Непознато је и какав то „кредибилан напор“ у решавању овог проблема очекују у Бриселу, изузев ако то није последња порука из Савета Европе да је „дејтонски Устав БиХ донекле застарио, јер не гарантује једнака права свима”.

Тугу и очај Грбавичана, осуђених на живот без дјеце, очева и браће, којима ево већ 19 година 8. март свањава као Велики петак, одавно већ мало ко у дистрикту чује, још мање поштује. Не разумију ови несрећници, попут Ратка и Вајке Томић који тог дана остадоше без оба сина.

РС треба реално да сагледава сопствене снаге и односе снага у свету, који се у перспективи можда и мењају у њену корист, али због тога не треба да срља у авантуризам. И, што је најважније, не треба добровољно чинити уступке.

Имајући у виду да се Србија, пресудом Међународног суда правде, извукла из те приче остављајући РС саму, те потенцијално врло негативне могуће конотације пресуда Радовану Караџићу и Ратку Младићу, овај је сценарио изразита опасност по Српску.

У једном периоду, Обреновић је упао у озбиљну клиничку депресију. Када се сагледају све околности, то је потпуно разумљиво. За мене је остала необјашњива само једна ствар: његов скоро непрекидни рефрен, „како ћу овако тешке оптужбе објаснити сину када порасте?“

Премијер «независног» Косова, Хашим Тачи познат као «Змија» одавно је у наркобизнису; последњих година он је организовао физичку елиминацију својих бивших колега из ОВК – крупних наркокријумчара.

Они који обележавају "Дан независности БиХ" чине то мислећи на ону БиХ која више не постоји, тако да то више личи на комеморативни скуп умјесто на прославу.

Ако је судити по томе како се ствари заоштравају не само у Сирији и Ирану него и у Египту и Либији, Американци ће бити дуже заузети подаље од нас и предах у РС може да потраје. Али, то не значи да нам у међувремену „арапски отпораши“ неће доћи у узвратну посјету и као муслимани дјеловати са додатним ентузијазмом.

Како се може реаговати на актуелне контроверзе из парламентарних клупа на нивоу БиХ? Рецимо, изјавама у којима се може препознати елементарно ограђивање од сумануте одлуке Тужилаштва Босне и Херцеговине да прекине истрагу о злочину у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992.

Политичка пракса је показала да прилику за то могу добити једино ако њихови представници на демократским изборима освоје извршну власт у Сребреници. Такође, то је прилика да и њихови изабрани представници покажу да су подједнако осетљиви на свакодневне муке свих становника Сребренице, и Срба и Бошњака.