Уставни суд је поступио тачно онако како је то од њега власт тражила, али је сасвим нехотично таквом одлуком потпуно разоткрио суштину онога што називамо Вучићев режим у Србији. А та суштина се прецизно може дефинисати у две речи: безвлашће и самовлашће.

Или ћемо се заклињати, а на концу остварити оно Догодине у Призрену – или ћемо довијека бивати у презрењу! Тај завјетни избор је пред сваким од нас и пред свима нама

Тако да гласна подршка која из Хрватске стиже монтенегринском национализму у комбинацији са све израженијо радикализацијом ових других може вероватно у већој мери да убрза и ослаби Ђукановића него што томе доприноси нова власт – од многих неправедно оптужена за „великосрпство“

А да, можда, управо СТРАХ није узрок свеопште парализе, не само грађанства, него и политичких странака (опозиције) које би требало да буду "авангарда" тог грађанства, а које, у стварности, не умеју или, из неких (егоистичних? прагматичних? колаборационистичких?) разлога, НЕЋЕ ДА ИНИЦИРАЈУ неку показно-тактичку вежбу ГРАЂАНСКЕ НЕПОСЛУШНОСТИ, чак ни овим поводом

У таквом поднебљу могуће је и да премијер друге државе, на нашој територији, уз нашу полицију, буде дочекан билбордима са туђим симболима и на албанском језику: добродошао премијеру.

Александар Вучић је свестан свих импликација своје националне политике, зато је годинама и одлагао да “примени оно што је прихватио”. У једном ранијем тексту написао сам да је склопио пакт са ђаволом да би дошао на власт у нади да ће да га превари. Али, то у политичкој историји није успевало ни далеко способнијима од њега

Умео је Амфилохије понекад да претера. Са друге стране, поставља се питање како се борити против секте и парацркве осим тако што ћеш је изругивати руглу. Не можеш је игнорисати јер је агресивна и наметљива

И зато, да завршим ријечима већ изреченим у овом тексту, сви ми свједочимо колико је уставно утемељена и легитимна борба Републике Српске, на коју је она принуђена, за увођење реда у рад Уставног суда БиХ и колико је та борба уистину нужна одбрана за владавину права, а против неуставне судократије и двоструке игре Уставног суда БиХ.

Ми смо дјeца Свeтога Савe, сви ми са објe странe Дринe и Савe. Сва Србадија која сe са три прста крсти, и слави Крсну Славу. Подсјeћамо сe да смо сви нeкада давно рођeни на вeликомучeничком Косову и на крсту распeтој Мeтохији

За недовољно развијене земље најважније је да уколоне спољашња ограничења свом развоју, тј. да се осободе колонијалне зависности. Јачање левице и других антиимперијалстичких снага у најмоћнијим државама отворило би перспективе економске и политичке еманципације малих зависних народа и држава