После 14 година од завршетка рата радикално је измењен територијални национални размештај и укупна етничка структура БиХ. Све три нације су хомогенизоване и само у Дистрикту Брчко не постоји апсолутна већина.

Лидери водећих политичких странака у Српској сматрају да је Тихићева иницијатива за оцену сагласности изборног закона и пословника представничког дома парламента БиХ са уставом БиХ фактички удар на саму суштину дејтонског уређења земље и загарантовану ентитетску заступљеност у заједничким институцијама.

Док се у оба ентитета увелико ломе копља због дилеме да ли понуда ЕУ и САД доноси у наше крајеве “козметичке промјене” или “естетску хирургију”, за Тихића и Купера стварност не постоји. Они се држе правила – да је за љубав потребно двоје.

Заоштравање ситуације у БиХ директна је последица признавања независности Косова од стране Запада. И може се испоставити да ће Вашингтон и Брисел подршку албанским сепаратистима морати платити својим главним чедом – Босном и Херцеговином.

Заштитнички однос Турске према босанским муслиманима можда не би био тако споран када званична Анкара – у свом залагању за редизајнирање уставних решења у БиХ – не би директно оспоравала садашњи положај Срба, односно статус РC унутар БиХ.

Поједине манифестације, од еуфорије на фудбалским стадионима до хармоније на псеудонаучним скуповима, носе недвосмислену поруку – стварни континуитет бошњачке „државотворне мисли“ не треба тражити у овдашњим касабама, већ хиљадама километара даље, у Стамболу на Босфору.

У Федерацији БиХ се противе попису, јер су против тога да се становништво изјашњава по националној и верској припадности. Своје противљење правдају и тиме да се пописом, наводно, не би добила реална слика о становништву.

Читав тај «бутмирски процес» ишао је за најважнијим циљем - да се српска страна приволи да дефинитивно уђе у НАТО. За разлику од хрватске и бошњачке стране, гдје нема оклијевања, једино је још српска страна показивала одређене сумње, уз изјаве да треба питати народ и организирати референдум.

Многи се питају због чега су тако високи званичници из Вашингтона и Брисела, који веома добро познају прилике и неприлике у БиХ, ставили своје ауторитете на коцку доласком у Бутмир.

Oпскурна (библио)графија Херте Милер бар нуди оптималне наслове за спиралу потеза покретача бутмирског процеса. Почело је са упозорењем: «Лисица је још тада била ловац». Завршиће строгом дијагнозом: «Дубоко доље». Корице њених књига садрже и добар подсјетник за РС: «Све што имам носим са собом».