четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Обележен дан пробоја јасеновачких логораша
Хроника

Обележен дан пробоја јасеновачких логораша

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 22. април 2011.

У Спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице данас се обележава дан пробоја последње групе преживеле групе логораша из усташког логора Јасеновац.

Почаст јасеновачким жртвама у Доњој Градини данас су одали члан Председништва БиХ Жељко Комшић, министар иностраних псолова БиХ Свен Алкалај, представници општине Козарска Дубица, СУБНОР-а и мешовите школе Никола Тесла.

У Србији се обележава Дан сећања на жртве геноцида почињеног у Другом светском рату у "Независној Држави Хрватској" над Србима, Јеврејима и Ромима. Дан сећања обележава се на дан када су две групе заточеника 1945. године кренуле у пробој из концентрационог логора Јасеновац.

У Јасеновцу је усмрћено више од 600.000 људи, а 22. априла 1945. године две групе затвореника кренуле су у пробој из усташког концентрационог логора Јасеновац видевши да су почеле масовне ликвидације и затирање трагова злочина.

Комплекс смрти Јасеновац је створен 1941. и састојао се од пет великих и три мања логора. Већина јасеновацких логора била је у југозападној Славонији, односно Хрватској, док су с друге стране Саве у Босни била масовна стратишта, а на највећем у Доњој Градини процењује се да је усмрћено око 360.000 људи.

Историчар Момчило Павловић сматра да је проблем то што се антифашизам везује само за један покрет, јер се та идеја никада у Србији није доводила у питање још од 27. марта 1941.

Према Извештају државне Комисије ФНРЈ, за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника у НДХ је побијено 500.000 Срба, 80.000 Рома, 23.000 Јевреја и више хиљада антифашиста различитих националности, а Центар "Симон Визентал" говори о 600.000 убијених.

И историчар Момчило Павловић сматра да је тај број најприближнији стварном броју убијених у Јасеновцу, и подсећа да је својевремено председник Хрватске Фрањо Туђман говорио да је у Јасеновцу страдало само неколико десетина хиљада људи док је у Србији било оних који су тврдили да је било око милион, чак милион и по убијених.

Стручњаци београдског Музеја жртава геноцида, већ неколико година раде на стварању именословника, како би установили најмањи могући број жртава, и до сада су пописали близу 90.000 ликвидираних. Овај дан сећања на жртве геноцида установљен је почетком деведесетих у Србији.

"Нормалном човеку тешко схватити таква зверства"

Члан Председништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић и министар иностраних послова Свен Алкалај положили су венце на спомен подручју Доња Градина и одали почаст свим жртвама логора у Јасеновцу.

"Нормалном човеку тешко је прихватити шта све људи људима могу да чине, чак је мало то назвати зверствима, јер чак ни звери не раде то зверима, животиње то не раде животињама", рекао је Комшић. "На жалост, ми на овим просторима се изгледа периодично сусрећемо са таквом количином зла и мржње која превазилази не само здрав разум, већ све оно што човек може да појми, додао је Комшић, пренела је Радиотелевизија Републике Српске.

Алкалај је истакао да је страдање људи у Доњој Градини и Јасеновцу лекција за историју и човечанство. "Ово је лекција за историју, лекција за човечанство и сигурно да сви добронамерни и мирољубиви људи треба да се боре да се, пре свега, овакви догађаји не забораве како се не би поновили, а да идемо ка помирењу и бољој и светлијој будућности", рекао је Алкалај.

Доња Градина представља највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац који је формиран у августу 1941. године, непосредно после проглашења Независне Државе Хрватске.

Парастос и помен страдалим жртвама у Доњој Градини биће одржан у недељу, 1. маја.

(Агенције)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер