среда, 17. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Србима треба нова политика према ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
Милорад Додик   
понедељак, 07. јун 2010.

(Прес, 7.6.2010)

Неодржива је неизвесност у којој ми само треба да радимо, а Европска унија не зна кад ће и да ли ће уопште да нас прими

Интервју – Милорад Додик, премијер Републике Српске

После самита „Западни Балкан и ЕУ" у Сарајеву постало је јасно да земље региона морају да направе нову, реалнију политику према ЕУ. Неодрживо је да земље Балкана раде све што треба на путу европских интеграција, а да ЕУ не зна када ће и да ли ће нас примити, каже у интервјуу за Пресс премијер Републике Српске Милорад Додик.

- Самит у Сарајеву, који је организован са великим амбицијама, на крају је био неформалан. Није донет никакав документ сем председничког саопштења које је такво какво јесте... Иако дугујемо захвалност Шпанији што је организовала овај скуп, очигледно да у ЕУ није било спремности за подршку састанку на коме би се недвосмислено дала подршка европским интеграцијама земаља Балкана. Европа је окупирана својим проблемима и зато је питање проширења на нижем рангу него раније.

Ако је то тако, шта треба да раде политичке елите у Србији, РС и региону?

- Земље региона морају прво да направе сопствене планове за санирање последица светске економске кризе. Даље, треба реално сагледати какву подршку свако од нас може да има од ЕУ за реформе које спроводи, а након тога успоставити нови однос и нову политику према ЕУ. Јер, неизвесност која се огледа у томе да ми само радимо, а да Европа не зна када ће да нас прими је неодржива! Такође, мислим и да свако даље подржавање неолибералног концепта реформи које је прогурао ММФ и реформи које тражи Европа није реално. Не можемо очекивати да је Европа некакав чаробни штапић који ће решити све наше проблеме, већ те проблеме морамо да решавамо тако што ћемо окупити све снаге и направити јасан план и консензус о томе како ћемо ка ЕУ.

Да ли ви то предлажете неку нову антиевропску политику?

- Није то никаква „анти" политика, већ само сагледавање реалности. Нико нема право да и даље прихвата стереотипе који долазе из Европе, који отприлике гласе овако: „Ви само будите добри момци, а ми ћемо једног дана одлучити шта ће бити с вама". У Европу морамо да идемо потпуно свесни својих позиција. Ако једног дана не постанемо део ЕУ са свешћу о себи, својим капацитетима и ономе што уносимо у Европу, онда ћемо бити само објекат.

Да ли читав регион има неки други правац осим ЕУ? Можда ка Турској или Русији?

- Приоритет свих нас, бар у овом времену, треба да буде окретање себи, својим потенцијалима и снагама. Не постоји нигде помоћ која би могла да реши наше унутрашње проблеме. Морамо да будемо свесни потенцијала и могућности, али и наших слабости.

Каква је онда европска перспектива БиХ?

- Босна има јасну поруку да тек када се затвори канцеларија високог представника (ОХР) можемо да аплицирамо за статус кандидата. А о затварању ОХР-а одлучују Европа, САД и неке друге земље, а не ми из локалних структура у БиХ. Зато је БиХ једна не само чудна, већ и тешко одржива творевина. Она је храњена илузијама, као што је био самит у Сарајеву.

Када су односи Србије и БиХ у питању, ви се увек појављујете као нека препрека у сарадњи Београда и Сарајева...

- Прво, наша политика није зависна ни од Србије ни од било кога. Ми желимо да имамо партнерски однос и ја разумем позицију Србије, као што желим да и руководство Србије разуме позицију РС. Проблем поједностављивања односа настао је зато што многи, чак и у Београду, неки медији и неке НВО покушавају да као примаран однос поставе релацију између Београда и Сарајева, однос Хариса Силајџића, Сулејмана Тихића и некога у Србији. Али то није тачно, јер Сарајево припада и РС, јер је Српска трећина политичког капацитета Сарајева. Поједностављивање да је однос са Силајџићем однос са БиХ јесте погрешан, јер је Силајџић небитан уколико нема став органа БиХ. Када се дозволи Силајџићу да наступа или прави илузију о томе да је он важан, онда имамо проблем. То покушавамо и да објаснимо људима у Србији.

То сте рекли и председнику Тадићу, када сте се састали у вези са доласком Силајџића у Београд. Како је реаговао?

- Мислим да Тадић разуме ситуацију и ниједног тренутка нисам схватио да он жели да нам учини нешто лоше. Напротив, он као одговорни председник Србије жели да има све добре односе са БиХ. А то што други у Босни не желе да прихвате Србију, то је вероватно ствар времена... Ипак, јасна политика подстицаја добре сарадње БиХ према Србији по природи ствари мора да иде из РС, и ми то чинимо. Као што смо у кључном моменту за Србију рекли да не дамо сагласност да БиХ призна Косово, тако смо спремни и да на неким другим питањима будемо креатори става у оквиру БиХ, уважавајући и Бошњаке и Хрвате.

Силајџић хтео у Београд да би посетио затвор

Како оцењујете поступак Хариса Силајџића који је отказао посету Србији зато што није могао да у затвору посети Илију Јуришића?

- То само говори да је Силајџићу одлазак у затворску посету био најважнији део доласка у Београд. Он није имао сагласност Председништва БиХ за званичну посету Србији и зато је посета Силајџића и била предвиђена као приватна и неслужбена. А као појединац, Силајџић може да иде где год хоће и да посећује кога хоће... Кад се испоставило шта је заправо циљ његовог доласка у Београд, а то је да би после посете Јуришићу у затвору у Сарајеву могао да прича о стварима о којима само суд може да одлучи, онда је он напрасно изгубио жељу да дође у Србију. То говори да је њему било важнија посета Јуришићу у затвору него да се састане са Борисом Тадићем.

Србија треба да остане власник „Телекома"

Какво је ваше мишљење о продаји „Телекома Србија", који ради и у Републици Српској?

- РС је наш „Телеком" продао „Телекому Србија" и то се показало као једна од наших кључних аквизиција. Мислим и да је ова трансакција битно утицала и на политички статус РС у овом бурном времену и захвални смо руководству Србије, у то време премијеру Војиславу Коштуници и председнику Борису Тадићу. Ми смо заинтересовани да „Телеком Србија" остане власник „Телекома РС", али не можемо на то да утичемо. Мислим да је „Телеком Србија" куповином „Телекома РС" постао један од регионалних компанија. И мислим да то не треба изгубити из националних и државних интереса за Србију.

Српска нема проблем са оф-шор фирмама

Како живи обичан грађанин у Републици Српској?

- Обичан грађанин у РС прошао је врло тешка времена и он зна да може да буде задовољан минималним напретком. Имали смо један напредак од 2006. до 2008, а онда је дошла светска криза. Ипак, без обзира на то, плате су на истом нивоу, зараде у јавном сектору нису смањене и видим да се то цени кроз чињеницу да у РС нема социјалног притиска. Тиме грађани показују да разумеју ситуацију у којој се ми налазимо. Однос грађана према РС у политичком смислу је и даље висок. Људи су спремни и на још већа одрицања ако би то значило сигурност за Српску.

Да ли РС има проблем са оф-шор фирмама, пошто власт у Србији тражи начин да се оне потпуно пребаце код нас...

- Српска нема проблем са оф-шор фирмама. Али, светски је тренд и то је опште познато, да фирме плаћају порез тамо где су регистроване. Не знам у чему је проблем у Србији, али у принципу оф-шор фирме тако функционишу.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер