Početna strana > Debate > Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska > Uvod u lokalne izbore u RS - ko je bliži pobedi od Prijedora do Trebinja?
Sudbina dejtonske BiH i Republika Srpska

Uvod u lokalne izbore u RS - ko je bliži pobedi od Prijedora do Trebinja?

PDF Štampa El. pošta
Slobodan Durmanović   
sreda, 29. jul 2020.

U maju su raspisani lokalni izbori u Bosni i Hercegovini(BiH) koji će, umesto početkom oktobra, biti održani polovinom novembra, pošto je Centralna izborna komisija(CIK) BiH prolongirala datum održavanja tih izbora, jer na vreme nije usvojen budžet institucija BiH, a samim tim nije obezbeđen sav novac za izborni proces. U međuvremenu su zamenjena tri člana CIK-a kojima je istekao mandat, dva srpska i jedan hrvatski, što je izazvalo nezadovoljstvo vodeće srpske i hrvatske političke partije, Saveza nezavisnih socijaldemokrata(SNSD) Milorada Dodika i Hrvatske demokratske zajednice(HDZ) BiH Dragana Čovića, pri čemu se SNSD žalio Ustavnom sudu BiH na odluku CIK-a o prolongiranju izbora, kao i Sudu BiH, tvrdeći da takvu odluku ne može da donese CIK u sastavu koji je izmenjen odlukama Parlamentarne skupštine BiH o smeni pomenuta tri člana CIK-a i imenovanju druga tri člana.

Borba za kontrolu u CIK-u

Elem, “zamena” pomenutih članova dogodila se tako što je za tu odluku stvorena ad hok većina sastavljena od poslanika Stranke demokratske akcije(SDA) i Demokratske fronte(DF) Željka Komšića iz Federacije BiH(FBiH) i Srpske demokratske stranke(SDS) i Partije demokratskog progresa(PDP) iz Republike Srpske. A kako se na odluku o sastavu CIK-a BiH ne primenjuje entitetsko glasanje, već je dovoljna prosta parlamentarna većina, SNSD je optužio SDS i PDP da su “ubacili” u CIK dva člana bliska tim partijama. Iz SDS-a i PDP-a nisu demantovali da je jedan od novih članova CIK-a bila savetnica bivšeg ministra spoljne trgovine BiH dok je na toj funkciji bio predsednik SDS-a Mirko Šarović, te da je drugi bio poslanički kandidat PDP-a na poslednjim izborima.

SDS i PDP su, međutim, prigovorili SNSD-u da su dva smenjena dva člana CIK-a, kojima je istekao mandat, bili bliski SNSD-u, te da su ignorisali žalbe SDS-a i PDP-a na, kako tvrde, neregularnosti na opštim izborima u BiH pre dve godine. SDS i PDP sada tvrde da će CIK sa novim članovima mnogo bolje kontrolisati izborni proces, a Ustavni sud BiH se nedavno proglasio nenadležnim po žalbi SNSD-a, navodeći da je prava adresa za njihovu žalbu Sud BiH, da bi na kraju i taj sud odbacio žalbu SNSD-a, obrazlažući da odluka “novog” CIK-a o prolongiranju održavanja izbora nije u suprotnosti sa odredbama Izbornog zakona BiH.

Uprkos odbijenim žalbama, SNSD će učestvovati na lokalnim izborima, baš kao i HDZ BiH, koji ne priznaje imenovanje novoimenovanog člana CIK-a iz FBiH, jer je bivši savetnik Željka Komšića, vodećeg HDZ-ovog političkog protivnika. Prosto, ni SNSD ni HDZ nisu zapretili da će bojkotovati lokalne izbore, kakav god sastav CIK-a bio.

SNSD za to nema nijedan razlog, jer sa svojim koalicionim partnerima ima apsolutnu moć kako u RS, tako i na nivou BiH, gde sa SDA, HDZ-om i DF-om čini stabilnu vlast, ako se izuzmu pojedini “incidenti” poput zamene članova CIK-a ili povremenih odugovlačenja sa imenovanjima stranačkih kadrova na rukovodeće pozicije u institucijama BiH. S druge strane, SDS i PDP ima vlast tek u manjem delu lokalnih zajednica u RS, s tendencijom da na izborima u novembru pokušaju da “osvoje”veći broj opština i opština gradova, kako bi omogućili i bolju startnu poziciju za opšte izbore 2022. godine. A u CIK-u će sada imati mnogo veće mogućnosti da budu usvojene njihove žalbe, pre svega kada je reč o prebrojavanju glasova. Tako će se, kako računaju, lakše otvarati vreće sa glasačkim listićima radi ponovnog prebrojavanjaglasova, kada se uoči da nešto “škripi” u zapisnicima sa biračkih mesta.

To će biti posebno bitno na izborima za gradonačelnike/načelnike opština, koji se biraju direktno i imaju velika ovlašćenja, jer gotovo u svim lokalnim zajednicama u RS tu izbornu bitku biju dva kandidata: jedan ispred koalicije okupljene oko SNSD-a, adrugiispred koalicije SDS-a i PDP-a. A čiji kandidat pobedi, on najčešće okupi oko sebe i većinu u gradskoj/opštinskoj skupštini. A ako mu za većinu zafali koji odbornik, taj “problem” se mnogo pre rešava namicanjem većine pomoću tzv. preletača iz protivničkog tabora - jer su odbornici, a ne političke partije vlasnici mandata - negoli kohabitacijom između gradonačelnika/načelnika opštine i skupštinske većine iz protivničkog tabora.

Iznuđena kohabitacija traje neko vreme, a obično se završava referendumom za opoziv načelnika opštine, na kome građani glasaju o poverenju načelniku. U protekle četiri godine zabeležena su svega dva takva slučaja u RS, u Tesliću i Rudom, gde su skupštinske većine oko SNSD-a pokušale da na referendumima sruše načelnike tih opština, ali im to nije uspelo, pa su onda ti načelnici uz pomoć poslanika SDS-a i PDP-a tražili da Narodna skupština RS(NS RS) raspusti lokalne skupštine, ali je većina u NS RS predvođena SNSD-om to odbila, pa je konfrontacija između načelnika i skupštinske većine nastavljena.Dakle, slučajevi poput Teslića i Rudog, ipak, predstavljaju izuzetke koji potvrđuju pravilo u političkoj praksi u RS da onaj politički blok čiji kandidat osvoji mesto gradonačelnika/načelnika opštine, sa sobom “uzima” i kompletnu vlast u toj lokalnoj zajednici.

Banjaluka: Radojičić ili Stanivuković?

Jedan od glavnihizbornihciljeva SDS-a i PDP-a jeda pobede u trci za gradonačelnika Banjaluke, a njihove prognoze delimično se zasnivaju na dobrom rezultatu kadidata ovih partija na opštim izborima u Banjaluci pre dve godine, gde je njihov kandidat za predsednika RS Vukota Govedarica pobedio sa 8 odsto razlike kandidata SNSD-a,a potom i predsednicu RS Željku Cvijanović, dok je njihov kandidat Mladen Ivanić za manje od 1 odsto izgubio od Milorada Dodika u trci za srpskog člana Predsedništva BiH.

PDP je za gradonačelnika Banjaluke kandidovao svog poslanika u NS RS Draška Stanivukovića, a očekuje se da će on dobiti podršku SDS-a i još nekoliko manjih političkih grupa i partija, dok je SNSD kandidovao aktuelnog gradonačelnika Igora Radojičića, kojeg podržavaju sve političke partije koje su koalicioni partneri SNSD-a i u vlasti na nivou RS i BiH(DNS, Demos, socijalisti Petra Đokića i od njih otcepljena frakcija socijalista, Ujedinjena Srpska Nenada Stevandića, NDP Dragana Čavićai još nekoliko manjih partija).

U SNSD-u računaju da je taj koalicioni zbir dovoljan da Radojičić ostane gradonačelnik, Dodik ga je već proglasio pobednikom,polazeći od rezultata istraživanja rađenog za potrebe SNSD-a u maju, jedinom koje je do sada objavljeno u medijima. S druge strane, po istraživanjima koje su sproveli u PDP-u, a čiji rezultati nisu objavljeni, Stanivukovićse ubedljivo najbolje kotirao među više opozicionara za protivkandidata Radojičiću, a u opoziciji smatraju da Stanivuković, pogotovo svojim oštrim kritikama vlasti kako na nivou RS, tako i u Banjaluci, može privući dobar deo neopredeljenih birača i apstinenata.

To bi, međutim, trebalo da znači da bi opozicija morala da obezbedi visoku izlaznost u Banjaluci, možda i do 65odsto, pa i koji procenat više,da bi Stanivuković računao na pobedu nad Radojičićem, s tim da bi u toj računici deo birača partija koje podržavaju Radojičića -trebalo da podrži Stanivukovića. Što nije nemoguće, imajući u vidu one rezulate Ivanića i Govedariceu “okršaju” sa Dodikom i Cvijanovićem. No, kako ni Radojičić nije Dodik i/ili Cvijanovićeva, a ni Stanivuković nije Govedarica i/ili Ivanić – a ni predizborne okolnosti nisu iste – tako se ni ti rezulati ne mogu jednostavno preslikati na lokalne izbore u novembru.

Kao što je teško poverovati da Radojičić danas ima prednost od skoro 20 odsto nad Stanivukovićem, prema pomenutom istraživanju za potrebe SNSD-a, jer objavljeni delovi istraživanja ne pokazuju ni broj neopredeljenih birača, niti pouzdane podatke oizlaznosti, a tu se kriju glavni aduti opozicije. Naposletku, nije sigurno ni da će za Radojičića glasati svi birači na koje računaju partije koje podržavaju Radojičića, imajući u vidu da su neke od tih partija u Banjaluci, poput, recimo, DNS-a, NDP-a i“Poligrafa” otcepljenog iz PDP-a, izgubile dobar deo podrške čak i prema onom istraživanju za potrebe SNSD-a, dok su rast zabeležili samo SNSD, PDP i Ujedinjena Srpska. Dakle, izvesno je da je Radojičić u prednosti nad Stanivukovićem, s tim da i ako bi ta prednost danas iznosila više od 10 odsto, do polovine novembra ne bi bila nedostižna za opoziciju, uzsve one birače koji bi, ako ništa drugo, glasali samo da u Banjaluci vide leđa SNSD-u posle dve decenije neprekidne vladavine u Banjaluci.

                             Bijeljina:Presuđuje sporazum Dodik - Mićić? 

Isto toliko vladao je SDS u Bijeljini, drugom po veličini gradu u RS, ali tu je vlast nedavno promenjena na do sada neviđen tehnički način u političkom životu u RS i BiH.Sve su završili vođa SNSD-a Milorad Dodik i dugogodišnji SDS-ov gradonačelnik Mićo Mićić, koji je istupio iz SDS-a i osnovao svoju stranku, pošto je prethodno sa Dodikom sklopio sporazum prema kome jeSNSD podržao Mićića za gradonačelnika na predstojećim izborima, s tim da Mićić – ako pobedi – za dve godine ustupi gradonačelničko mesto SNSD-u. Tako piše u sporazumu, a Dodik je dodao da bi zatimMićić, uz podršku SNSD-a,bio kandidat za poslanika ili dobio neku funkciju na nivou RS i BiH tokom ili posle opštih izbora 2022. godine. Jedini tehnički nedostatak ovog sporazuma jeste što “previđa” da Mićić ne može prosto ustupiti gradonačelničko mesto kadru SNSD-a, već će morati da podnese ostavku, pa da budu raspisani vanredni izbori za gradonačelnika.

Mićić je već sa svojom novom strankom, SNSD-omi koalicionim partnerima podelio lokalnu vlast u Bijeljini, izbacivši kadrove SDS-a i PDP-a, a iz SDS-a su uzvratili optužbama da je “Mićić izdao svoje birače i SDS koji mu je sve dao u njegovoj političkoj karijeri”. Sam Mićić se na te optužbe gotovo uopšte nije osvrtao, a svoj sporazum sa Dodikom obrazlagao je “potrebom da se brže završe infrastrukturni projekti u Semberiji”.Jasno je da će iz ovog sporazuma politički najviše profitirati SNSD, kao i Mićić i njegova grupa koju je otcepio iz SDS-a, a to je gotovo ceo gradski odbor u Bijeljini. No, Mićić je za sobom “odveo” mali broj biračaSDS-a, svega nekoliko procenata, ako je suditi opet prema onom istraživanju za potrebe SNSD-aiz maja meseca.

To bi trebalo da znači da je glasačka baza SDS-a u Semberiji ostala gotovo netaknuta odlaskom Mićića, ali to automatski ne znači da lokalni SDS i PDP već sada mogu računati da će ugroziti Mićića u izbornoj trci za gradonačelnika. Oni još uvek nisu izbacili protivkandidata Mićiću, kojeg, s druge strana, podržavaju jak lokalni SNSD i njihovi koalicioni partneri. Za tesnu trku sa Mićićem i njegovim koalicionim partnerima, SDS i PDP moraće da, pored svojih, pridobiju dobar deo neopredeljenih birača i dosadašnjih apstinenata, ukoliko “izbace” zajedničkog kandidata - a to još nisu učinili - koji bi akumulirao i nagomilani bes usmeren prema Mićiću, kao najnovijem u nizu preletača iz opozicije u redove vlasti u RS u poslednjih nekoliko godina. 

SNSD siguran u Doboju i Zvorniku, DNS protiv SNSD-a u Prijedoru         

SDS-u to nije pošlo za rukom više od godinu i po dana u Doboju, gde im je gotovo ceo gradski odbor preleteou SNSD,nakon sličnog Dodikovog sporazuma sa dugogodišnjimSDS-ovim gradonačelnikom Obrenom Petrovićem. No, za razliku od Mićića, Petrović je do sada uspevao da zadrži veći deo glasačke baze SDS-a, iako je gotovo ceo gradski odbor preveo u SNSD i sa svojom grupom preuzeo vođstvo te stranke u Doboju. Tako da SDS i PDP na ovim izborima nemaju nikakvih ozbiljnijih šansi da ugroze tu SNSD-ovu vlast u Doboju. SNSD, takođe, već sada može da računa na sigurnu pobedu i u Zvorniku, gde su SDS i PDP i ranije imali slabe rezultate, a SDS je dodatno oslabio odmah nakon opštih izbora u oktobru 2018. godine, kada je veći deo gradskog odbora preleteo u Ujedinjenu Srpsku,te postao okosnica te stranke u Zvorniku. SDS i PDP zabeležili su slab rezultat i u Gradišci, na opštim izborima godine daleko slabiji nego i na lokalnim izborima pre četiri godine kada su izgubili vlast od koalicije oko SNSD-a. Tada izabrani SNSD-ov gradonačelnik Zoran Adžić ponovo je kandidat za gradonačelnika, a SDS i PDP još se nisu dogovorili o zajedničkom kandidatu. Ali ko god on bio, minimalne su šanse da se i približi SNSD-ovom kandidatu na manje od deset odsto razlike, imajući u vidu da Adžića podržava još pet političkih partija, koje su u koaliciji sa SNSD-om i na nivou RS i BiH.

S druge strane, neobična vrsta političkog jedinstva nasuprot SNSD-u stvorena je u Prijedoru, pošto je gradski odbor DNS-a, stranke koja je koalicioni partner SNSD-a na svim nivoima, nedavno ušao u koaliciju sa lokalnim odborom SDS-a, tako da okosnicu gradske vlasti čine DNS i SDS. Na raskidanje tog savezništva nije mogao da utiče ni novi vođa DNS-a Nenad Nešić, prosto zato što nema kontrolu nad gradskim odborom u Prijedoru, gde ključni uticaj održavabivši vođa Marko Pavić i njemu bliski kadrovi, koji dve decenije predvode vlast u gradu koji je najdugovečnijabaza najvećeg broja tzv. sigurnih glasova DNS-a u RS. Lokalni DNS-ovci nisu se previše uzbudili ni kada je Dodik otvoreno zapretio smenama svih kadrova prijedorskog DNS-a u institucijama RS, počev od ministarke lokalne upravedo direktora srednjih škola u Prijedoru.

Ministarka Lejla Rešić je smenjena, te zamenjena ministarkom iz redova DNS-a iz Kozarske Dubice, ali masovne smene kadrova prijedorskog DNS-a do sada nije bilo. To verovatno znači da Dodik još ostavlja prostor za moguću nagodbu sa lokalnim DNS-om u Prijedoru na predstojećim izborima ili, recimo, da Nešić, uz Dodikovu pomoć, pokušava da ojača svoj uticaj u Prijedoru. Ipak, za sada je mnogo verovatnija mogućnost nagodbe lokalnih odbora DNS-a i SDS-a.S obzirom da kandidati DNS-a i SNSD-a za gradonačelnika imaju gotovo ujednačen rejting, ostaje da se vidi da li će prijedorski SDS otvoreno ili prećutno podržati kandidata DNS-a u zamenu za nastavak podele lokalne vlasti, te da li će se lokalni DNS oprostiti od učešća svojih kadrova u vlasti na nivou RS iBiH u zamenu za većinski paket u lokalnoj vlasti sa SDS-om u Prijedoru.

Neizvesno u Istočnom Sarajevu i Trebinju ?

Za razliku od Prijedora, Nešić ima apsolutnu moć u DNS-u u Istočnom Sarajevu, gde je ta stranka na poslednjim opštim izborima zabeležila svoj najbolji rezultat do tada u sarajevsko-romanijskoj regiji, a zahvaljujući tome Nešić je postao i poslanik DNS-a u Parlamentarnoj skupštini BiH.Za razliku od prijedorskog DNS-a, Nešić i njegovi najbliži saradnici imaju veoma dobru saradnju sa Dodikom, sam Nešić je i v.d. direktora javnog preduzeća “Putevi RS”, odakle crpi najveći deo svoje moći i uticaja na birače. No, ostaje otvoreno pitanje da li će njegovi birači automatski dati glas i kandidatu SNSD-a za gradonačelnika Istočnog Sarajeva, Ljubiši Ćosiću, aktuelnom načelniku opštine Istočno Novo Sarajevo, jedne od šest opština koje čine gradsku teritoriju. Pored ove, SNSD i DNS imaju vlast u još dve opštine, Trnovui Palama, dok u ostale tri opštine, Istočnoj Ilidži, Istočnom Starom Gradu i Sokocu, vladaju SDS i PDP.Takođe, SDS i PDP imaju većinu odbornika u Skupštini Grada Istočno Sarajevo, kao i svog gradonačelnika, Nenada Vukovića, inače potpredsednika PDP-a.Gradonačelnika je do sada birala gradska skupština u koju odbornike biraju skupštine pomenutih šest opština, proporcionalno broju odborničkih mandata koji dobiju političke partije na izborima u tim opštinama. Prema rezultatima lokalnih izbora od pre četiri godine, odborničku većinu u Skupštini grada imaju SDS i PDP sa manjim koalicionim partnerima, pa su oni i izabrali gradonačelnika. No, pre nekoliko meseci NS RS izmenila je Zakon o gradu Istočno Sarajevo, po hitnoj proceduri i na inicijativu SNSD-a,tako da će se u novembru i gradonačelnik Istočnog Sarajeva birati na direktnim izborima. Očigledno je da su u SNSD-u procenili da će na ovaj način povećati šanse svom kandidatu za gradonačelnika, te da računaju na pomoć gradskog odbora DNS-a, što smanjuje šanse zajedničkom kandidatu SDS-a i PDP-a, o čijem imenu se te dve stranke još nisu dogovorile. Ali, bez obzira ko bude njihov kandidat, do pobede će doći mnogo teže nego pre četiri godine, a neće nikako ukoliko DNS ponovisvoj rezultat sa opštih izbora, a birači DNS-a listom podrže kandidata SNSD-a za gradonačelnika.

SNSD računa i na pobedu svog kandidata zagradonačelnika Trebinja Mirka Ćurića, koji je izabran za gradonačelnika na prevremenim izborima pre godinu i po dana, pošto je pre četiri godine izabrani Luka Petrović, inače generalni sekretar SNSD-a, prešao na funkciju generalnog direktora “Elektroprivrede RS”. Pre godinu i po dana, Ćurić je ubedljivo porazio kandidata SDS-a i PDP-a sa blizu 40 odsto razlike u glasovima, pri izlaznosti nešto manjoj od 50 odsto. Prethodno je pomenuti Petrović takođe porazio kandidata SDS-a i PDP-a sa više od 10 odsto glasova razlike.

Takođe, na opštim izborima u oktobru 2018. godine, i poslaničke liste SNSD-a i Milorad Dodik i Željka Cvijanović pomeli su svoje političke protivnike sa više od 50 odsto osvojenih glasova i ogromnom razlikom. No, u međuvremenu je poznati biznismen Rodoljub Draškovićjavno odustao od podrške Dodiku i osnovao svoj “Hercegovački narodni pokret”(HNP), a pre nekoliko dana je obećao podršku Iliji Stankoviću, kandidatu SDS-a, PDP-a, “Stranke za pravdu i red” Nebojše Vukanovića, poslanika u NS RS, te još nekolicine manjih političkih partija i grupa.Sa podrškom Draškovića koji u svojim firmama zapošljava najveći deo radnika u privatnom sektoru u istočnoj Hercegovini, opozicioni kandidat bi, u najmanju ruku, mogao da dovede u pitanje Ćurićevu pobedu, a možda bi mogao i da pobedi. No, kako primećuju i lokalni nezavisni mediji, ne bi trebalo da bude iznenađenje ni ako se Drašković predomisli oko podrške kandidatu opozicije, ali ne toliko zbog svog “promenljivog raspoloženja”, koliko zbog moguće nagodbe sa Dodikom. Povod – a može biti i ključni uzrok - koji je uticao na njihov razlaz tiče se poreza koji Draškovićev “Svislajon IAT” navodno duguje Poreskoj upravi RS(PURS). PURS tvrdi da je reč o milionima maraka, dok Drašković tvrdi da redovno izmiruje obaveze prema PURS-u i da je izmirio sve zaostale obaveze iz perioda kupovine/privatizacije IAT-a(Industrija alata Trebinje), te da je, opet prema Draškovićevim navodima, u sve to dobro upućen Dodik.

Odgovor na pitanje da li će se Dodik sada uputiti u Draškovićev slučaj ne bi li ga ponovo privoleo na saradnju ili barem odgovorio od podrške opozicionom kandidatu, zavisiće prevashodno od istraživanja rejtinga kandidata narednih meseci: ako rejting kandidata SNSD-a bude ozbiljno ugrožen, a Draškovićev HNP bude prepoznat kao politička partija u porastu, ne bi bilo neočekivano da Dodik ustukne pred Draškovićevom poresko-poslovnom matematikom i ponudi mu neke ustupke za odustajanje od Draškovićeve podrške opozicionom kandidatu.Kao što ne bi bilo neočekivano ni da Drašković istraje i u podršci opoziciji i u svojoj neverici Dodikovim obećanjima, te da - ako njegov HNP ostvari dobar rezultat u Trebinju -svoje političke ambicije proširi i na nivo RS i BiH.

Brčko distrikt: Posebna pravila u posebnoj lokalnoj zajednici

Dakle,od Trebinja do Prijedora, u sedam gradova RS, još ima nemali broj nepoznanica koje mogu doneti razna iznenađenja - prijatna i neprijatna - glavnim političkim rivalima na lokalnim izborima u novembru.Ovde je poseban slučaj Brčko koje funkcioniše kao distrikt i kondominijum(teritorija u vlasništvu i RS i FBiH), a u kojoj lokalna skupština funkcioniše po posebnim pravilima, jer je sastavljena od 29 poslanika tri konstitutivna naroda(Srbi, Bošnjaci i Hrvati) i 2 poslanika nacionalnih manjina.Za sve odluke iz domena vitalnih nacionalnih interesa, uključujući i izbor gradonačelnika, njegovog zamenika, koordinatora i šefova odeljenja - koji svi zajedno čine Vladu Brčko distrikta –potrebno je obezbediti tropetinsku većinu odbornika u skupštini, u kojoj mora biti sadržana jedna trećina afirmativnih glasova najmanje jedne trećine odbornika svakog od konstitutivnih naroda koji su prisutni na sednici i glasaju.Ovim mehanizmom sprečava se preglasavanje, pa skupštinskim odlukama prethode politički dogovori vodećih srpskih, hrvatskih i bošnjačkih političkih partija.

Prema rezultatima izbora od pre četiri godine, srpske glasove ravnopravno su podelile stranke koje se svrstavaju u dva politička bloka u RS(po broju mandata: SNSD 4, SP 2, SDS-NDP 5, PDP-NS 1). U početku su u vlasti sa SDA i HDZ-om BiH bili svi sem odbornika PDP-a, da bi kasnije SDS prešao u opoziciju usled nesuglasica sa SNSD-om, pri čemu je jedan SDS-ov odbornik prišao vladajućoj koaliciji SNSD-SP. Rasplet brčanske slagalice na predstojećim lokalnim izborima teško je predvideti, pogotovo ako ne bude većih izmena u broju mandata među srpskim političkim partijama. U tom slučaju, najmanje je verovatna koalicija SNSD-SDS, ako je suditi po raspadu te koalicije u sadašnjem mandatu, pa je moguće da bilo koja koalicija, ili SNSD-ova ili SDS-ova formira vlast sa strankama pobednicama među brčanskim Bošnjacima i Hrvatima. Sve će zavisiti od političkog dogovora, koji mora da zadovolji specifična pravila odlučivanja, koja uključuju već pomenutu tropetinsku skupštinsku većinu, koja uključuje jednu trećinu afirmativnih glasova svakog od konstitutivnih naroda u Brčkom.

 

Od istog autora

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner