Ako nije imao šta drugo da kaže nego da je Jasenovac lekcija, Komšić ni to nije trebao reći. Znamo mi da je to lekcija koju smo kao narod, mi Srbi dobili od Hrvata. Pri tome ne mislim da su svi Hrvati bili ustaše, niti su sve ustaše klale u Jasenovcu, ali svi su znali i ćutali su. I danas ćute.
Jeste Komšiću, održali ste nam tada lekciju i ko ste i šta ste, ali šta je sa tvojom osudom zločina. Šta je sa ljudskim saosećanjem prema žrtvama. Šta je sa sprečavanjem da se taj strašni zločin kapitalizuje u materijalnom i političkom smislu.
Ponekad se upitam, imaju li ti ljudi, ako su ljudi, uvid u ono šta govore. Imaju li osećaj za značenje upotrebljenih reči.
Ja na primer kad su u pitanju streljani zarobljenici u Srebrenici, mogu da kažem da mi je žao što su streljani i da učestvujem u žalosti članova porodice i da smatram da se treba utvrdit sve u vezi sa tim zločinom, ko ih je pobio i zašto, a ne da se optužuju nevini i prave simetrije zločina sa Jasenovcem.

I zasto niko od tih politicara ne spomene u svom govoru kad spominje logor Jasenovac cinjenicu da potomci zrtava Jasenovca vise ne zive u toj drzavi na cijem je prostoru logor?
I da makar nacnu temu zasto potomci zrtava danas nisu dobrodosli da zive na tom prostoru ili zasto su morali otici iz te drzave na kojoj je logor.

Potomci zrtava koje su tako strasno obezljudjene prije nego su poklane , bacene u Savu , zapaljene u Picilijevoj peci i na druge monstruozne nacine pobijene- su morali otici iz tih prostora iz nove drzave Hrvatske zbog istog razloga zbog kojeg su zrtve nastradale. Razlog je dakle isti- bili su Srbi. I oni poklani prije sedamdeset godina i oni proterani prije dvadeset godina- pa da svi nesto nauce iz te cinjenice.

Zasto se takva cinjenica ne kaze glasno i jasno? Ako cemo vec o pouci buducim generacijama da bi svijet bio bolje mjesto za sve ljude.

Beše nekad Jasenovac zbog hrabre odbrane u očuvanju naše Vere od napada Jeretičkog Vatikana.