Амерички рат против Србије био је неуставан, неправедан, и неразуман. Конгрес га никад није одобрио. Србија, наш савезник у оба светска рата, никада нас није напала. Од Срба смо направили непријатеље и од себе одбили Русију, зарад стварање друге муслиманске државе на Балкану.

Те сличности су значајне и због тога што се за нову државу која је у недељу проглашена у Приштини тешко може рећи да ће бити независна. Уместо тога, оно што се сада појавило на југу од реке Ибар јесте постмодерна држава.

Будући да су тероризам и међународни криминал две највеће бриге Америке у овом региону, независност Косова сигурно не може повољно утицати ни на једну од њих. Остаци старе терористичке организације ОВК, која се бавила трговином дрогом и оружјем, и даље су активни.

У Србији имамо потпуно другачију ситуацију. Имамо Европу која никад није издала Србију, Тадића, којег Европа сматра проевропски оријентисаним, као и 50% српских грађана који су се јавно изјаснили против Европе.

Данас поподне стојим пред вама као један поносан Европљанин и као један постиђени Европљанин. Ми се залажемо за мир. Ми смо за споразуме. Ми смо за сагласност. Ми смо Европљани. Косово ће остати део Србије заувек.

Били смо уважавани од европских држава и светских сила само када смо били верни себи и својој слободарској традицији. Наравно, историја нам казује да смо у таквим борбама некада побеђивали, а некада губили. Међутим, увек смо се потврђивали као историјски народ.

Једноставно речено, Косово и Метохија се не могу изузети из Србије без њене сагласности. А међународно јавно право и Устав Србије забрањује тако нешто. Међутим, изгледа да снага међународног права, високоцивилизованим државама не значи ништа.

Бошњаци очекују да се Србија извини за геноцид у Сребреници, што значи да индиректно призна и да га је починила, упркос супротној одлуци Међународног суда, који је такву оптужбу одбацио. Следећи услов јесте да „агресорска и геноцидна" Србија плати ратну одштету.

Природно је очекивати да се власт у Београду не либи да узме у политичку заштиту РС сваки пут када постоји основана сумња да се нарушава дејтонска позиција РС. То подразумева и да се званични Београд не упушта у неку политичку авантуру попут „Истанбулске декларације“.

Останак у Југославији је гарантовао мир без људских и материјалних жртава, те живот Срба и Муслимана у једној држави без одвајања државним границама Срба у Србији и Црној Гори од Срба у БиХ и без одвајања Муслимана у БиХ од Муслимана у Санџаку.