уторак, 23. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > „Мировни самит“ у Швајцарској: Камала Харис: Путин није позвао на мировне преговоре, већ на предају Украјине. Урсула фон дер Лајен: Замрзнути конфликт није решење већ рецепт за будуће ратове
Хроника

„Мировни самит“ у Швајцарској: Камала Харис: Путин није позвао на мировне преговоре, већ на предају Украјине. Урсула фон дер Лајен: Замрзнути конфликт није решење већ рецепт за будуће ратове

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 15. јун 2024.

У Швајцарској се одржава мировни самит, а Украјина најављује да се припрема да буде домаћин следећег глобалног самита мира. Кијев не искључује и позив Русији за тај скуп. Председница Швајцарске Виоле Амхерд каже да је скуп први корак ка миру. Председница ЕК тврди да замрзнути конфликт у Украјини није решење већ рецепт за будуће ратове. Володимир Зеленски сматра да ће, ако се Кина придружи Северној Кореји и Ирану у помоћи Русији у наоружању, то бити "трагедија".

Саливен: Мировни предлог Русије апсурдан

Саветник за националну безбедност Беле куће, Џејк Саливен, изјавио је да последњи мировни предлог Русије за Украјину води "ка даљој доминацији те земље" и да се ради о "потпуно апсурдној визији".

Такође је рекао новинарима да је одсуство Кине са Самита о миру у Украјини вероватно резултат позива Русије да не присуствују. 

Потпредседница САД: Путин није позвао на мировне преговоре, већ на предају Украјине

Потпредседница Сjeдињене Државе Камала Харис изјавила је на отварању глобалног мировног самита за Украјину, који се одржава у Швајцарској, да руски председник Владимир Путин у петак није позвао на мировне преговоре, већ, како је навела, на предају Украјине.

Харис је рекла да учествује на мировном самиту да би поново потврдила посвећеност САД одбрани суверенитета и интегритета Украјине, као и поштовању међународног права и пружању непоколебљиве подршке украјинском народу у одбрани од Русије, објављено је на сајту Беле куће.

Харис је навела да САД бране демократске вредности и да се "супротстављају диктаторима" и да је такав приступ генерацијама обезбеђивао сигурност и просперитет.

Њујорк тајмс: Предлог мира 2022. није укључивао расправу о Криму и Украјину у НАТО-у

Украјина и Русија су у нацрту мировног споразума из 2022. године, који никада није потписан, усагласиле да искључе Крим из споразума, остављајући га под руском надлежношћу, као и да Украјина не признаје руски суверенитет над полуострвом, објавио је Њујорк тајмс.

Русија и Украјина одржале су неуспешне мировне преговоре у Белорусији и Турској у првим месецима рата 2022. године и од тада нису вођени никакви директни преговори две зараћене стране.

Нацрт је објавио у целости, на 17 страница.

Према томе нацрту, о статусу територија Украјине које је окупирала Русија, требало је да се одлучи у каснијим разговорима између украјинског председника Володимира Зеленског и руског председника Владимира Путина.

Украјина је пристала да одустане од тежњи да се придружи НАТО-у или било којем другом војном савезу, али је споразум дозвољавао Кијеву да уђе у ЕУ.

Русија је такође захтевала укидање свих санкција Запада, укидање свих украјинских закона који се односе на руски језик и национални идентитет и ограничавање украјинских оружаних снага.

Највећа препрека била је у вези са безбедносним гаранцијама под којима би силе, као што су Велика Британија, Сједињене Државе, Кина и Француска стале у одбрану Украјине уколико би била нападнута, пише Њујорк тајмс

Руски представници су наводно захтевали право вета на те гаранције, што значи да би Русија могла да блокира међународну интервенцију ако сами одлуче да поново изведу војну операцију у Украјину.

Украјински тим због тога захтева наводно "није имао интерес за наставак преговора", рекао је један украјински званичник за амерички лист.

Први дан мировног самита у Швајцарској

Фон дер Лајен: Замрзнут конфликт није решење већ рецепт за будуће ратове

Горовом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен у Швајцарској је и званично почео мировни самит о Украјини.

Фон дер Лајен поручује да замрзавање конфликта у Украјини није решење, већ рецепт за будуће ратове.

"Уместо тога, потребно је подржати свеобухватан, праведан и одржив мир за Украјину. Онај који враћа суверенитет и територијални интегритет Украјини", сматра је Фон дер Лајен. 

Швајцарска: Самит о Украјини доноси конкретне кораке о миру

Швајцарска председница Виоле Амхерд поручује да на мировном самиту о Украјини очекује прве конкретне кораке ка миру, док украјински председник Володимир Зеленски оцењује да би скуп могао да буде "историјски".

"Желимо конкретне етапе, али нећемо преговарати о миру у хотелу у Биргенштоку", каже Амхердова на заједничкој конференцији за новинаре са Зеленским пред почетак самита и прецизира да је прва етапа "заједничко разумевање" принципа будућег мира успостављеног Повељом УН. 

Председница швајцарске Конфедерације наводи да ће на програму самита бити само три тачке мировног плана – нуклеарна безбедност, прехрамбена сигурност и хуманитарна питања (ратни заробљеници и повратак украјинске деце из Русије).

"Те тачке су заједничке свим мировним предлозима које су износиле разне земље", сматра Амхердова. 

Зеленски изражава задовољство због значајног учешћа и репрезентативности "првог мировног самита" за Украјину, на којем је присутно, како каже, пет континената.

"Нису присутне све земље, али је идеја да се заједничким напорима заустави рат. Свака земља, на свој начин, може да учествује у том напору. Данас присуствујемо првом успеху. Наша порука је следећа – дајмо шансу дипломатији", закључује Зеленски.

Мелони о зајму Г7 за Украјину: ЕУ неће бити директно укључена

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони каже да чланице Европске уније за сада неће директно бити укључене у зајам вредан 50 милијарди долара, од замрзнуте руске имовине, које земље Г7 планирају да намене за помоћ Украјини. 

"ЕУ је већ дала свој допринос обезбедивши механизме гаранције за кредит. Помоћ ће вероватно осигурати Сједињене Државе, Канада, Велика Британија и Јапан", сматра Мелонијева.

Захарова позвала Запад да разговара о Путиновој мировној иницијативи

Учесници украјинске конференције у Швајцарској требало би да разговарају о мировној иницијативи руског председника Владимира Путина, ако желе да "спасу свет", саопштила је саопштила званична представница Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Ако желите да спасете свет, разговарајте о предлогу Владимира Путина. Председник Русије је све рекао и показао прави пут ка миру“, нагласила је Захарова у интервјуу за Тас.

Додала да само они који не желе мир не могу да разумеју иницијативу руског лидера. 

НАТО: Још нема консензуса о придруживању Украјине

Да би се Украјина позвала у НАТО, потребан је консензус свих држава чланица, а он још није постигнут. Уместо тога, већ постоји консензус о војној помоћи, саопштио је генерални секретар Јенс Столтенберг, одговарајући на питање да ли Украјина може да се нада да ће на самиту у Вашингтону добити позив за придруживање Алијанси.

"Сви се слажемо да ће Украјина постати чланица НАТО-а и подржати прелазак Украјине у Алијансу. Неопходно је имати НАТО оружје, испунити НАТО стандарде и створити одбрамбене институције. И радићемо заједно, помоћи ћемо Украјини на путу ка НАТО-у. Али за позив је потребан консензус, а ми још нисмо постигли консензус о позиву, али смо постигли консензус о војној помоћи. Морамо да радимо у овом правцу“, поручио је Столтенберг.

САД: Више од 1,5 милијарди долара за енергетски и хуманитарни сектор Кијева

Потпредседница Сједињених Америчких Држава Камала Харис најавила је више од 1,5 милијарди долара помоћи енергетском и хуманитарном сектору у Украјини у току рата са Русијом.

Из канцеларије Харис, која учествује на мировном самиту о Украјини у Луцерну, у Швајцарској, саопштено је да ова помоћ укључује 500 милиона долара за енергетику и преусмеравање 324 милиона долара раније најављених средстава за хитну поправку енергетске инфраструктуре и друге потребе у Украјини.

''Ови напори ће помоћи Украјини да одговори на најновије руске нападе на украјинску енергетску инфраструктуру подржавањем поправки и обнове, побољшањем отпорности Украјине на поремећаје у снабдевању енергијом и постављањем основа за поправку и проширење украјинског енергетског система“, додаје се у саопштењу.

Харис је такође најавила више од 379 милиона долара хуманитарне помоћи Стејт департмента и Америчке агенције за помоћ избеглицама и другима погођеним ратом. Новац је намењен за помоћ у виду здравствених услуга, склоништа и обезбеђивања водоснабдевања, санитарних и хигијенских услуга за милионе Украјинаца.

Зеленски: Окупатор тепих-бомбамa намерно застрашује цивиле

Русија испушта 3.200-3.500 вођених ваздушних бомби сваког месеца искључиво против цивилног становништва и инфраструктуре Украјине, изјавио је председник Володимир Зеленски у интервјуу италијанском ТВ каналу Скај ТГ24.

Према његовим речима, окупатори су намерно ударали цивиле како би их застрашили.

"Они користе хиљаде ових бомби да се људи уплаше и побегну из овог или оног града, из ове или оне заједнице, а Русија има могућност да заузме ова села и градове, а то је главни циљ – Хитлер је урадио исто – тепих-бомбардовање. Све је по истом методу. Тепих-бомбардовање", нагласио је Зеленски.

Према Зеленском, ако се Кина придружи Северној Кореји и Ирану у помоћи Русији у наоружању, то ће бити "трагедија".

Ројтерс: Немачка спречила ЕУ да се договори о 14. пакету санкција Русији

Европска унија није могла да се договори o 14. пакету санкција Русији, због тога што Немачка није била задовољна клаузулом о одговорности европских компанија за кршење ограничења, преноси Ројтерс.

Наредна расправа о пакету санкција Русији заказана је за 19. јун, наводи агенција позивајући се на европске дипломате.

Напомиње се да званичници из 27 земаља ЕУ више од месец дана разговарају о пакету који укључује забрану претовара руског ЛНГ-а и план да се оператери ЕУ сматрају одговорним за кршење санкција подружница и партнера у трећим земљама.

Мађарска, најближи савезник Русије у ЕУ, изгледала је спремна да прихвати пакет санкција, за шта је потребно једногласност блока. Међутим, дипломате ЕУ кажу да је Немачка изразила опрез у погледу утицаја клаузуле о подружницама и партнерима у трећим земљама на њену индустрију.

Агенције ДПА и АФП јавиле су раније да Немачка блокира нове санкције ЕУ против Русије. Један званичник ЕУ рекао је да је Немачка недавно оставила утисак да је "нова Мађарска". Раније је Будимпешта успоравала усвајање нових антируских санкција на нивоу ЕУ.

У оквиру пакета санкција, ЕУ је такође забранила улазак бродова у своје луке који су допринели војним активностима Русије. То би могло да укључи транспорт робе која доноси значајан приход за Русију, робе или технологије које се користе у сектору одбране и безбедности, или транспорт горива ван система ограничења цена Г7.

Шолц: Путинови мировни предлози нису озбиљни

Лидери Групе седам водећих западних индустријских економија нису разговарали о предлозима руског председника Владимира Путина за мир у Украјини јер су сви знали да су неозбиљни, рекао је немачки канцелар Олаф Шолц.

Говорећи из Италије непосредно пре одласка у Швајцарску, где се отвара конференција о Украјини, Шолц је рекао да Путинови предлози – да Украјина напусти четири провинције на које Русија полаже право, престане да се бори и одустане од своје амбиције за чланство у НАТО – имају за циљ само да одврате пажњу од конференције.

"Сви знају да овај предлог није био озбиљно смишљен, већ да је имао за циљ да се одврати пажња од мировне конференције у Швајцарској“, рекао је он у интервјуу за телевизију ЗДФ.

Почиње дводневни мировни самит о Украјини

У Швајцарској данас почиње дводневни мировни самит о Украјини уз учешће 100 делегација из целог света, али не и Русије.

Сто 100 делегација је потврдило учешће, међу којима су 92 земље и осам организација. Русија није позвана на самит, али је швајцарска влада као домаћин самита навела да ће скуп имати за циљ да "заједнички дефинише мапу пута" како да укључи Москву и Кијев у будући мировни процес.

Швајцарска је у јануару пристала да буде домаћин самита, на захтев украјинског председника Володимира Зеленског, и покушала је да придобије подршку за то међу земљама које имају боље односе са Москвом од водећих западних сила.

Русија је одбацила самит као губљење времена, а Кина је саопштила да мировни преговори немају смисла ако и Русија и Украјина не учествују. 

На самит у хотелу Бургеншток изнад језера Луцерн у централној Швајцарској, поред украјинског председника Володимира Зеленског долазе између осталог, потпредседница САД Камала Харис, председник Француске Емануел Макрон, лидери Немачке, Италије, Велике Британије, Канаде, Јапана и други.

Требало би да се разговара и о областима од широког међународног значаја, као што су потреба за нуклеарном и прехрамбеном безбедношћу, слобода пловидбе, као и хуманитарна питања као што су ратни заробљеници, саопштио је шеф дипломатије Ињацио Касис.

Председник Русије Владимир Путин истакао је да Украјина мора да повуче своје трупе из свих нових региона Русије како би почели мировни преговори.

Навео је да још један услов за преговоре мора да буде изјава Кијева да се одриче намера да уђе у НАТО, додавши да би тада одмах био спреман да седне за преговарачки сто.

Украјински председник Володимир Зеленски одговорио је да су Путинови услови "ултиматум" коме се не може веровати. "Верујем да Путин не би зауставио своју војну офанзиву чак и ако би његови захтеви за прекид ватре били испуњени", додао је Зеленски.

На речи Зеленског узвратио је портпарол Кремља Дмитриј Песков – да је јасно да је реч о "мировној иницијативи и свеобухватном, веома дубоком и конструктивном предлогу".

Зеленски је, у међувремену, допутовао у Швајцарску где се одржава дводневни мировни самит на који представници Москве нису позвани.

Немачка је предала Украјини још један велики пакет војне помоћи, који укључује ракетне системе ХИМАРС, опрему за ПВО и тенкове.

Министри одбране држава НАТО-a одобрили су план о дугорочном снабдевању Украјине оржјем и војном опремом као и о наставку спрвођења војне обуке, рекао је после састанка генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг.

Навео је да ће се помоћ пружати из америчке војне базе у немачком граду Висбадену и укључиваће особље од 700 људи.

И закључак Самита Г7 у Италији у истом тону – Украјини ће се помагати колико год то буде потребно.

(РТС, агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер