У језгру кукњаве о гетоизацији «добрих Бошњака» и фаворизовању «геноцидних» православних комшија, налази се огољена мржња. Врх те планине јесте тврдња највећих конзумената западне подршке од Другог свјетског рата до данас - да је Хавијер Солана ревноснији адвокат Србије у ЕУ и од самог Карла Билта?!

Залагање Бошњака да се укине ентитетско гласање је крајње лицемјерно јер их је више од 50% и могу да зауставе сваки приједлог о коме се гласа. Бошњаци, користећи просту већину у првом кругу, постижу све што посланици из РС остварују користећи ентитетско гласање у другом кругу.

Пракса насилног преношења овлашћења, која по Дејтонском мировном споразуму припадају ентитетима, у овом случају конкретно РС, на централне власти у Сарајеву, у функцији је против-дејтонске централизације у БиХ. «Бонска овлашћења» заправо не постоје, она су један дрски блеф.

Док су Срби и Хрвати босански језик схватали као средство њиховог националног однарођавања, те га зато нису прихватили као свој матерњи, босанскохерцеговачки муслимани су га сматрали средством за самоодбрану етнонима Муслиман (сада Бошњак).

Одлуци Канцеларије ОХР претходио је ултимативни захтев Народној скупштини РС да до 11. јуна поништи своје закључке са 29. седнице. А уколико to не учини, високи представник ће преузети „одговарајуће кораке“. Такав начин комуникације свакако је непримерен за XXI век.

Трећи актер приче о глобалној и локалној хипокризији је Валентин Инцко, однедавни високи представник у БиХ. У кратком периоду од преузимања функције Инцко се изузетно брзо трансформисао од доктора Џекила у мистер Хајда.

Они који обликују мишљење и перцепције у овом свету не руководе се моралним чињеницама нити математичким цифрама. Математика пакистанске и цејлонске трагедије требало би да изазове провале беса као при помену Сребренице.

Без обзира што Бајден и Солана уверавају да никако “не дају” ни на ентитете није тешко закључити да је њихов првенствени циљ јачање институција БиХ, што је, дакако, индиректна порука Бањалуци да се од РС очекују конкретни уступци зарад “заједничке европске будућности”.

Ниједном ријечју није речено нити у Бајденовом обраћању, нити у нашим разговорима иза затворених врата да се у БиХ требају обезбиједити побједници и поражени. Јасно је речено да треба направити функционалну БиХ која ће да обезбиједи безбједност за све.

Ако нисам учествовао у оружаном рату, нећу ни у продужетку мирним средствима. Не очекујем од Сарајева да буде мултикултурална средина, када већ то нису ни остале средине на подручју некадашње СР Босне и Херцеговине. Али немам нерава да слушам како јесте оно што није.