Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Ekonomija bez ideje - juče, danas, sutra
Ekonomska politika

Ekonomija bez ideje - juče, danas, sutra

PDF Štampa El. pošta
Dejan Miljković   
utorak, 06. avgust 2013.

Recimo da sutra dobijem ponudu da kao stranac preuzmem ministarstvo finansija neke evropske zemlje koja ima visok deficit budžeta i javni dug. Šta bih uradio? Prvo, ja ne poznajem ekonomski i društveni sistem te zemlje što me naravno ograničava da razmišljam o nekim sofisticiranim rešenjima. Drugo, baš me nešto i briga za finese kad imam dovoljno ekonomskog znanja (matematičkog tipa) da predložim izlizane „nepopularne mere“ koje će mediji u toj zemlji uz nešto političkog marketinga proglasiti za genijalne i hrabre poteze - a to znači smanjiću plate i penzije. E, tako će biti i kod nas, iz suve drenovine ne samo da ćemo pokušati, nego ćemo i cediti vodu. Eto nama novog finansijskog eksperta, našeg novog Marka Kraljevića...

Dakle, sledi smanjenje plata i penzija. I šta će biti realne posledice? Rekao sam ranije, i reći ću opet: bolji matematički prikaz (a ne tačna slika stanja) brojeva u budžetu, penzioneri će živeti još gore, plate će biti još manje, što će dovesti i do daljeg smanjenja agregatne tražnje pa će trpeti i ostatak ekonomije koji je i inače u agoniji. S druge strane srpski domaći-a-strani mediji će biti puni hvalospeva o budućem stranom-a-domaćem spasiocu, „finansijskom Marku Kraljeviću“ koji se eto „odvažio“ da primeni „nepopularne mere“; ekonomski analitičari i političari će se takmičiti u pričama i obećanjima o stvaranju poslovnog ambijenta, privlačenju investicija (bla, bla, truć!), sa zapada će nam aplaudirati, a standard građana će padati, i padati, i padati... Loša beskonačnost ili deža vi, odlučite sami.

A moglo bi bolje

Evo nekoliko ideja tek da se pokaže da, ako se hoće i sme, može da bude drugačije.

1. Srbiji je potrebno da napokon dobije ministra finansija, ali ne u kontekstu političkih i medijskih nagađanja oko izbora istog (budućeg Marka Kraljevića), već ministra finansija koji će promeniti sistem. Naime, do sada je ministar finansija bio, da tako kažemo, diler za kartaškim stolom. Kao što diler podeli karte, tako i ministar podeli novac pri izradi budžeta i više se ništa ne pita o istom, niti ga ko pita. Ministri tada „igraju“ sa tim novcem i ako imaju „loše karte“ (malo novca) žale se na ministra finansija kako budžetom nije dodeljeno dovoljno para za sve njihove projekte, uzgred budi rečeno koje građani retko vide a još ređe osete kao blagodet!

To bi moralo da se promeni na sledeći način: ministarstvima u okviru njihovih pozicija ostaviti sredstva koja su neophodna za plate i funkcionisanje ministarstva. Sva ostala sredstva se drže na pozicijama u okviru ministarstva finansija. U tom slučaju kada ministarstvo želi da potroši određena sredstva sa rezervisanih pozicija, onda to mora i da obrazloži ministru finansija. Tako i ministar finansija napokon postaje odgovoran za trošenje para građana Srbije.

2. Poreskom reformom do povećanja plata i zaposlenosti u privatnom sektoru. Na koji način? Jednostavno: omogućiti smanjenje poreza i doprinosa na plate ako poslodavac poveća plate radnicima. Znači, uslovno smanjenje poreza i doprinosa, a uslov je povećanje plata. Naravno, ovo rešenje je dobrovoljnog karaktera za sve u privatnom sektoru koji mogu izabrati poslovanje po starom sistemu. Za one koji žele nov sistem bitno je da fond plata u novom sistemu beleži rast na mesečnom nivou (bilo zapošljavanjem novih radnika, bilo rastom zarada). Za to povećanje plata poslodavac dobija umanjenje poreza na zarade i doprinosa u nivou koji će biti identičan ili manji od nivoa pre rasta fonda plata. Znači povećanje plata neće se odraziti na povećanje obaveza prema državi. Takođe, da bi stimulisali poslodavca na kraju godine mu treba omogućiti da ostvari umanjenje poreza na dobit sa 15% na recimo 10% ili manje. Za one koji se odluče za ove povoljnosti, ako žele da i u sledećoj godini ostvare slična umanjenja, onda mogu da računaju sa nižim doprinosima i porezom na zarade. Na taj način se povećava broj zaposlenih i standard.

Koji su efekti ovih mera za budžet? Efekti su svakako pozitivni jer su porezi i doprinosi zadržani na skoro istom nivou ali će indirektni porezi beležiti rast, prevashodno rast PDV-a. Koje su koristi za radnike? Prvo, POVEĆANjE PLATA (malo li je!). Drugo, povećanje zaposlenosti. Naime, fond plata možete povećati ili povećanjem plata ili povećanjem broja zaposlenih. Treće, stimuliše se smanjenje sive ekonomije i rad na crno. Četvrto, povećava se potrošnja i agregatna tražnja. Peto, pozitivan aspekt sa stanovišta pokretljivosti radne snage na tržištu rada, jer će se tražiti posao kod onih poslodavaca koji primenjuju predloženo rešenje. Šesto, tokom vremena možemo očekivati smanjenje zaposlenih u državnoj administraciji i javnom sektoru jer tamo plate neće beležiti rast kao u privatnom sektoru. Državni sektor ne može da primenjuje predstavljeno rešenje jer neće imati mogućnost da povećava fond plata u skladu sa predloženim rešenjem. Sedmo, promena u strukturi poreskih prihoda u smislu povećanja indirektnih i smanjenja direktnih poreskih prihoda.

3. Što se tiče zaposlenih u državnoj administraciji, evo ideje kako i tamo može doći do povećanja plata i do tako potrebne departizacije na rukovodećim mestima. Recimo, doneti uredbu da ako rukovodeći kadar u toku godine ne uspe da smanji troškove poslovanja u skladu sa precizno definisanim kriterijumima, realno posmatrano za 10% ili 20% (nije bitan broj, već sama ideja) onda ne može doći do povećanja plata zaposlenih u tom ministarstvu, direkciji, agenciji, javnom preduzeću. Ako pak to ne ostvare u toku godine, onda rukovodećem kadru treba smanjiti plate za recimo 40%. Ako se tokom druge godine desi ista situacija, onda treba uvesti dodatno smanjenje plata rukovodećem kadru. (Tada ako sami ne odu, lako ih je smeniti zbog nesposobnosti). Naravno, smanjenje troškova ne odnosi se na plate zaposlenih ili proizvoljno otpuštanje činovnika, niti smanjenje troškova sme da ugrozi normalno ostvarivanje pružanja javnih usluga za stanovništvo. Uspešno rukovodstvo obezbediće na taj način svojim zaposlenima rast plata uz smanjenje nepotrebnih troškova. Ovo bi trebalo da važi i za ministre, što znači da bi nakon polugodišnjeg rebalansa moglo da usledi smanjenje deficita za oko 10% ako pravi ljudi budu sedeli u ministarskim vrućim foteljama.

Kako sprečiti masovni "lični" bankrot

Na kraju, kao neko ko je svojevremeno upozoravao na troškove i rizike kreditne ekspanzije u Srbiji, imam moralnu obavezu da predložim privremeno rešenje za sve one zlosrećnike koji su kupili stan na kredit, a imaju problem sa otplatom kredita usled loše ekonomske situacije i kojima preti lični bankrot i gubitak hipoteka. Šta uraditi kako bi se izbegao najlošiji scenario? Ono što bi moglo da se uradi kako bi se ublažio trenutni problem jeste promena Zakona o hipoteci, i promene u poreskoj politici (Ministarstvo finansija)

1. Promene u Zakonu o hipoteci u članu 35 i 36 su neophodne kako bi se donela uredba kojom bi se omogućilo lakše rešavanje problema servisiranja duga i za banke i za dužnike.

Neophodno je izmeniti dva člana Zakona o HIPOTECI: član 35 - Aukcijska prodaja i član 36 – Prodaja neposrednom pogodbom. U članu 35, u stavu 5 broj 75 (%) menja se brojem 80 (%) i brišu se stavovi 6 i 7 koji govore da prodaja može biti i ispod 75% procenjene vrednosti. Član 8 postaje član 6.

Na osnovu ovoga u uredbi bi trebalo napomenuti da može biti neograničen broj aukcija, ali nijedna se ne može realizovati ispod 80% tržišne vrednosti.

U članu 36 – Prodaja neposrednom pogodbom Zakona o hipoteci, u prvom stavu treba precizno definisati da poverilac može u svoje ime prodati nepokretnost neposrednom pogodbom po ceni koja ne može biti manja od 80% tržišne. Takođe, uredbom je potrebno precizno definisati

 neizmirenje duga o dospelosti kada se šalje opomena dužniku

 potraživanje na dan prodaje hipoteke

A šta činiti sa bankom (poveriocem), t.j. šta ako banka ne može da proda hipoteku po ceni od 80% tržišne cene?

2. Promene u poreskoj politici vezano za problem sa hipotekarnim zajmovima

Ako banka ne može pri gore pomenutim uslovima da realizuje hipoteku, onda bi trebalo omogućiti banci da za iznos potraživanja na dan prodaje hipoteke (a hipotetički to bi bilo svaki 31.12.) umanji svoju dobit pre oporezivanja. Ovo rešenje ima dvostruke koristi. Prvo, banka ne gubi tempo u ostvarivanju svojih poslovnih prihoda. Primer – recimo imate kredit (valutna klauzula) od 70.000 evra i mesečna rata servisiranja obaveza po kreditu se kreće oko 450 evra za kamatnu stopu između 5% i 6%. Dužnik godišnje banci plaća oko 5400 evra. Porez na dobit iznosi 15%, i ako je potraživanje na dan prodaje (u ovom slučaju 31.12.) oko 75000 evra (glavnica + kamate + penali + zatezna kamata + troškovi prodaje – isplaćene obaveze) onda se banci umanjuje porez na dobit za 11250 evra! U ovom slučaju banka ne mora da žuri i prodaje nepokretnost ispod tržišne vrednosti jer u suštini ona ostvaruje veći prihod za preko 5000 evra! (Čak se može i smanjiti potencijalni dobitak banke.) Koja je druga korist? Na taj način dužnik može da dobije vreme, u suštini uredbom države dobija grejs period, da ponovo nađe posao i postane kreditno sposoban da servisira svoje obaveze. Kada ponovo postane solventan i likvidan, banka pravi novi plan otplate i povlači hipoteku iz procedure prodaje. Naravno, banka tada gubi mogućnost da iznos kredita odbija od dobiti pre oporezivanja. Primenom ovih mera ne bi bili oštećeni ni kreditori ni država, dok bi prezaduženi građani dobili dragoceno vreme i priliku da izbegnu bankrot i oduzimanje hipoteka.

Umesto zaključka

Čuveni fizičar Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo kada stalno ponavljaš istu stvar a očekuješ drugačiji rezultat. Možda to nije u potpunosti i u svemu tačno, ali što se tiče srpske ekonomije, bilo sa stranim bilo sa domaćim ekspertima, ponavljati bezidejno uvek iste greške, donositi uvek iste „nepopularne mere“, „odvažno“ smanjivati plate i penzije, i uporno ignorisati sva upozorenja i dobronamerne sugestije, zasigurno će neke među nama dovesti do ludila

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner