петак, 15. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Слуганство

PDF Штампа Ел. пошта
Душан Бабић   
четвртак, 28. фебруар 2008.

Феномен слуганства и(ли) поданичког менталитета оптерећује ме већ деценијама. Како нисам склон генерализацијама било које врсте, то не тврдим како је слуганство искључиво особина људи и народа са ових простора.

Нужно је најприје начинити дистинкцију између одредница слуганство и поданички менталитет. Да ли је ријеч о синонимима ? Ипак, не. Прво подразумијева друго. Друго може водити првом, али није обавезно. Или, друго представља предворје првом. Или, блажу форму првог. Језички егзибиционизам или не, али овај феномен заслужује темељитију обраду.

Слуганство и поданички менталитет су у правилу особине малих народа, посебно ако су објекти турбулентних историјских токова и збивања.

Простор Балкана је вијековима био под страним утицајем и доминацијом, углавном двије царевине. Хајдуци и ускоци, харамије и комити, јатаци и јавке, те посебно буне и устанци, представљају антипод слуганству и поданичком менталитету. Друго је питање, да ли су ти облици бунџијства и непослуха представљали критичку масу довољну да се скине стигма слуганства и подаништва.

Релативно блиска прошлост нуди ружне примјере слуганства – дочек њемачких окупатора у Загребу и Сарајеву. У Сарајеву се клицало : „Дош 'о Швабо, дош'о бабо…“ У Београду, коју недјељу раније, изманипулисана или не, маса је клицала : “Боље рат него пакт!”, “Боље гроб, него роб!” , што је представљало антипод слуганству и подаништву.

Манифестације слуганства су све израженије у пост-Дејтонској Босни и Херцеговини, посебно на фону неодмјерених про-америчких изљева.

Након нереда у Београду, по окончању митинга против независности Косова, кад су нападнуте поједине западне амбасаде, укључујући и америчку, сарајевски дневник Ослобођење је преко цијеле насловне стране таблоид формата избацило наслов : “Запаљена Амбасада САД у Београду”, уз крупан фотос дијела амбасаде у пламену. Слично су реаговали и остали сарајевски медији. Укратко, као да је ракетирана Бијела кућа! Начинићу једну привидну дигресију.

Средином седамдесетих година прошлог вијека отворен је у Сарајеву Амерички информативни центар, дио мреже USIA / USIS, гдје сам се запослио као локалац. У широкој лепези активности – читаоница, музички салон, изложбени павиљон, сала за предавања, филмске пројекције и сл. – одзив је био скроман. По државној линији, међу гостима највише рангиран је био подсекретар у ондашњем Комитету за информисање БиХ (покојни Мурат Кустурица, отац славног филмског редитеља Емира Кустурице, тада на Академији у Прагу). И то је представљало догађај, па смо слали депеше у Београд, у америчку амбасаду о успјешном одзиву на одређени догађај.

Три деценије касније слика је драматично измијењена. Високи представник је формално први у БиХ, док је стварни протектор или губернатор амерички амбасадор, без обзира како се он звао.

Остаће упамћен догађај од прошлог љета. Тадашњи амбасадор САД у БиХ Даглас Меклехејни приредио је опроштај у Народном позоришту у Сарајеву. Била је то доиста гала представа, на којој је амбасадор чак и запјевао, понудивши стихове за бх.химну. Али, какакв је то био импресиван одзив. Комплетно државно и политичко водство земље дошло се дословно поклонити једном амбасадору. Камере су ревносно биљежиле како се највиши политичари и државници, дипломатски кор, културни и јавни актери, пењу степеницама Народног позоришта хитајући догађају године, па и деценије ... Обиљежавање Дана независности у врту амбасаде у Алипашиној улици, такође представља својеврсну илустрацију подаништва. О снисходљивости, доминантно сарајевских медија, кад је ријеч о америчком сижеу – социјалном, културном, те превасходно политичком - не треба трошити ријечи, али се као феномен траба истражити.

 

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер