EU".

U intervjuu povodom 10-godišnjice usvajanja Rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti UN, ruski diplomata je rekao da ona nije ispunjena i da su „njene odredbe veoma arbitrarno ispunjavale zapadne zemlje koje su bile dužne da je ispunjavaju, sa akcentom na pitanja koja su za njih prioritetna".

Međutim, kako je istakao, bio je prekršen glavni princip svakog sporazumno-pravnog dokumenta: neophodnost njegovog ispunjavanja u punoj meri.

„Rezolucija 1.244 bila je plod komplikovanog kompromisa i njene odredbe imale su karakter paketa. Odustajanje od tog paketa uzrokovao je probleme koje danas imamo", rekao je Aleksejev, dodaju da je pre svega reč o principu teritorijalne celovitosti SRJ, a sada i Srbije kao zemlje naslednice SRJ.

Ruski diplomata je ukazao da „glavna odredba o određivanju nivoa autonomije Kosova uz očuvanje celovitosti države" putem pregovora nije ispunjena, i dodao da je potpuno pogrešan zaključak da ako SRJ od 2006. ne postoji, te da Rezolucija nije prepreka za nezavisnost pokrajine, kako tvrde pristalice kosovske nezavisnosti.

Na pitanje da li je moguće obnavljanje pregovora između Beograda i Prištine pod okriljem UN, Aleksejev je rekao da Kosovo „sve više zadobija crte zamrznutog konflikta".

„Ne rešavaju se problemi odnosa između albanskih vlasti pokrajine i Srba koji naseljavaju njene severne oblasti i manje enklave. Ekonomski razvoj Kosova je na nuli. Moraće se dogovarati i tražiti izlaz iz tog stanja", istakao je on.

Govoreći o zahtevu Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost jednostranog proglašene nezavisnosti Kosova, Aleksejev je rekao da je to politički potez koji je Rusija podržala i da će, iako presuda ima savetodavni karakter, „pravedno i objektivno razmatranje tog pitanja imati veliki značaj za poboljšanje atmosfere oko regulisanja kosovskog pitanja".

Govoreći o Balkanu, Aleksejev je rekao da Rusija jača svoje pozicije na Balkanu na principijelno drugačijoj osnovi.

„To već nije ideologija, nisu pokušaji stvaranja vojnih saveza, već korišćenje najmodernijeg i čvrstog ekonomskog temelja", rekao je ruski diplomata, dodajući da će realizacija projekata kao što je „Južni tok", imati principijelan značaj za razvoj odnosa sa Balkanom.

„Već sada je taj projekat privlačan ne samo zemljama koje su u njega uključne neposredno - Bugarsku, Srbiju, nego i za zemlje koje vode pregovore ili se pripremaju za to - Hrvatsku, BiH, Sloveniju", rekao je Aleksejev, dodajući da će projekat imati „jasnu balkansku dimenziju".

(Tanjug)