Предузмите нешто конкретно. Покварена јаја су најблажа казна. Будите креативни.

Ко за председнника државе изабере лика попут Вучића мора бити спреман на свакојака понижења, њега директно а државу посредно.
И зато не сматрам да су Французи увредили Србију.

Иво Андрић је у "Знаковима поред пута" написао за Немце (моје искуство је да се то односи и на Французе)следеће: "Просечан Немац, кажем просечан, не прима гостољубље као дар и обавезу, него га искоришћује, рачуна са њим као са вашом слабишћу. Ако сте према њему пажљиви, он ту пажњу прима као као нешто што му с правом припада, што му ви дугујете. И са сваким актом пажње и гостољубља, учтивости и срдачности, ви у његовим очима бивате мањи - а он снажнији. Вашу гостољубивост он сматра вашом урођеном слабошћу, врстом природног данка који њему и његовима дугују ниже и слабије расе. Бити услужан и гостољубив према таквима значи повредити основно начело гостољубља: једнакост и узајамност, значи грешити и према себи и према њима. А коректним и уздржљивим ставом разбити ту њихову заблуду о природи нашег гостољубља - значи учинити услугу себи и њима, избећи низ ружних и тешких неспоразума, штета и понижења".Мислим да ово треба да се има у виду кад се прави протокол дочека француског председника

Макрон је један бестидан и аутистичан тип. Трамп га на свој бруталан начин понижава кад год му се укаже прилика али је велико питање да ли Макрон то уопште схвата. У том погледу је сличан А.В.
Можда би једино вредело одржати неки сладуњав говор у коме би наши посланици изразили жаљење над судбином некада велике Француске која се сада претворила у политичког, геострастешког, економског кепеца. Ко су и шта су, најбоље говоре гости који су им били на церемонији 11. новембра. Од помпезно најављених "више од 80 светских државника" усудили су се да наведу само следећу шесторицу: Путин, Трамп, Џастин Трудо, принц од Монака, краљ Марока, Ангела Меркел.

Чудан смо то народ. Заборављамо када то не смемо да радимо, памтимо делимичне последице тог заборава, а највише волимо да узроке стављамо под тепих и тиме дајемо за право својим дужницима да раде то што раде. Због једне столице која је намерно постављена на место које нам по газди припада заборавили смо,пардон опростили смо им бомбардовање и геноцид које су нам здушно упутили деведесетих година.Питам се који следећи поступак ће бити усмерен према нама да би заборавили `столицу и нашу нову срамоту`. То што они, који воде државу на добробит народа, који их је изабрао, понекад погрешно то раде је разумљиво јер им то стоји у опису посла, али зато Народ је тај који не сме да допусти да заборавља и исправља на време и њихове и своје грешке. Баш ме брига за столицу и цео поступак око ње, мој бол је велики јер смо заборавили да смо Народ.

Metro dati Kinezima. Oni nas ne bombarduju, ne ponizavaju i ne ucenjuju. Tehnoloski su napredniji i jeftiniji od Francuza.
Da li treba jos nesto?

Поред метроа и Мистрала, Макрон ће можда најавити и отварање неког радног логора у Србији који ћемо ми славити као још једну страну инвестицију.

Главну улогу у постављању Макрона на чело Француске имао је Жак Атали, представник наднационалног капитала и један од главних заговорника стварања светске владе. Свој презир према нацији Атали изражава следећом реченицом коју стално понавља и за коју верује да је духовита: "Корени? Као да је идеал Француза да буду ротквице!" ("Des racines ? Comme si l’idéal des Français était d’être des radis !"). Дакле, бити свестан својих корена за Аталија и његовог штићеника Макрона значи спустити се на ниво ротквица. И шта онда Срби могу да очекују од такве особе. Пошто Вучић, Брнабићка,Дачић нису реаговали како би реаговао свако са минимумом личног додстојанства и националне свести - најбоље би било игнорисати га. Режим ће сигурно да плати "одушевљене грађане" који ће Макрону приредити величанствен дочек.