среда, 03. јун 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Шта је ЕУ донела Мађарској
Економска политика

Шта је ЕУ донела Мађарској

PDF Штампа Ел. пошта
Дејан Мировић   
четвртак, 14. фебруар 2013.

Мађарска је била међу првим источноевропским земљама које су потписале са ЕЗ Уговор о трговини и сарадњи (1988). Такође, Мађарска преко две деценије има право да користи бриселске фондове. На пример, године 1989. Брисел је донео одлуку о формирању фонда PHARE, који је био намењен Мађарској и Пољској (PHARE је претходница IPA фондова које данас користи Србија).

Мађарска је једна од првих источноевропских земља која (17 година пре Србије) потписује и Споразум о придруживању са ЕЗ, 1991. године  (ступа на снагу 1994). Толико жељен у Србији датум за отпочињање преговора о чланству, Будимпешта добија 1997. године, а преговоре почиње 1998. године. Они се завршавају 2002. године (Србија поред великих уступака још увек није добила ни датум за почетак преговора).

Коначно, Мађарска 2003. потписује и Уговор о приступању са Бриселом и 1. маја 2004. године постаје чланица ЕУ.

Дакле, Мађарска је скоро две деценије ''испред'' Србије у такозваним европским интеграцијама. Ипак, социјални и економски параметри Мађарске у периоду 1992-2012. јесу углавном, и поред чланства у ЕУ, негативни.

На пример, примењивање економских одредби из Споразума о придруживању од 1994. је  довело до огромног пада царинских прихода у Мађарској (слично као и у Србији након 2009. године услед једностране примене Прелазног трговинског споразума). Тачније, Мађарска је годишње губила неколико стотина милиона евра, а затим и милијарди евра, због смањивања и укидања царина, услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ .

Следећа табела, која се заснива на подацима из мађарских извора, приказује пад царинских прихода (ако се узме у обзир и обим увоза) у Мађарској након примене Споразума о придруживању са ЕЗ:

Пад царинских прихода у Мађарској у периоду 1994-2003. године услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ. [1]

Година

Пад царинских прихода

(милион евра по 2002. год. курсу)

1995

412.3

1996

760.9

1997

2090.5

1998

2835.7

1999

3404.3

2000

4084.0

2001

4675.0

2002

5190.3

2003

5614.9

Укупно

29067.9

 Из претходне табеле  јасно произилази да је мађарски буџет између 1995. и 2003. године због пада царинских прихода изгубио скоро невероватних 29 милијарди евра прихода.

Смањење прихода буџета због укидања царина је неминовно довело и до пораста буџетског дефицита . Следећа табела то показује.

Раст буџетског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању  и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.[2]

Година

У милијардама долара

1992.

0,9

2012.

3,5

Такође, укидање царине због примене Споразума о придруживању је довело и до раста спољнотрговинског дефицита у Мађарској.

Раст спољнотрговинског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.

Година

У милијардама долара

1992.

1,5

2012.

4

Да би  анулирали огромне буџетске, спољнотрговинске и пословне губитке настале услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ, мађарска влада и приватни сектор су били принуђени да се задужују  у иностранству.

Тачније, од 1994. до 2005. спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994. спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после  уласка у ЕУ, дуг је 2005. године достигао неколико пута већу суму од око 76 милијарди долара. Наредна табела то показује.

Раст спољног дуга Мађарске у милијардама долара након потписивања Споразума о стабилизацији  и приступања ЕУ у периоду 1992-2005.

Година

У милијардама долара

1992

22

2005.

76

Спољни дуг Мађарске је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2006. године је износио 82 милијарде долара. Шест година касније (у децембру 2012) спољни дуг Мађарске достигао је 170 милијарди долара.

Раст спољног дуга Мађарске у милијардама долара након уласка у ЕУ у периоду 2006-2012.

Година

У милијардама долара

2006

 82

2012.

 170

Придруживање ЕУ је донело и пораст незапослености у Мађарској. У периоду од 2005. године до 2012. године она је порасла са 5,9 % на 11,2% .

Раст стопе незапослености у Мађарској након ступања у ЕУ

Година

У процентима

2005.

5,9

2012.

11,2

Интересантно, незапосленост у Мађарској је расла иако се смањивао број становника. Следећа табела показује пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању са ЕЗ и уласка Мађарске у ту наднационалну организацију.

Пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању  и приступања ЕУ.[3]

Година

У милионима

1993.

 10,3

2012.

  9,9

Коначно, раст спољног дуга (и буџетског и спољнотрговинског дефицита) као и пораст стопе незапослености, довели су до значајног пораста нивоа сиромаштва у Мађарској. Или, подаци из наредне табеле несумњиво и јасно, показују да је у Мађарској било мање сиромашних грађана пре ступања ове државе у ЕУ.

Раст сиромаштва/популације испод границе сиромаштва у Мађарској у периоду од 1993-2010.

Година

У процентима

1993.

8,6

2010.

13,9

Такође, ни мађарска пољопривреда није напредовала након уласка у ЕУ. Напротив, квоте и услови из Брисела су уназадили некад напредну извозну грану ове равничарске земље, са дугом пољопривредном традицијом (још из времена Аустроугарске). Новим чланицама из источне Европе и Мађарској је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да у периоду од најмање 10 година имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Такође,  због квота које је наметнуо Брисел у приступним преговорима , након уласка у ЕУ  смањена је и обрадива површина у Мађарској .

Тачније, наредна табела и подаци, које су обрадили мађарски експерти,  показује квоте на које је Мађарска морала да пристане пре учлањивања у ЕУ (или на колико обрадивог пољопривредног земљишта Мађарска има права за гајење биљака и држање стоке и живине)[4]

Пољопривредна површина

Мађарске

могућности

Мађарски

захтеви

Потписана

квота

Постигнут

проценат од

захтева

Базна пољопривредна површина (ха)

4.500.000

3.653.353

3.487.792

77.5

Регионални принос (т/ха)

 

5.04

4.73

93.8

Традиционална дурум пшеница (х)

 

15.000

2.500

16.7

Нетрадиционална дурум пшеница (ха)

 

50.000

4.305

8.6

Пиринач (ха)

 

18.000

3.222

17.9

Сушена храна за стоку (т)

 

200.000

49.593

24.8

Шећер А (т)

 

400.000

400. 454

100.1

Шећер Б (т)

 

80.000

1.230

1.5

Изоглукоза А (т)

 

130.000

127.627

98.2

Изоглукоза Б (т)

 

10.000

10.000

100.0

Кудеља (т)

 

3.108

2.061

66.3

Лан (т)

 

1.461

–––

0.0

Парадајз (т)

 

321.442

130.790

40.7

Бресква (т)

 

1.000

1.616

161.6

Крушка (т)

 

1.000

1.031

103.1

Дуван (т)

 

15.000

12.355

82.4

Млеко произведено (т)

 

2.600.000

1.782.650

68.6

Продато млеко (т)

 

200.000

164. 630

82.3

Говедина допунска потпора (Еуро)

 

12.000.000

2.936.076

24.5

Премија клања (Животиња)

 

480.000

235.998

49.1

Месна говедина премија (Животиња)

 

245.000

94.620

38.6

Крава

 

300.000

117.000

39.0

Овца

 

1.500.000

1.146.000

73.9

Коза

 

50.000

У квоти овце

 

Дакле, горња табела јасно показује шта значи додељена квота Мађарској од стране ЕУ у пракси. Ако је пре уласка у ЕУ 100 пољопривредника гајило традиционалну дурум пшеницу, после уласка у ЕУ само 16,7% може да се нада да ће добити потпору за ту врсту производње. Такође, наведениподаци приказују и да се обрадива земља у Мађарској смањила са 4. 500. 000 хектара на 3. 487. 792 хектара.Или , Мађарској је за 22,5% (1. 012. 208 хектара) умањена површина пољопривредног земљишта за гајење биљака од када је чланица ЕУ. Такав катастрофалан резултат је постигнут мешавином квота и одређивањем субвенција од стране Брисела.

Претходном треба додати и да су пољопривредну производњу у Мађарској  ометали бесмислени стандарди (или административне нецаринске баријере) наметнути од стране Брисела. У том контексту, мађарски премијер Виктор Орбан је огорчено изјавио у јулу 2012. године да Бриселу важније ''како треба да изгледа кокошињац'' док стотине хиљада људи остаје без посла.[5]

Коначно, и средства (из толико медијски глорификованог) програма PHARE која је требало да помогну привреди Мађарске и других источноевропских земаља су углавном одлазила страним фирмама које су радиле на територији Мађарске. Али, и за школовање ''проевропских кадрова'', наводи експерт за ЕУ, аустријски професор Хофбауер[6].

И данас Брисел често Мађарској ''замрзава'' или обуставља обећану финансијску помоћ из фондова (или је условљава политичким уступцима). На пример, у марту 2012. године ЕУ је укратила Мађарској 495 милиона евра обећаних средстава. Наводно због буџетског дефицита. Ипак, такву меру Брисел није никада применио према некој старој чланици ЕУ, иако и те државе имају велики буџетски дефицит (на пример Шпанија).  

У том контексту, премијер Мађарске Орбан је огорчено изјавио да ЕУ ''флертује са идејом наметања политичких услова'' и поручио је на митингу у марту 2012. да: ''Као европска нација тражимо једанак третман. Нећемо бити другоразредни европски грађани. Наш праведни захтев је да за нас важе исти стандарди, као и за друге чланице ЕУ... Мађарска није ничија колонија''.[7]

Када се претходни подаци имају у виду, онда није изненађење огорчење не само премијера, већ и великог броја обичних грађана. Или, тврдња једног учесника демонстрација против ЕУ, одржаних у Будимпешти 2012, Атиле Ђалога (24). Он је изјавио за стране медије: ''Од када смо ушли у ЕУ, нисмо имали никаве користи од тога''.[8]


[1] Ласло Заграби: Везе Мађарске и Европске Уније према садашњој вредности, приказане у бројкама, 2003. – приредио и превео Роналд Мајлат

[4] Извор: Према "Agrárágazat, Mezőgazdasági havilap, 2003. јануар–фебруар,

Золтан Сомогyи заменик главног директора одељења ФВМ, на основу Копенхагенског уговора– Табелу превео и приредио : Роналд Мајлат

[5] Сајт РТС 28. 7. 2012

[6] Хофебауер Х.''Проширење ЕУ на исток'', Филип Вишњић, Београд, 2004.

[7] Сајт ''Новости''16.март 2012.

[8] Сајт 24 сата, 14. јануар 2012.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће овог лета Вучић и Тачи потписати неки споразум о КиМ у присуству Доналда Трампа?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер