четвртак, 22. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Предмет “Добровољачка” – 21 година некажњеног злочина
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Предмет “Добровољачка” – 21 година некажњеног злочина

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
субота, 04. мај 2013.

Трећег маја у сарајевској улици Хамдије Крешевљаковића обележена је 21 година од страдања припадника ЈНА у улици која се некада звала Добровољачка. С једне стране, званичници Републике Српске, преживели припадници тадашње ЈНА и породице убијених припадника ЈНА положили су цвеће у бившој Добровољачкој улици, на месту на коме им је то допустила сарајевска полиција, иначе удаљеном стотинак метара од места злочина. С друге стране, мало даље, исти догађај обележили су ветерани и симпатизери “Зелених беретки” и “Патриотске лиге” тако што су “проучили Фатиху шехидима и одали почаст палим борцима у знак сећања на други и трећи мај као најзначајније датуме за опстанак БиХ и њеног народа” .

(Не)рад Тужилаштва БиХ

У Тужилаштву БиХ још увек се води истрага о злочинима почињеним над припадницима ЈНА 2. и 3. маја 1992. године, а на предмету “Добровољачка” већ годинама ради и Тужилаштво Србије за ратне злочине. Након што су ова два тужилаштва недавно потписала протокол о сарадњи, Тужилаштво БиХ је званично затражило да им српско тужилаштво уступи предмет “Добровољачка”, али, за сада, не знамо шта им је одговорено из тужилаштва у Београду

Међутим, ниједног ваљаног разлога за уступање нема, ако се зна да је још у јануару 2012. године тадашњи међународни тужилац Тужилаштва БиХ Филипинац Џуд Романо издао наредбу о обустављању истраге за злочине у предмету „Добровољачка“ против 14 особа, међу којима је и неколико високопозиционираних ратних функционера РБиХ: члан ратног Председништва РБиХ Ејуп Ганић, командант Штаба ТО РБиХ Хасан Ефендић, оснивач и оперативац “Патриотске лиге” Заим - Заги Бацковић, генерал Армије РБиХ Јован Дивјак и ратни министар унутрашњих послова РБиХ Јусуф Пушина. Истом одлуком, истрага је обустављена и против оснивача и команданта “Зелених беретки” Емина Швракића, команданта Специјалне јединице МУП-а РБиХ Драгана Викића, ратног шефа Војне безбедности АРБиХ Фикрета Муслимовића, ратног команданта Батаљона војне полиције АРБиХ Џевада Топића и припадника МУП-а РБиХ Јовице Беровића.

На крају, даљње истраге спасли су се и припадници МУП-а РБиХ Решад Јусуповић, Јусуф Кецман, Дамир Долан и Ибрахим Хоџић. “После опсежне истраге, наредба о обустављању истраге против наведених осумњичених лица донесена је на основу 352 изјаве сведока, те 412 материјалних доказа који укључују документа, видео-записе, пресретнуте разговоре и друге доказне материјале. Досадашњом истрагом утврђено је да је током напада у Добровољачкој улици убијено седам и рањено 14 особа након што су онеспособљене за борбу. Истрага у вези с тим радњама наставља се због постојања основа сумње да је почињено кривично дело ратног злочина, јер је на жртве отварана ватра након што су биле онеспособљене за борбу или док су се налазиле у санитетском возилу” – било је све што је тада наведено у саопштењу Тужилаштва БиХ након ослобађања најодговорнијих за догађаје у Добровољачкој .

Ако предмет “Добровољачка” - који обухвата догађаје и 2. и 3. маја када је убијено укупно 42 припадника ЈНА, а рањено и у заточеништву злостављано много више - ограничимо само на излазак колоне припадника ЈНА из Команде Пете војне области, истина је да су тада први пут из тог тужилаштва признали да је злочина у Добровољачкој било, али је индиректно провучена теза да је колона ЈНА била легитимна мета, иако се повлачила уз непосредно учешће и личне гаранције команданта УНПРОФОР-а генерала Луиса Мекензија !?

Можда баш због тога је, неколико месеци након одлуке Романа, ЦЈБ Источно Сарајево поднео Тужилаштву БиХ нове доказе у предмету “Добровољачка”. “У складу са обавештењем Тужилаштва БиХ из јануара 2012. године, којим смо обавештени да је донесена наредба о обустављању истраге у предмету 'Добровољачка', ЦЈБ Источно Сарајево на основу прикупљених доказа доставио је допуну службеног извештаја у вези с поменутим предметом. ЦЈБ је оперативним радом дошао до података о више лица која до сада нису била обухваћена истрагом, а била су жртве злочина, те да сведоци сведоче о убијању, заробљавању, рањавању, мучењу и злостављању рањених војника ЈНА”, саопштио је тада ЦЈБ Источно Сарајево .

Од тада до данас - а прошло је тачно годину дана - Тужилаштво БиХ никога није оптужило за ове ратне злочине, а нови главни тужилац Горан Салиховић само је поменуо да је истрага још у току и да, је ли, због тога ништа више не може да каже.

Завера ћутања у Сарајеву

Истовремено, у Сарајеву се једнодушно тврди да су догађаји 2. и 3. маја били “кључни за одбрану Сарајева”, а да је ЈНА 2. маја, заправо, планирала да “пресече Сарајево”, како то, рецимо, описује генерал Армије РБиХ Јован Дивјак. При томе се истиче да је у Добровољачкој улици 3. маја убијено 6-7 припадника ЈНА, уз потврду тог податка од стране команданта Пете војне области генерала Милутина Кукањца, али се прећуткује готово све друго о чему су и Кукањац и други припадници ЈНА сведочили када су говорили о догађајима 2. и 3. маја.

Кукањац је у више наврата тврдио да није ни намеравао, нити имао војних снага да “пресече Сарајево”, наводећи да је од стране тадашњег војног и политичког врха у Београду био, у ствари, препуштен на милост и немилост властима РБиХ у Сарајеву, односно да је остављен да се сам сналази са преосталим војницима и старешинама у Команди Друге војне области и још неколико објеката у Сарајеву. Неколико повезаних чињеница упућују да Кукањац заиста никако није могао да “пресече” Сарајево 2. маја.

Према подацима из истраге МУП-а Републике Српске, око 200 припадника МУП-а РБиХ, ТО РБиХ и “Зелених беретки” су тог дана око подне опколили десетак припадника ЈНА у Дому ЈНА, након што су их претходних дана више пута нападали. Појачање опкољенима у Дому ЈНА које је упутио Кукањац - са 40 војника у пет возила које је водио пуковник Милан Шупут - упало је у заседу и блокирано у улици Ђуре Ђаковића: предали су се наредног јутра, уз шест погинулих, а заслуге за њихово заробљавање себи највише приписују високи полицијски званичници РБиХ Зоран Чегар и Џевад Топић. Претходно је група од 14 војника ЈНА под командом мајора Марка Лабудовића - која је кренула у помоћ Шупутовој групи - буквално спаљена струјом из трамвајских жица на Скендерији. Видео снимци и фотографије мртвих тела и угљенисаних посмртних остатака Лабудовићевих војника могу се сврстати међу најпотресније ратне призоре у БиХ.

Такође, 2. маја нападнуто је и возило које је преносило храну за команду Друге војне области, при чему је један официр убијен, а тешко рањени возач убрзо је издахнуо. Још један војник погинуће у нападу на зграду команде предвече 2. маја…

Дакле, након свих ових напада на припаднике ЈНА, Кукањац је 3. маја покушао да договори извлачење око 200 војника и старешина из Команде у “замену” за Алију Изетбеговића, његову ћерку Сабину и пратњу у којој је био и тадашњи потпредседник Владе РБиХ Златко Лагумџија, које је 2. маја увече ЈНА задржала на сарајевском аеродрому и пребацила у касарну у Лукавицу. Сви су имали статус заробљеника ЈНА и требало је да представљају гаранцију да ће команда Друге војне области бити мирно евакуисана из Сарајева. Заузврат је Изетбеговић са својом пратњом требало да буде ослобођен, пошто буде пребачен из Лукавице у зграду Команде, потом крене у конвоју ЈНА из Команде, а затим се издвоји из конвоја и безбедно оде у зграду Председништва РБиХ. А конвој ЈНА без Изетбеговића мирно продужи ка Лукавици.

Сам Изетбеговић писао је у својим “Сјећањима” да је размену предложио његов син Бакир. “Мој син Бакир, откако је 2. маја сазнао за моје заробљавање, дао се у акцију. Обијао је сва врата, мање-више безуспешно. Коначно, предложио је некоме из Председништва да разговара с генералом Кукањцем, који је такође био заробљеник у својој команди на Бистрику. Договорена је размена”, написао је Изетбеговић .

Више официра ЈНА изјавило је да је договорен излазак припадника ЈНА из Команде – окружених са свих страна непријатељском војском РБиХ - у замену за ослобађање Изетбеговића и његове пратње, што је потврдио и командант УНПРОФОР-а генерал Луис Мекензи. Но, Ејуп Ганић наређивао је својим људима да из Команде могу пропустити само возило са Изетбеговићем и Кукањцем, не кријући да је одговоран за напад на конвој ЈНА који је кренуо из Команде Добровољачком улицом . А управо је Алија Делимустафић, бивши министар унутрашњих послова РБиХ, означио као одговорне за напад не само Ганића, него и све остале особе које је Џуд Романо ослободио сумње да су одговорне за злочин у Добровољачкој. Али, ни то за Тужилаштво БиХ није имало никакву тежину да би се, рецимо, утврдила командна одговорност за злочин.

Најзад, и сам Јован Дивјак ће признати да је у Добровољачкој извршен злочин. “Постоје подаци да је овде непотребно извршен злочин и треба инсистирати да се дође до оних лица која су учествовала у убијању недужних припадника ЈНА”, рекао је, између осталог, Дивјак . Међутим, ни Дивјак, којег је Тужилаштво БиХ спасло даљег кривичног гоњења, никако не открива које су све особе биле надређене злочинцима. То до сада није учинио ни Зоран Чегар, који је такође у више наврата устврдио да је било злочина у Добровољачкој. “Видео сам шест мртвих људи који су убијени без потребе. Ако је људима гарантовано повлачење и да ће проћи кроз Сарајево и да их нико неће дирати, то је требало да буде светиња. Тако је договорено, а људи су побијени”, рекао је Чегар .

Ни сам Бакир Изетбеговић, упркос функцији бошњачког члана Председништва БиХ, никако да се енергично заложи да тужиоци утврде ко су злочинци. Тим пре што је учествовао у акцији „ослобађања“ свог оца. Можда би, баш због своје звучне функције, његова реч имала тежину да се у Сарајеву прекине завера ћутања о злочину. Или, можда, баш он „чува“ кључ те завере ? Или пут до тог кључа зна Керим Лучаревић звани „Доктор“ ? Занимљиво је да је овај ратни шеф Војне полиције АРБиХ један од ретких завереника којег чак ни Џуд Романо није ослободио сумње у повезаност са злочином.

Но, за Изетбеговића млађег и Лучаревић и Ганић и сви остали и овог 2. маја – као и свих ових 21 годину – остаће упамћени једино као актери “судбоносне битке у којој су се бх. патриоте срчано бориле за одбрану своје државе” . Када, дакле, Бакир Изетбеговић поручи да су 2. и 3. маја у Сарајеву “агресори” били у редовима ЈНА, а “браниоци” у редовима Армије РБиХ, онда ће те Изетбеговићеве „браниоце“ и њихове браниоце тешко моћи било ко спречити да узму „правду“ у своје руке ако сами процене да неки тужилац у Сарајеву озбиљно истражује њихова „херојска“ и „историјска“ дела. Ту се крије један од разлога због кога Тужилаштво Србије за ратне злочине не би требало да уступи предмет „Добровољачка“ Тужилаштву БиХ. Једини важнији разлог од тога је што највећи број оштећених породица жртава и преживелих припадника ЈНА немају поверења у сарајевско тужилаштво.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер