Ma nisu Kinezi takvi. A nisu ni Rusi. To samo Amerikanci i Britanci. I nece Kinezi da spijuniraju na G5 mrezi, to samo Ameri. Hahahaahah.
Препоруке:
4
28
2
четвртак, 11 април 2019 14:55
Opasni su ti zli rusi, pardon, Kinezi sve zivo unistise...
Препоруке:
26
1
3
четвртак, 11 април 2019 15:26
Don Spiros Nasafunjos
@ Zoran
Jos jedan Bot-ko na NSPM!
Mozda Vas postave za Vladiku Istocnoamerickog!
Препоруке:
12
12
4
четвртак, 11 април 2019 15:28
Мика Дорћолац
Украли оно на чему су радили.
Просто узели и пренели на друго место.
Препоруке:
18
1
5
четвртак, 11 април 2019 16:33
Lester
Naravno, sad će odmah krenuti priče kako Kinezima ne ide inovacija, kako sve kradu a ne znaju ništa da stvore
i ostale bajke...
No, problem je što se u toj Kini, koja ne zna ništa da stvori/izmisli a da ne iskopira, godišnje prijavi daleko više zahteva za registraciju i zaštitu intelektualne svojine u odnosu na USA(koja opet vuče talenat iz većeg dela sveta)
Tako Kina "šiša"Ju Es of Ej u sledećim kategorijama-
Patenti(2017)-Kina 1306019 - SAD- 524835
Industrijski dizajn(2017)- Kina 857753- SAD-
353707;
Žigovi(2017)
Kina-6381512 SAD- 1650723.
No, hoće to kad neko školuje inženjere i naučnike a neko stručnjake roda& kulture...
Препоруке:
22
0
6
четвртак, 11 април 2019 17:00
телетабис
Слободно тржиште радне снаге. Е сад ка то кажете у Србији онда сви мисле на физичке раднике - радну снагу. Међутим, мада ми многи неће поверовати, и интелектуални рад је рад који много вреди.
Ови Кинези или стручњаци било које дуге нације отишли тамо где су им више платили њихово знање.
Мало је чудно да они који стално причају о разним слободама први се буне кад то неко искористи.
Препоруке:
17
0
7
четвртак, 11 април 2019 17:18
zlocesti kinezi
Pa da, ti zlocesti kinezi ukrali su i patent za barut, za papir, za kinesko pismo, za luk i strelu i mnoge druge stvari. Sta bi oni bez te silne kradje.
Препоруке:
16
0
8
четвртак, 11 април 2019 18:21
мала примедба
U predgovoru za roman '2010: Druga odiseja' (1982) objasnio sam zašto sam kineski brod koji se spustio na Evropu nazvao po doktoru Tsienu Hsue-shenu.
Tsijen je dobio stipendiju i stigao iz Kine u SAD 1935, gde je postao student, a kasnije i kolega sjajnog mađarskog aerodinamičara Theodorea von Karmana. Kasnije, kao prvi profesor na Goddardovoj katedri Kalifornijskog instituta za tehnologiju, on je doprineo da se osnuje Guggenheimova aeronautička laboratorija - neposredni prethodnik znamenite pasadenske Laboratorije za mlazni pogon. Tsienov život predstavlja ironiju istorije hladnog rata. U punoj tajnosti, on je u velikoj meri doprineo američkim raketnim istraživanjima tokom pedesetih godina, ali je tokom histerije iz McCarthyjeve ere bio uhapšen pod lažnom optužbom kada je pokušao da poseti svoju rodnu Kinu. Posle mnogih saslušanja i podužeg razdoblja pritvora, konačno je bio deportovan u domovinu - sa svim svojim ogromnim znanjem i iskustvom.
.jpg)
Jos jedan Bot-ko na NSPM!
Mozda Vas postave za Vladiku Istocnoamerickog!
Просто узели и пренели на друго место.
i ostale bajke...
No, problem je što se u toj Kini, koja ne zna ništa da stvori/izmisli a da ne iskopira, godišnje prijavi daleko više zahteva za registraciju i zaštitu intelektualne svojine u odnosu na USA(koja opet vuče talenat iz većeg dela sveta)
Tako Kina "šiša"Ju Es of Ej u sledećim kategorijama-
Patenti(2017)-Kina 1306019 - SAD- 524835
Industrijski dizajn(2017)- Kina 857753- SAD-
353707;
Žigovi(2017)
Kina-6381512 SAD- 1650723.
No, hoće to kad neko školuje inženjere i naučnike a neko stručnjake roda& kulture...
Ови Кинези или стручњаци било које дуге нације отишли тамо где су им више платили њихово знање.
Мало је чудно да они који стално причају о разним слободама први се буне кад то неко искористи.
Tsijen je dobio stipendiju i stigao iz Kine u SAD 1935, gde je postao student, a kasnije i kolega sjajnog mađarskog aerodinamičara Theodorea von Karmana. Kasnije, kao prvi profesor na Goddardovoj katedri Kalifornijskog instituta za tehnologiju, on je doprineo da se osnuje Guggenheimova aeronautička laboratorija - neposredni prethodnik znamenite pasadenske Laboratorije za mlazni pogon. Tsienov život predstavlja ironiju istorije hladnog rata. U punoj tajnosti, on je u velikoj meri doprineo američkim raketnim istraživanjima tokom pedesetih godina, ali je tokom histerije iz McCarthyjeve ere bio uhapšen pod lažnom optužbom kada je pokušao da poseti svoju rodnu Kinu. Posle mnogih saslušanja i podužeg razdoblja pritvora, konačno je bio deportovan u domovinu - sa svim svojim ogromnim znanjem i iskustvom.
Artur Klark, Odiseja 3001